Srdjan Bogosavljevic - Strategic Marketing, Beograd
{Diskutant}

Hvala. Postovana gospodo, postovani ucesnici, postovane dame...

Vidjenje istine u Srbiji je istrazivanje koje je uradjeno specijalno za ovu konferenciju i za B92 sa ciljem da prosto proverimo i vidimo sta populacija u Srbiji, pre svega Srba, zna, koliko veruje, koga se plasi, kako se informise, u koje heroje veruje, koga smatra krivcima. Ja vas necu naravno, muciti mnogo metodologijom, samo cu reci da se radi o reprezentativnom uzorku za Srbiju, bez Kosova, naravno, uradjenom u drugoj polovini aprila na 2171-om ispitaniku. Kada se kaze reprezentativni, to prosto moram da skrenem paznju - video sam juce neki izvestaj u novinama, kada se kaze reprezentativni tu vise ispitanici nisu u pitanju, nego se sve brojke odnose na populaciju, to su ocene populacije, a ne ispitanika i procenata ispitanika, dakle to je prosto poruka za novinare.

Jedna od tema kojom smo se bavili je poverenje i ugrozenost. Preko polovine gradjana Srbije smatra da je ugrozena u nekom pogledu i to najvise ljudi smatra da je ugrozena teritorija Srbije. Naravno, to je dosta logican odgovor, teritorija Srbije je Srbija sa Kosovom, Kosovo je deo koji je na putu da bude izgubljen, a svakako nije pod kontrolom ni srpskih vlasti, niti Srbi iz Srbije mogu da putuju tamo, tako da kada govore o ugrozenosti teritorije, uglavnom govore ljudi o ugrozenosti od strane, kako se frazira, albanskih separatista. Smatra se da je ugrozena ekonomska nezavisnost. Dakle, za razliku od prve, veoma jasne postavke da je ugrozena teritorija, ekonomska nezavisnost je... malo veci broj faktora se pojavljuje kao potencijalna pretnja ekonomskoj nezavisnosti, uglavnom se govori o medjunarodnom biznisu i medjunarodnoj zajednici. Na trecem mestu po tom procentu kako se procenjuje ugrozenost je bezbednost gradjana i to je ponovo jedan veoma racionalan stav - ugrozeni su gradjani od kriminala pre svega. Ko su branitelji, kad vec imamo one koje ugrozavaju, da vidimo ko su branitelji. Ko su ti koji u glavnom kao politicke snage su ti branitelji interesa, a ko su oni koji ne brane toliko interes. Naravno, oni koji su na vlasti, oni su izabrani zato sto su ljudi u njih verovali u jednom trenutku, posto su ih izabrali, onda jos vise veruju u njih, tako da je Demokratska Stranka Srbije, DOS, Demokratska Stranka, Gradjanski Savez, Stranka Srpskog Jedinstva, to su branitelji, gde je naravno, Demokratska Stranka Srbije i DOS dramaticno vise dozivljen kao branitelj nego kao neko ko moze da ugrozi interes Srbije. Stranke koje ugrozavaju interes, ne samo da je to SPS, gubitnicki SPO, Radikalna Stranka, nego se sada pojavljuje i Liga Socijaldemokrata Vojvodine kao neko ko ugrozava interes Srbije.

Medjutim, ono sto nam je bio vazniji cilj je da vidimo kako se rasporedjuje odgovornost i krivica. Najznacajniji razlog za NATO intervenciju je politika Milosevicevog rezima. I u toku citavog istrazivanja, kroz sva pitanja, jedna stvar je potpuno jasna - Milosevic i njegov rezim, sto se tice javnog mnenja, su prosto stvar proslosti, krivci za sve i bez prakticno ikakvih sansi da povrate ugled u javnom mnenju. Znaci svi ostali koji su doprineli NATO intervenciji su neki drugi - ekonomski interes Zapada, politicki interes Zapada, podrska separatistickoj politici Albanaca, mrznja prema srpskom narodu, kao neka floskula koja se pojavljuje, ali prvi i najvazniji razlog za gradjane Srbije, pri cemu smo imali u vidu Srbe u Srbiji, a ne opstu populaciju, prvi i najvazniji razlog je politika Milosevicevog rezima. Medjutim, kada stanete da poredite, prosto isforsirate ljude da se opredele - da li je Milosevic ili je NATO, e onda je NATO kriv. Da li je Jugoslavija ili je medjunarodna zajednica, onda je medjunarodna zajednica kriva, da li su Srbi ili Albanci, naravno da su Albanci. Ovo je forsirano bilo. Prosto, ubacili smo im ono sto se po novinama pojavljuje kao nekakvi faktori. Koliko su vazni sledeci faktori za raspad Jugoslavije - najvazniji, u stvari, sa najvecim procentom ocenjeni faktor nije politika Milosevicevog rezima, nije srpski nacionalizam, koji je najmanje, nego je hrvatski nacionalizam. E, sad, prakticno se sve svodi na tri nekakva faktora koja ovde vidite: hrvatski nacionalizam, onda, sprega separatista, separatizam bivsih jugoslovenskih republika, teznja muslimana, znaci ex-jugoslovenske republike su krive, krivi su, pre svega Amerika i NATO, medjunarodna zajednica, kriva je i Evropa, samo smo mi nekako tu ispali manje krivi.

