Vojin Dimitrijevic

Zapravo diskusija tek pocinje. Ja se samo bojim da nam ne predje u naviku da se trosimo u replikama jer nema dovoljno vremena. Moje jedine reakcije su - potpuno je u pravu Zarko Puhovski kad kaze da pomirenje nije umirenje. Mi neprekidno govorimo o stvarima kao sto su katarza itd. To je izvesno uznemirenje koje bi trebalo da dovede do nekog rezultata koji nazivamo pomirenjem. Ja bih tu diskusiju ostavio za neki drugi put sta to psiholoski znaci - koliko je istina bolna, koliko je preporucljivo ici.... ocekivati od iznosenja istine, kao nekih velikih istina da ce doci do pomirenja, ja se toga licno bojim, mislim da smo u oblasti cinjenica. Samo kao sto kaze kolega Pusic, veliko je pitanje ovo drugo - ne kako cemo mi koji smo iz jedne etnicke skupine delovati lepo na inostranstvo nego kako cemo delovati u sopstvenoj sredini. Steta, vidim da je Hoze Zalaket bio predvidjen da bude jedan od ucesnika. Ja se secam jedne njegove vrlo dokumentovane price o Cileu gde se jednostavno stvar svodi na ovo, i mislim da to kod nas vazi, da ako ste u pocetku podrzavali jedan politicki program koji je za promucurnije ljude nuzno vodio u zlocin, ali veliki broj ljudi to nije znao, kad su poceli zlocini da se dogadjaju, odbija se njihovo prihvatanje. I vi vidite u ovom istrazivanju da ima veliki broj primera narocito onih koji se odnose na bombardovanje Sarajeva - ljudi su culi, ali ne veruju. Ne samo da ne veruju, nego odbijaju. Nekako udese da nisu culi. Tako da pokazivanje tih cinjenica, kako to Pusic kaze, od nekoga kome se veruje kroz prezentaciju takvu da ce joj se verovati - mislim da je najbitnije.

Sto se tice onoga sto je rekao kolega Lojpur, problem je sto Hag nije prava paralela za rad jedne komisije ovde. Bila bi prava paralela krivicni postupak ovde koji bi obuhvatio one o kojima Hag ne moze ni da sanja. Nego smo dosli u tu situaciju da cemo imati nacionalnu komisiju za pomirenje, a necemo imati nikakav krivicni postupak, ili cemo imati ova izvrdavanja koja imamo sada. To je problem, a ne u kojoj cemo mi meri neminovno ranije ili kasnije poceti saradjivati sa Sudom.

I konacno moram da pomenem kolegu Strpca da se ne treba igrati s tim, pa kritikovati advokata zbog toga sto nekoga brani jer videli smo te advokate koji su po sluzbenoj duznosti kao Visinski napadali svoje klijente. Advokat je kao lekar, on mora da primi svaki slucaj, narocito kada mu se to odredi po sluzbenoj duznosti, i mora da brani klijenta najbolje sto moze. Ako pocnemo da sumnjamo u to, vraticemo se u neka vremena koja gospodin Strbac ne pamti, a ja pamtim sa braniocima Draze Mihajlovice i slicnim sudbinama advokatskim.