NENAD DIMITRIJEVIC "SLUCAJ JUGOSLAVIJA"
(SOCIJALIZAM, NACIONALIZAM, POSLEDICE)
(SAMIZDAT/ B92, srpski)
2001

U ediciji Rec Samizdata B92 izasla je knjiga politickih ogleda Nenada Dimitrijevica Slucaj Jugoslavija. Esejima sakupljenim u ovoj knjizi autor postavlja pitanje moralne odgovornosti i podstice na trazenje novih odgovora na pitanja naseg identiteta.

MAJKL IGNJATIJEF "VIRTUELNI RAT"
(SAMIZDAT/ B92, srpski)
2001

Ignjatijef ispituje sukob na Kosovu i rat koji je potom usledio sa stanovista glavnih aktera - politicara, diplomata i generala - i iz iskustva zrtava, izbeglica i civila koji stradaju. Ignjatijef istice da u ratu koji je vodio NATO protiv Jugoslavije nema objave rata, borci su vojni piloti i kompjuterski programeri, nacija se regrutuje kao televizijska publika, i, umesto pobede ili poraza, tu je samo neizvestan kraj partije.

STANKO CEROVIC "U KANDZAMA HUMANISTA"
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
2000

Razvijala se (u tom periodu) i analizirala strategija o novoj kontroli svijeta, u diplomatskim krugovima raslo je osjecanje da se desava nesto epohalno, u Americi je sazrijevala svijest o “posljednjoj Imperiji”, a istovremeno se tvrdilo da Amerika nema spoljnu politiku. Lakoca laganja, u javnom mnjenju opijenom bogatstvom i razonodom, razmazila je zapadne politicare. Sila se sirila brutalno, sa neskrivenim ultimatumima koje je olicavalo ponasanje Madleine Albright. Pisac Harold Pinter ce tu americku politiku rezimirati u toku rata NATO-a u Jugoslaviji rijecima “poljubi me u dupe, ili cu te ubiti”. Propaganda najmocnijih zapadnih medija ovu je politiku pretvarala u naivnost, demokratsku nespretnost i dobronamjernost. Posto je zapadno javno mnjenje ovo htjelo o sebi da slusa, fikcija je nekontrolisano rasla. Sve je bilo dozvoljeno. Pojavila se na Zapadu, za Clintonom, generacija “srecnih” politicara, bez iskustva i bez osjecanja odgovornosti, ali kojima sve polazi za rukom. Moralna fikcija ce iznad surove sile u ratu na Kosovu dosegnuti razmjere dostojne kraja milenijuma.

HANNAH ARENDT "EICHMANN U JERUSALIMU"
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
2000

Ova knjiga ne bavi se istorijom najvece katastrofe koja je ikad pogodila jevrejski narod. Ona nije prikaz totalitarizma ni istorija nemackog naroda u periodu Treceg rajha. Najzad, ali ne i najmanje vazno, ona nije ni teorijska rasprava o prirodi zla. U zizi svakog sudjenja nalazi se licnost optuzenog, covek od krvi i mesa i njegova pojedinacna istorija, jedan uvek jedinstven zbir odlika, mana, postupaka i okolnosti.

... Podnaslov knjige mogao je da izazove jednu autenticnu polemiku. Jer, kad govorim o banalnosti zla, to cinim na strogo cinjenicnom nivou i ukazujem na fenomen s kojim smo se na sudjenju nasli licem u lice. Eichmann nije ni Jago ni Magbet, i ni na kraj pameti mu nije bilo da poput Ricarda III odluci “da ce biti nitkov”. ... Kolokvijalno receno, on prosto nikad nije shvatio sta je radio. ... A da takva udaljenost od realnosti i takva nerazboritost mogu izazvati vece pustosenje nego svi zli nagoni koji su, mozda, prirodjeni coveku - to je zapravo bila lekcija koja se mogla nauciti u Jerusalimu. Ali, bila je to lekcija, a ne razjasnjenje tog fenomena ili teorija o njemu.