Ali najznacajniji dogadjaj, ovo je otvoreno pitanje, znaci pitanje na koje nismo ponudili nikakav odgovor, koji je najznacajniji dogadjaj koji ljudima prvo padne na pamet zbog cega se raspala Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija - zato sto je Amerika postala jedina supersila i odmah iza toga, zato sto je Milosevic dosao na vlast. (Promovisanje novog svetskog poretka(, to je isto sto i (Amerika je postaje jedina supersila(, kada bi se sabralo, grafikon bi bio ruzniji i naravno, na papirima imate da...i

...sledecim tvrdnjama: to su, opet, tvrdnje koje su kazemo, nekako se pojavile u javnosti - da li su Albanci provocirali sukob na Kosovu - jesu, da li je medjunarodna zajednica razbuktala - i ona je razbuktala. Medjutim, da su na vlasti bili mudriji politicari ne bi bilo sukoba, slazu se ljudi sa time. Dakle, jesu Albanci provocirali, jeste medjunarodna zajednica mesetarila, ali da smo mi bili pametniji, mi bi to sredili.

Na kome je veca odgovornost - ovde smo konfrontirali stvari koje bi mogle da se konfrontiraju. Naravno, ako bi stavili da li je veca odgovornost Srba ili Hrvata, naravno da bi bila veca odgovornost Hrvata, medjutim hteli smo da vidimo, Slovenaca koji su manje tu bili upetljani - jeste, Slovenci su snose vecu krivicu. JNA nije kriva, vojska se u Srbiji dozivljava jako dobro uvek i JNA nije kriva, ali su krivi komunisti. Gde se dilema pojavljuje to je da li NATO ili SAD - i NATO i SAD su krivi, i Hrvati i Albanci su krivi, medjutim, da li je kriv narod ili Milosevic - Milosevic je kriv, da li je kriva Amerika ili Evropa - Amerika je kriva, tako da ne cudi ni sada ko god hoce sa javnim mnenjem dobro da komunicira, bolje je da medjunarodnu saradnju otvara prema Evropi nego prema Americi.

Ovde smo pokusali da stavimo nekoliko relevantnih faktora sa srpske strane da se ocene. Stavili smo jugoslovensku stranu, srpsku stranu, da kazemo, ovu koja je sada Savezne Republike Jugoslavije - to su generalstab, Milosevic, Crna Gora, srpska oligarhija i predsednistvo SFRJ, stavili smo Srbe van Srbije - Mladica i vojsku, Karadzica i rukovodstvo sa Pala, rukovodstvo Republike Srpske Krajine i stavili smo Arkana, kao prosto, metaforu, delovanja tih neformalnih struktura. Jedino pozitivnije, vise pozitivnih nego negativnih stavova, ima se prema Ratku Mladicu i vojsci Republike Srpske. Svi ostali su losi,a najgore je predsednistvo SFRJ, najgora je srpska oligarhija, najgori je Milosevic. To su tri najgore ocenjene strukture.

