TRR - HOMEKATARAZASAMIZDATREC S.E. No3

:::::::::::::::::::::::::: ISTINE :.

Ivan Vejvoda - politikolog, Fond za otvoreno drustvo, Beograd
{
moderator}

Molim vas, da pocnemo s raspravom vezanom za prvi panel o istini. I pre nego sto otvorim raspravu, bez ikakvih pretenzija da rezimiram ili zaokruzim ono sto je receno malocas na uvodnoj sesiji, zeleo bih samo da vas podsetim na neke od stvari koje su recene i samo neka pitanja koja su pokrenuta. Culi smo jedan niz zanimljivih izlaganja, uvoda, culi smo neke nove sintagme, evo jedna "globalizacija istinizacije". Institucionalne pretpostavke uopste za proces istine i pomirenja, a saglasni smo i culi smo u nizu izlaganja da u novim drzavama na ovom prostoru nema jos volje sa najvisih mesta u vlasti da se ovakav proces podupre, podstakne, mozda ubrza.

Takodje smo culi ono sto je samo po sebi razumljivo za one koji su pratili istorijska iskustva i nesto o njima znaju, da je ovo veoma dugotrajan proces, veoma mukotrpan, slozen i da zavisi od mnogih okolnosti - politickih, drustvenih, pa i ekonomskih i socijalnih. U nasem slucaju, u ovoj drzavi narocito, strah i nasilje nas i dalje okruzuju, strah i neizvesnost su jos uvek ono okruzenje koje odredjuje stvarnost u kojoj pojedinci, gradjani i gradjanke zive.

Nekoliko nedavnih iskustava, na primer hapsenje Pinocea, izazvalo je niz reakcija u Cileu, medju kojima pamtim jednu - niz Cileanaca je reklo da tek sa hapsenjem Pinocea postoji mogucnost da cileansko drustvo u punom smislu te reci pocne suocavanje u jednoj siroj razmeri sa onim sto se tamo dogodilo, naravno ne prenebregavajuci ono sto je vec ucinjeno na tom planu u Cileu.

Ili pak, uzmimo francusko iskustvo ne od pre dva veka nego nedavno sa Visijem. Svi znamo kada i kako je Francuska pocela da se suocava sa svojom visijevskom prosloscu. Mnogo je vise cutala tokom 30-40 godina nego sto je nesto cinila.

Prema tome, ovo su samo neki momenti, neke ideje. Mogu da kazem jos i to da iako je ova druzina malobrojna i nejaka, ima jednu prednost nad slicnom takvom druzinom od pre otprilike 2000 godina koja se sastajala u katakombama. Mi smo ovde na Jadranskom moru tako da se nesto ipak pomera u istoriji sveta.

Otvaram raspravu. Zamolio bih vas jedino da budete sto kraci da bi sto vise ljudi moglo da se ukljuci. Evo, Majkl Mongomeri ima rec.

Spisak diskutanata po abecednom redosleduHronoloski redosled diskutanataFORUM: istine/odgovornosti/pomirenjaFORUM: istine/odgovornosti/pomirenja

Majkl Montgomeri - novinar, Vasington
{tekst se uskoro ocekuje}


Spisak diskutanata po abecednom redosleduHronoloski redosled diskutanataFORUM: istine/odgovornosti/pomirenjaFORUM: istine/odgovornosti/pomirenja

Mladen Lazic - sociolog, Beogradski univerzitet, Beograd
{diskutant}

Onima koji me znaju poznato je da nemam obicaj da govorim na samom pocetku nekog skupa, kao i to da se trudim da ne govorim nesistematicno. Odstupicu danas i od jednog i od drugog obicaja. Javljam se medju prvima, jer bih hteo da ukazem na neke metodicke teskoce koje se javljaju u okviru rasprave koju vodimo, a govoricu nesistematicno i kratko, jer mislim da je jos isuvise rano za sistematican govor o ovoj temi.

Hteo bih da pocnem s onim sto je Drinka Gojkovic rekla u vezi s Nemackom, jer mislim da je u tome sadrzano vazno metodicko uputstvo. Naime, kada je rec o istini, koja je sada tema naseg razgovora, treba upozoriti na to da se moze uvesti razlikovanje ne samo izmedju mnogih subjektivnih istina, nego i razlikovanje izmedju dva tipa istine. Jedna je celovita Istina, za kojom tragamo kao ljudi koji pokusavaju da saznaju stvarnost (ili, ako se tako hoce reci kao intelektualci), a druga je cinjenicna istina, za kojom tezimo kao neposredno prakticno recimo politicki angazovana bica. Jako je vazno da tu razliku imamo na umu kada vodimo ovaj razgovor.

