Branka Prpa - istoricar, Institut za savremenu istoriju, Beograd
{Diskutant}

Kada su u pitanju institucije, ja imam samo jednu dilemu koju imam od 5. oktobra i koja glasi: zasto nije uspostavljen jasan diskontinuitet sa Milosevicevim rezimom. Na to pitanje ni dan danas nisam dobila neki ubedljivi odgovor.

Kada govorimo o Komisiji u ova dva dana koliko traje ovaj skup, mi smo paznju uglavnom fokusirali na nesto sto su ratni zlocini, verujem oni su najdrasticniji, najbrojniji i zbog toga je i paznja skupa bila na tome. Ali ostaje jedno drugo pitanje koje ne smatram nimalo nevaznim, a to su zlocini pocinjeni unutar Srbije koje je izvrsio rezim nad gradjanima ove zemlje i koji se nisu pominjali tokom naseg skupa. Ne bih htela da se izbegne legitimisanje zrtava unutar Srbije kao zrtava Slobodana Milosevica i to od strane onih ljudi koji su kao protivnici rezima bili ubijani, zatvarani, hapseni, batinani i proganjani. Mislim da Komisija mora da vodi racuna i o tim stvarima i tek posle toga mozemo u samoj Srbiji da govorimo o pomirenju o kojem nam je danas govorio gospodin Mihnjik. Mislim da je u ovoj fazi nepristojno miriti krvnike i zrtve, nepristojno zbog toga sto krvnici nisu pozvani na odgovornost, a vec se uslo u fazu pomirenja, vec je potpuno normalno razgovarati sa onim ljudima koji su do juce bili ti od kojih smo ocekivali najgore.

Kada je rezim Milosevica u pitanju, a nazalost, i ono sto se desava posle 5. oktobra, ima jedan fenomen koji je inovativan za iskustvo totalitarnih sistema 20. veka. Nase iskustvo s nacizmom, fasizmom i staljinizmom precizno je definisalo odnos krvnika i zrtve. Bio je poznat krvnik i bila je poznata i zrtva. Jedino u rezimu Slobodana Milosevica su poznate samo zrtve, a krvnika nema nigde. Mislim da je ovaj rezim u tom smislu stvorio jedan virtuelni svet u kome mi svi znamo ko su krvnici, ali niko ne sme da kaze: Car je go. Mislim da sa takvim stanjem moramo da prekinemo, to je stanje fikcije u kome smo ziveli deset godina, to je stanje u kome smo svako jutro ponavljali deset zapovesti bozijih da vidimo da li smo ostali normalni ljudi ili vise nismo normalni ljudi i pretpostavka nase normalnosti u buducnosti, izgradnje jednog normalnog drustva, izlaska iz jedne drustvene abnormalnosti jeste i precizna definicija krvnika i zrtve.

Hvala.