Zamolili smo da, i hteli smo da ocenimo koliko ljudi znaju od dogadjaja vezanih za sukobe i ratove. Trazili smo tri. Tek nesto vise od svakog treceg gradjanina Srbije je u stanju da navede tri dogadjaja vezana za ratove. Vecina nije u stanju tri, a vidite da ima dosta onih koji ne mogu ni jednog da se sete. Broj navedenih ratnih zlocina. Hteli smo da uporedimo koliko ljudi misle da je uradjeno ratnih zlocina nad Srbima i ratnih zlocina koje su pocinili Srbi. Ratnih zlocina nad Srbima - skoro polovina moze da navede tri ratna zlocina nad Srbima. Vise od polovine ne moze da navede tri ratna zlocina koje su pocinili Srbi. Kad se govori o ratnim zlocinima pocinjenim nad Srbima uglavnom se to svodi ili na NATO, ovo je takodje otvoreno pitanje, dakle ljudi su navodili kako su oni to frazirali, i uglavnom se to svodi ili na NATO delovanje ili na Hrvatsku, dakle, ako se negde oseca poraz, oseca se poraz u Hrvatskoj. Dogadjaji za koje se smatra da su pocinili Srbi, Srebrenica je na prvom mestu, 31 posto od onih koji su naveli uopste da je bilo zlocina, navodi Srebrenicu. To je 15 posto od ukupne populacije. Dakle, o zlocinima koje su pocinili Srbi nema bas preterano mnogo stavova i nemamo bas preterano mnogo informacija.

Ko su krivci a ko su branioci srpstva? Lakse se navode krivci nego branioci. Da li je to nacionalna karakteristika - ne znam, ali je to trenutno stanje javnog mnenja. 78 posto je bilo u stanju da navede tri krivca, a samo 40 posto tri branitelja. Kod krivaca je stvar veoma cista. Tudjman, Milosevic, Izetbegovic su krivi, Klinton i Madlen Olbrajt su tu negde, sve ostalo su procenti mnogo manji, nema ni Mire Markovic sa ozbiljnim procentima. Medjutim, za koga se smatra da su branitelji srpstva, e tu je sad situacija malo drugojacija. Tu nam se pojavljuje nekakav, ipak, paradoks. Milosevica, postoji jedan broj ljudi, koji od prilike odgovara procentu onih koji su jos uvek za SPS i Radikale. To je taj procenat koji navodi Milosevica. Onaj koji navodi Arkana kao branitelja srpstva, to odgovara procentu SPS, Radikali i Stranka Srpskog Jedinstva zajedno, dakle nisu to neki dramaticni procenti, jedini procenat koji je izuzetno zanimljiv jeste da se Mladic navodi kao branitelj srpstva u velikom procentu i da se od aktuelnih politicara Pavkovic tretira bolje, ako mozemo da kazemo da je general politicar, bolje od predsednika Jugoslavije Kostunice, bolje od predsednika vlade Srbije Djindjica... Da li je narod odgovoran za ratna stradanja drugog naroda - nije. Sa cim se pre slazu - da je narod odgovoran za ratna stradanja drugog naroda sa kojim se ratuje ili je narod odgovoran ako podrzava politicare koji biraju ratove. Sada imamo donekle kontradiktoran stav sa ranije iskazanim stavom da je ipak narod odgovoran ako podrzava politicare koji ratuju, iako je u prethodnom stavu receno da je Milosevic, a ne narod kriv. Dakle, narod ce biti izgleda kriv ako sad novi bude ratovao, ali nije bio kriv sto je prethodni kojeg je podrzavao ratovao. Tu vrstu poredjenja imamo i tu vrstu nekakve slike konfuzije u glavama imamo kroz citavo istrazivanje.

Moram da napomenem da smo izuzetno oprezno i izuzetno kontrolisano radili ovo istrazivanje, tako da to sto postoje kontradikcije, one nisu plod instrumenta nego su plod stvarnih kontradikcija u svesti ljudi. Sta znaju ljudi i u sta od toga veruju? Ovo je jako interesantno, ja necu imati vremena da prodjem kroz celu ovu tabelu, tabelu imate, samo cu vam skrenuti paznju. Naveli smo niz nekakvih opisa dogadjaja koji figurisu i koji se pojavljuju u javnosti i pitali smo ljude da li su to culi, da li u to veruju i eventualno, ako je takva stvar, da li odobravaju. Na primer : da li je NATO intervenisao samo zato sto smo se suprotstavili novom svetskom poretku? To je bila jedna recenica koja se provlacila jako dugo kroz medije. Za takav stav je culo 80 posto Srba. Veruje u njega 66 posto od onih koji su culi ili 53 posto od ukupne populacije. Takav stav podrzava jako mali broj ljudi. Medjutim, pogledajte pri kraju, vojska se povlaci iz Hrvatske i ostavlja oruzje Srbima. Nisu culi. Culo je 3/5. Ali vecina tih koji su culi veruju i vecina tih koji veruju smatra da je to bilo sasvim korektno. Dakle, u istinitost dogadjaja vezanih za stradanje Srba veruje vecina ljudi koja je za taj dogadjaj cula. Medjutim, u istinitost dogadjaja vezanih za zlocine Srba ljudi ne veruju toliko. Za stav da je u Sarajevu poginulo mnogo civila od snajperskih hitaca je cuo 91 posto u Srbiji, ali veruje tek svaki drugi. Da su na Kosmetu ubijani civili, 80 posto ljudi zna za takav stav, ali veruje tek svaki peti. Dakle, to je generalna jedna impresija da ljudi lakse primaju nesto sto je pozitivno, sto naravno nije cudno, nego nesto sto je negativno za njihovu naciju i onda gledaju njih kao pripadnike te nacije.

