Veran Matic - glavni i odgovorni urednik RTV B92
{Otvara konferenciju}

Dame i gospodo, gospodine predsednice, Vase ekselencije, dragi prijatelji, 
Na pocetku ceremonije otvaranja konferencije “U traganju za istinom i odgovornoscu - ka demokratskoj buducnosti” zelim da vas podsetim da je ona deo procesa koji je zapocet kada i ratno ludilo u SFRJ, procesa koji se odvijao paralelno sa ratovima, zlocinima, progonima i ubijanjem gradova i sela. Nezavisni mediji i nevladine organizacije, pojedine partije – konstantno su se suprotstavljali ratovima, javno govorili o pocinjenim zlocinima i imenovali zlocince. Ne moze se reci da su te institucije bile brojne niti da je njihova aktivnost bila dovoljno siroka da bi se izvele neke radikalnije promene, ali je cinjenica da su one postojale i radile cesto i u nemogucim uslovima. Na pocetku ove konferencije zelim da se setimo svih onih koji su u tim vremenima pokazali humanost i plemenitost. U procesu suocavanja sa sopstvenom prosloscu moramo identifikovati ne samo zlocince i zlocine vec i one dogadjaje i ljude koji su bili primer covecnosti.

Ova konferencija je deo onih procesa koji su se do sada odvijali na nasim prostorima, a koji su vezani za otvorenu debatu o tome kako pronaci autentican nacin za suocavanje sa nasom bliskom prosloscu. Slozenost zbivanja ne dozvoljava uobicajeno preslikavanje iskustava iz drugih regiona, ali zbir tih iskustava  moze nam dati osnovne elemente za pronalazenje efikasnih oblika aktivnosti koje mogu pomoci ozdravljenju naroda na ovim prostorima, uspostavljanju trajnog i stabilnog mira, prosperitetu i ustanovljavanju novog kulturnog modela koji bi bio negacija onog modela koji je i doveo do ratova i zlocina. 

Izgradnja demokratskog drustva bice bitno otezana ako paralelno sa reformskim procesima ne budemo aktivni i u kulturnom i duhovnom preporodu. U osnovi tih aktivnosti treba da budu obnarodovane i svima dostupne cinjenice o ratovima i posledicama tih ratova, o krivcima i odgovornima, i posebno o zrtvama i onome sto im se dogodilo.  

U poslu kojim se bavim, a to je novinarstvo, istina je sustina i kljuc. Bez traganja za istinom i njenog obelodanjivanja novinarstvo ne bi imalo smisla. A bez poverenja javnosti, ubedjenja da je ono o cemu govore ili pisu novinari - istina, novinarstvo ne moze da opstane. 

Za proteklih desetak godina  bili smo i svedoci i ucesnici kada je rec o  proizvodnji najrazlicitijih "istina". Neke od tih takozvanih istina bile su falsifikati, neke su bile krajnje selektivne, a retorika je cesto postajala agresivni govor mrznje.  

Pokusavamo da stavimo tacku na ovakav odnos prema istini. Pokusavamo da prekinemo fatalni krug zrtve i osvete jer sve dok je "nasa" strana iskljucivo zrtva a "druga" krivac i izvrsilac, nemoguce je otkriti sta se zaista dogodilo i suociti se sa vremenom u kom ce osveta i sukob prestati da budu "motor" istorije.  

Radio B92 i velik broj nezavisnih medija na prostorima Jugoslavije i Srbije radili su proteklih godina u izuzetno teskim uslovima. Ipak, boreci se za sopstveni opstanak, nikada nisu prestali da se bore protiv govora mrznje, nasilja, rata i netolerancije. Njihovo glavno oruzje bila je istina o onome sto se zaista desavalo i u Hrvatskoj, i u Bosni i Hercegovini, i na Kosovu, i u Srbiji. Danas, kada su sve drzave bivse Jugoslavije nacelno prihvatile mir i demokratiju kao vrhunske vrednosti kojima teze, cini se da je dosao trenutak da se pristupi ozbiljnom radu u otkrivanju pune istine, utvrdjivanju odgovornosti i postepenom otpocinjanju procesa pomirenja izmedju naroda. Svesni smo, naravno, da je politicka i ekonomska situacija jos veoma teska, i da su jos jake one retrogradne nacionalisticke stranke i pokreti koji opstaju na raspirivanju mrznje i izazivanju konflikata. Ali, upravo zbog toga je i izazov u nasem poduhvatu tako velik. 

Istina, to je moje duboko uverenje, ne moze da destabilizuje drustvenu i politicku situaciju. Najnovija istrazivanja javnog mnjenja, koja ce ovde biti prezentirana, nedvosmisleno pokazuju da je javnost spremna da cuje i prihvati pre svega glas svedoka i zrtava. Bez obzira na to koliko su snazne predrasude, stereotipi i manipulacije, koje su mediji i drzavne politike stvarali godinama, ljudi su spremni da cuju iskaze onih koji su bili zrtve. Najnoviji uzasan slucaj, otkrivanje hladnjace pune mrtvih ljudi, kao i obelodanjivanje pokusaja da se to zataska, izazvao je zgrazavanje ljudi, posle cega su usledili zahtevi da se otkrije potpuna istina o ovome. To je dokaz da u situaciji kada ne postoje strah i medijska manipulacija istina postaje prirodna potreba. Upravo zbog toga istina i doprinosi stabilizaciji i demokratizaciji drustva. Nezavisni mediji, a posebno RTV B92, duboko su svesni toga. 

Konferenciju "U potrazi za istinom i odgovornoscu - ka demokratskoj buducnosti" poceli smo da pripremamo pre vise od pola godine. To je prirodan nastavak nasih aktivnosti kada je u pitanju nas rad u medijima, izdavastvu, kulturi i umetnosti. Jos pocetkom 2000. godine u Ulcinju je odrzan medjunarodni skup na temu "Istine, odgovornosti i pomirenja" na kome se prvi put kod nas govorilo o ovom problemu. Veliki podsticaj za ovakvu programsku orijentaciju dao nam  je nas prijatelj Aleks Borejn, potpredsednik juznoafricke Komisije za istinu i pomirenje i predsednik Instituta za pravdu u vreme tranzicije, koji je jos 1999. godine, kada smo poceli da  planiramo ovaj program, boravio u Beogradu. Takodje, moram da naglasim da smo, od samog pocetka, imali veliku podrsku  Fonda za otvoreno drustvo i Sonje Liht, Arije Najera i gospodina Sorosa licno. Kolege iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, novinari i mirovni aktivisti, takodje su nam pruzili veliku moralnu podrsku a cinjenica da smo bili ukljuceni u pokretanje procesa osnivanja Komisije za istinu i pomirenje u Bosni i Hercegovini pomogla nam je da jasnije odredimo pravac kojim treba ici. Najzad, osnivanje jugoslovenske Komisije za istinu i pomirenje, bez obzira na odredjene nedoumice i sumnje, pokazalo je da nismo usamljeni u svojim idejama. Na ovom mestu moci cemo otvoreno da razgovaramo o razlicitim modelima i iskustvima slicnih Komisija sirom sveta.

Ova Konferencija je, naravno, tek pocetak jednog dugog, slozenog i napornog procesa u koji ce, neminovno, morati da bude ukljuceno celo jugoslovensko drustvo. Nemoguce je, takodje, zamisliti da se taj proces odvija nezavisno od slicnih procesa u drzavama u kojima je bilo ratova. To je, neosporno,  izazov i za generacije koje dolaze. Ali, mi se prvi s njim moramo suociti.