FRANO CETINIC "NAZOVI NATO RADI UBISTVA"
Pariski kolateralni dnevnik
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
2000

Frano Cetinic rodjen je 1947. u Blatu na Korculi. Nakon gimnazije u Dubrovniku (1962-1966) studira u Beogradu na Filozofskom fakultetu, na grupi za sociologiju, gde diplomira 1971. godine na temu: Drustveno-politicki aspekti ujedinjene Evrope. Iste godine pocinje da radi u Institutu za medjunarodnu politiku i privredu. Skolske 1977/78. godine kao stipendista svajcarske vlade boravi u Univerzitetskom institutu za visoke medjunarodne studije u Zenevi. Tokom boravka u Zenevi upoznao se s velikim Evropljaninom, svajcarskim misliocem Denijem Ruzmanom i prijateljevao s njim. Skolske 1983/84. godine kao stipendista francuske vlade boravi u Visokoj skoli za drustevene studije, na postdiplomskim studijama kod profesora Alena Benzasona. Od 1986. godine zivi u Parizu gde radi kao urednik na Radio France Internationale. Saradjuje sa brojnim casopisima i jos od studentskih dana s francuskog prevodi dela Borisa Suvarina, Denija de Ruzmona, Kornelijusa Kostarijadisa, Alena Benzansona i dr. Osnivac jugoslovenskog veca Evropskog pokreta 1989. godine i, dve godine kasnije, Hrvatskog vijeca Evropskog pokreta. Od 1992. udaljava se od svake aktivnosti u okviru Medjunarodnog veca Evropskog pokreta ili njegovih nacionalnih organizacija.

"ZALECENJE NACIJE"
Priredili Aleks Borejn i Dzenet Levi
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
2000

Od Bosne do Haitija, od Ruande do Juzne Afrike traju intenzivne debate o amnestiji odgovornih za krsenja ljudskih prava. Nakon pada aparthejda, Juznoafrikanci su, svojim pokusajem da uspostave ravnotezu izmedju potrebe za drustvenim oprostajem i zahteva da se pocinioci pozovu na odgovornost, dali veliki doprinos medjunarodnoj riznici ideja o ovoj temi. Kao drustvo u tranziciji, Juzna Afrika je fascinantan primer vaganja etickih zahteva i politickih ogranicenja pri suocavanju sa krsenjima ljudskih prava u proslosti. Stav da se paralelno s pokretanjem Programa obnove i razvoja u zemlji mora zaceti novi sistem vrednosti jedan je od postulata borbe sa drustveno-ekonomskim nasledjem aparthejda.Knjiga "Zalecenje nacije" zbornik je radova izlozenih na konferenciji na temu komisije za istinu i pomirenje, odrzanoj jula 1994. godine. Kao takva, ona pruza uvid u raspravu koja zahvata ovu zemlju sada kada Juznoafrikanci pokusavaju da nadju pravi nacin da se odgovori na ova teska pitanja.

"SUOCAVANJE S PROSLOSCU"
Priredili Aleks Borejn, Dzenet Levi i Ronel Sefer
Istina i pomirenje u Juznoj Africi
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
2000

"Spremna sam da oprostim, ali moram da znam kome i sta."

Kako ce Juzna Afrika postupati prema onima koji su ozbiljno krsili ljudska prava u vreme aparthejda?

U ovoj knjizi veterani pokreta otpora iz Istocne Evrope i Latinske Amerike, kao i drugi upuceni komentatori, izlazu svoja gledista i iskustva na polju pravde u vreme tranzicije.

KARL JASPERS -- PITANJE KRIVICE
(SAMIZDAT/Free B92, srpski)
Oktobar 1999

"…U ‘Pitanju krivice’, objavljenom neposredno nakon Drugog svetskog rata, Jaspers se suocava sa sopstvenom odgovornoscu i odgovornoscu drugih koji su se protivili nacistima zbog strasnih zlocina koje su pocinili. Jaspers je najistaknutiji intelektualac koji je progovorio protiv nacista i preziveo rat u Nemackoj. Kada je bilo moguce govoriti protiv nacista, Jaspers je to ucinio. Kada to vise nije bilo moguce, postao je pripadnik ‘unutrasnje emigracije’…"
(iz predgovora Arijea Najera)

Antji Krog, Zavicaj moje lobanje

Aleks Borejn, Zemlja zderane maske

Izvestaj organizacije Americas Wacth: Istina i delimicna pravda u Argentini

Jasminka Udovicki, Kosovo - politika konfrontacije

Dusan Pavlovic, Akteri i modeli. Ogledi o politici u Srbiji pod Milosevicem

Veran Matic i Dejan Ilic (prir.), Truths, Responsibilities, Reconciliations: The Example of Serbia

Misa Gleni, Balkan

Brojevi Reci 55/1, 57/3, 58/4, 59/5, 60/6 i 61/7.

[SAMIZDAT]