Nesto sto je mene licno zanimalo je da li ljudi znaju uopste kada su ovi nasi ratovi pocinjali. Nasi ratovi, mislim na celu bivsu Jugoslaviju. Neko je rekao da je to 'rolling war', i cini mi se da je to dobar izraz, jer evo, kada je poceo rat u Sloveniji po misljenju gradjana Srbije: on je poceo za 20 posto u devedesetoj, za 77-78 posto u devedeset prvoj, a neki su ga locirali u devedeset drugu, tacno je da ima nagomilavanja u datumima kada su ratovi stvarno pocinjali, ali ima i jako velike disperzije oko tog datuma. Vecina ratova na svetu ima svoje pocetke, ima svoje krajeve, nasi ratovi nisu pitali za kraj, ko zna sta bismo dobili tek tu, pitali smo samo za pocetak i evo vidite kako je rasporedjen pocetak rata u Sloveniji. Pocetak rata u Bosni, ima nagomilavanja u aprilu... Pitali smo i za koje dogadjaje vezuju, to nema sada u ovom izvestaju, za koje dogadjaje vezuju taj pocetak. On se vezuje, na primer, iako se locira u najvecem broju slucajeva za april devedeset druge, ali se ne vezuje samo za snajperske hice sa Holliday Inn-a i za zapocinjanje opsada i prepreka na putevima, nego se vezuje za ubistvo na svadbi.

Kada je poceo rat u Hrvatskoj? On ima, sto se tice gradjana Srbije dva pocetka u devedeset prvoj, u negde tamo, april-maj ili avgust-septembar. Rat na Kosovu ima samo dva datuma izgleda, svi ostali su sa malim procentima. Rat na Kosovu pocinje za vecinu NATO bombardovanjem, a za neke Rackom. Jos manje znanja, jos tragicnija informisanost o nekakvim statistikama za koje smo se uverili u prethodnim tragedijama i katastrofama da pocinju da bivaju statisticka prica, a ne prica o zlocinu i ratu i da se u glavnom svode na mitove, a ne na istine-koliko je Srba iz Hrvatske izbeglo? Rep na kraju je (ne znam(. Vecina ljudi ne zna, ali kad zna, onda zna svasta, tako da Srba iz Hrvatske je za vecinu pobeglo vise nego sto je Srba u Hrvatskoj bilo. Srba iz Bosne i Hercegovine takodje imamo vise nego sto je realisticno. Na zalost, ovo su cifre koje su tragedija, a deluju sada, onako, pomalo cak i smesno, a takodje na zalost, vrlo je mala sansa da cemo ikada doci do konacnih cifara, jer na zalost, prilika koja je bila popis 2001 da se to sve zajedno, na citavom prostoru bivse Jugoslavije sinhronizovano uradi nije iskoriscena tako da ja cisto sumnjam da ce se ovakva prilika ponoviti. Dakle,ne zna se koliko je Srba iz Bosne pobeglo, ne zna se koliko je sa Kosova pobeglo, mada je tu mnogo preciznije i mnogo su blizi ljudi onom sto je istinito nego kod ostalih.

Najtragicnije kod jedne masovno tragicne pozicije to je koliko je pomereno ljudi iz svojih kuca. Tu se radi o milionskim ciframa, 70 posto ljudi nema predstavu, a niko ne pominje milione. Svi pominju stotine hiljada. Ukupno poginulih u Sarajevu-72 posto ne zna. Ukupno nestalih u Srebrenici-71 posto ne zna. Ukupno poginulih u ratovima 91-95 - 70 posto ne zna. Ukupno odseljenih iz Srbije-takodje ne znaju ljudi.

