Simonida Simonovic - novinar
{Diskutant}

Dva dana se govori o istini, odgovornosti i o demokratskoj buducnosti i uglavnom se teziste stavlja na rad Haskog tribunala i na rad buduce Komisije za istinu. Kada se govori o istini, odgovornosti i demokratskoj buducnosti, za mene su pojmovi koji se vezuju za to saznanje, prociscenje i perspektiva.

Fali mi jedna rec ovde koju nisam cula dva dana, a to je pojam i program lustracije. Mislim da su se neke evropske zemlje kao sto je Ceska suocile sa lustracijom kao jednom od segmenata tranzicione pravde u prociscenju svojih drustava od recidiva represivne proslosti i od tih mreza koje su bile dousnicke, koje su bile saradjivacke i koje su u sustini bile te sakrivene poluge vlasti na kojima je takva vlast represivna, privatna vlast privatne drzave pocivala. Zato bih htela u stvari da pitam da li je takva lustracija sa nekim posebnim razlogom stavljena u stranu ili jednostavno nije u ovom trenutku aktuelna kao tema i da ukazem na neke srednje vrednosti koje takav program tranzicione pravde ima. Ne vidim kako se bez nje moze ici u reformu institucija o kojima je gospodin Djindjic razgovarao, i ja to jako podrzavam jer smatram da je to kljuc. Ali ta reforma institucija mora da pocne iznutra, upravo ciscenjem tih institucija da drustvo ne bi zapalo u perpetualnu krizu i neku klaustrofobicnost koja preti I koja je pretila mnogim drustvima u tranziciji.

Teoreticar Stenli Koen bi kategorizovao Haski tribunal kao "justice phase", znaci faza krivicne odgovornosti, dok bi Komisija za istinu i pomirenje spadala u nesto sto se zove "truth phase". Faza istine obicno dolazi pre faze pravicnosti, medjutim u nasem slucaju, Haski tribunal je bio osnovan daleko pre nego sto je nasa Komisija osnovana ili ova kampanja za saznavanje istine pocela. Znaci, tu postoji jedna kontradikcija, ali ako to prihvatimo kao tako, lustracija je jedan segment, jedan domen koji se krece izmedju faze istine i faze krivice, odnosno predstavlja otkrivanje istine, a bez krivicne odgovornosti, ali sa imenovanjem te mreze, rasvetljavanjem te mreze, tog tajnog sistema na kome je pocivala prethodna vlast i koji, imam utisak, moze jako da naudi naporima nove demokratske vlasti da isteraju ove reforme do kraja.

Zato mislim da je to vazno i da o tome treba razgovarati. Istina i odgovornost takodje mislim da bi trebalo da se veze za sistem buduceg obrazovanja mlade generacije i mislim da to treba da postane jedan od pravaca razmisljanja, jer se demokratska buducnost ne moze usmeriti samo na to kako ce se upotrebiti rezultati Komisije i sta ce se uciniti sa buducim izvestajem i sta ce raditi sudovi i kako ce mediji to pratiti, nego mislim da je isto tako jako velika uloga crkve i uloga skole, kao sistema revitalizacije moralnih vrednosti, razbijanja mitologije, izgradnje nove svesti i reforme nasih vrednosnih pojmova.

Hvala.