Secam se razgovora koje smo vodili ne samo tokom poslednjih pet godina nego i onih ranijih, iz perioda neposredno pre tragicnih dogadjaja u Jugoslaviji. To su bili isto tako jalovi razgovori istomisljenika, kada nam nije bilo jasno da li nastupamo kao ljudi koji tragaju za onom saznajnom Istinom, ili kao ljudi koji tragaju za cinjenicnom istinom, koja treba da omoguci neku koegzistenciju, odnosno zajednicku buducnost.

U tom smislu bih rekao da je, kada je o cinjenicama rec, u pravu Drinka kada napominje da nam istina moze pomoci. No, u onom drugom slucaju, kada se govori o saznajnoj Istini, a deluje u okviru politicke sfere, verujem da je u pravu bio Cicak kada je rekao da nam traganje za beskompromisnom istinom sada moze odmoci.

Dakle, mislim da je vazno da imamo jasnu svest o tome na koji nacin zelimo da vodimo ovaj razgovor: da li kao ljudi koji tragaju za jedinstvenom saznajnom Istinom, ili kao ljudi koji pokusavaju da dodju do cinjenicne istine kao instrumenta za buduci zivot. Moramo biti svesni da je u ovom drugom slucaju istina veoma ogranicena, nepotpuna, sa mnogo "rupa". Ali, posto je ona verovatno korisna, ja sam, kao i Drinka, za to da u ovom trenutku pre sledimo njen trag nego trag one prve, celovite Istine.

Kad je rec o tome zasto je na ovakvim skupovima vazno tragati za istinom koja omogucava neku buducnost, ma koliko ona nepotpuna bila, razlog je vrlo jednostavan. Sve, ili skoro sve ono sto je proizvelo dosadasnje sukobe, jos je na delu. Sva zarista u ovom trenutku, na ovim prostorima, deluju punom snagom i bojim se da bi nas, kao one koji zele politicki da deluju, traganje za beskompromisnom, saznajnom Istinom vratilo tamo gde smo bili pre 12-13 godina, kada smo naslucivali sta se moze dogoditi, a bili nemocni da bilo sta uradimo da se spreci razbuktavanje sukoba.

Insistiranje na jednoj, bespogovornoj, Istini plasi me danas iz jos jednog razloga. Naime, svedoci smo jednog slicnog pristupa, koji nanosi veliku stetu. To je pristup navodne univerzalne moralnosti. Sa njim nastupaju Zapadne zemlje na ovom prostoru, tvrdeci da brane Moral, Pravdu, Istinu itd.

Bojim se da je veoma opasno to sto se ovo uzasno licemerje, koje se razotkriva vec pri najpovrsnijoj analizi, razmetljivo namece kao model za resavanje svih problema, pri cemu se svesno ostavljaju sva zarista krize otvorenim. Ova opasnost me uverava da je ipak bolje poci od partikularnog, priznajuci slabosti cinjenicnih, pragmatickih istina. Taj skromni cilj je, po svoj prilici, sada mnogo pogodniji za svakodnevni zivot nego onaj prvi, ambiciozni.

Spisak diskutanata po abecednom redosleduHronoloski redosled diskutanataFORUM: istine/odgovornosti/pomirenjaFORUM: istine/odgovornosti/pomirenja

Ari Nadler - profesor socijalne psihologije, Univerzitet Tel Aviv
{tekst se uskoro ocekuje}


Spisak diskutanata po abecednom redosleduHronoloski redosled diskutanataFORUM: istine/odgovornosti/pomirenjaFORUM: istine/odgovornosti/pomirenja

Mati Vuori - pravnik, clan Evropskog Parlamenta, Helsinki
{tekst se uskoro ocekuje}


Spisak diskutanata po abecednom redosleduHronoloski redosled diskutanataFORUM: istine/odgovornosti/pomirenjaFORUM: istine/odgovornosti/pomirenja

Konstanti Gebert - novinar, Varsava
{tekst se uskoro ocekuje}

Nastavak konferencijePrethodna strana