Hteli smo da vidimo malo i kakva je obavestenost i odakle se obavestavaju, da li su culi da postoje specijalizovani programi na tv i na radiju koji se bave rasvetljavanjem istine-vecina nije cula. Trecina je cula, ipak. Da li to treba da se radi-vecina ipak misli da treba da se radi. Koje stanice su se bavile time? Radio Televizija Srbije se bavi rasvetljavanjem istine. Za trecinu onih koji su rekli da se bavi ili za svakog desetog u populaciji. Oni koji se stvarno bave time - ANEM i B92 su odmah iza. Oko radio stanica, tu nema dileme, tu je B92 od onih koji su culi da se radio stanice bave 21 posto, ali to je samo 4 posto od ukupne populacije. Da li su gledali ili slusali neku emisiju-od onih koji su culi svaki peti nije, ostali jesu. Samo su culi. Gde su to culi i gledali? E, sad je ANEM ispred RTS-a. Kada govorimo o ljudima koji imaju licno iskustvo, ne samo da su culi da se to radi, onda je ANEM ispred RTS-a, ali opet u malim procentima. Na kojim radio stanicama? Tu je B92 neprikosnoven.

Ono sto je zanimljivo, bar meni, u ovom trenutku-da li postoji dogadjaj o kojem biste vi licno zeleli nesto vise da saznate? (otvoreno pitanje, ljudi su pisali kako su hteli). Pregovori koje je u ime Srbije vodio Milosevic i njegovi izaslanici-62 posto ljudi bi zelelo...Pardon, nije bilo otvoreno pitanje...62 posto ljudi zeli da o tome vise cuje, dakle ne smatraju se obavesteni o ovom dogadjaju. O dogadjajima koji su prethodili raspadu, takodje vecina zeli da cuje, mnogo manje je u ratovima u Hrvatskoj i Bosni, najmanje je o okolnostima pod kojim su ziveli Albanci, o tome ljudi smatraju da su obavesteni. Kako su se informisali? Odakle su se informisali za vreme ratova-znaci ne govorimo o ovoj eri relativno slobodnih medija-RTS i ostali drzavni mediji su najvazniji izvor informisanja, Blic, Glas, Danas, sledeci-price ocevidaca, price rodjaka, itd. Kome se veruje? Ne veruje se RTS-u, nije se verovalo novinama tipa Politika, Ekspres, Novosti, vise se verovalo novinama tipa Blic, Glas, Danas, znaci veci je broj onih koji veruju nego onih koji ne veruju, ANEM-u se veruje, ali se najvise veruje pricama rodjaka, pricama ocevidaca. Ko bi trebao da saopsti te neprijatne istine po nas? Da li treba da ih javno iznesu, ko su ti najpozvaniji da iznesu javno te istine i tu nikakve dileme nema-svedoci su ti koji treba da najcesce govore o tome. Politicari manje, naucnici jos manje, naratori i spikeri-jos manje, tv voditelji-ne, nikako. Obrnuto-ko nije pozvan? Imamo direktno obrnutu sliku.

I evo, priblizavam se kraju, koliko ljudi misle da ipak nisu obavesteni? Jer smo pokusali da im kazemo (dobro, u kom procentu mislite da znate istinu?(. Vecina ljudi misli da zna tek jednu trecinu istine. O ponudama koje su svetske sile davale, o pregovorima koje je u ime Srbije vodio Milosevic sa Tudjmanom, dakle, pre svega o Milosevicevom delovanju, o ratovima u Bosni, o ratovima u Hrvatskoj. Vidite da vecina ljudi misli da tek trecinu zna i sledeci je koliko do pedeset posto-to prakticno svi ljudi misle da znaju manje nego pola istine. Da li bi za sebe rekli da su obavesteni koliko je to bilo moguce? 12 odsto misli da je obavesteno o pregovorima koje je vodio Milosevic. Jedino o cemu misle donekle da su obavesteni i to misle ili da su obavesteni ili da nisu obavesteni-to je zivot Albanaca. Ratovi u Hrvatskoj, ratovi u Bosni, dogadjaji pre raspada-vecina ljudi ipak ne misli da je dobro obavestena i to je, mislim, izazov, ne samo za politicare nego i jos veci izazov za medije.

Hvala vam.

Celokupno istrazivanje Strategic Marketinga mozete preuzeti ovde (ZIP 840K)