Zivorad Kovacevic

Ja se nadam da ovo nece biti van dnevnog reda Hteo bih u stvari da pruzim jednu informaciju, cini mi se da je relevantna za rad ovoga skupa. Govorim u ime takozvane Igmanske inicijative. To je jedan zajednicki projekat nevladinih organizacija triju zemalja dejtonskog trougla: Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije, koja se okuplja i ima za cilj da pospesi normalizaciju odnosa izmedju nasih drzava i naroda. Mi smo dali svoje kriticke zahteve jos na samitu u Zagrebu, ponovili smo ih u Novom Sadu, i sad smo o tome proslog vikenda razgovarali u Sarajevu. Jedan od tih zahteva je bio formiranje komisije za istinu i pomirenje. Zakljucili smo u Sarajevu da pristupimo jednom projektu koji bi se zvao dijalogom protiv mrznje ka poverenju, koji bi trajao dve godine. To ne bi bila nikakva konferencija postojecim drzavnim komisijama za istinu i poverenje, bez obzira sto na njihov rad i koncepciju imamo svoje primedbe i rekli smo ih u Sarajevu, vec bi to po nasem misljenju bilo neophodno ukljucivanje sire javnosti, posebno civilnog sektora, u ceo taj zamasan posao suocavanja sa prosloscu.

Mi mislimo da ne formiramo nikakvu komisiju, mislimo da se svako u svojoj zemlji obrati nevladinim organizacijama i institucijama koje su kompetentne da se poduhvate jednog dela tog posla, kao sto su one ciji su predstavnici danas prisutni ovde, Beogradski centar za ljudska prava, Jugoslovenski komitete pravnika za ljudska prava, Helsinski odbor za ljudska prava, fond za humanitarno pravo, nezavisno udruzenje novinara Srbije... Predlozili smo izvesan broj pitanja, ali cemo o tome razgovarati sa njima bez ikakve namere da budemo na celu, da koordiniramo, nego da uspostavimo medjusobnu saradnju i eventualnu podelu posla. Predlozili smo da razgovaramo pre svega o Haskom tribunalu, da vodimo o tome javnu raspravu, zatim da govorimo o jeziku mrznje u medijima, da govorimo o udzbenicima i nastavnim programima, da govorimo o porusenim bogomoljama i spomenicima kulture i o njihovom obnavljanju, i da pokusamo da obradimo sest konkretnih slucajeva najdrasticnijih zlocina koji su se desili tokom proteklih ratova.

Mislimo da je civilni sektor pozvan da to kaze, a posebno su pozvani oni koji su tokom poslednjih godina dizali svoj glas protiv nacionalistickih projekata u sopstvenim zemljama, protiv rata i da tako kazem protiv svojih zlocinaca. Mislimo da radimo to preko javnih tribina, medijskih nastupa i na sve druge nacine jer cilj toga je i da se priblizimo istini, da pri tome ne balansiramo istinu, da svako, bez obzira na to sto je legitimno govoriti, o svim zlocinima ipak progovori, pre svega o tome sta je neko u ime njegovog naroda radio drugim narodima, i da time pruzimo doprinos ovom zajednickom zadatku.

Hvala.