U životu svakog čoveka postoji grupa ljudi, koja kao i on ima slične poglede na život, slična interesovanja ili pak iste ljubavi. To pravilo važilo je i za Nikolu Teslu. Iako je dobar deo svog vremena posvećivao svom radu, imao je i trenutke koje je odvajao za ljude koji su imali posebno mesto u njegovom životu.

Izvor: Monografija Muzej Nikole Tesle 1952-2003

O Teslinom privatnom životu ne zna se dovoljno. Činjenica je da je on sam u svojoj autobiografiji pisao uglavnom o svojim istraživačkim naporima. Ipak, postoje tragovi kao što su pisma i knjige sa posvetom, koje je Tesla dobijao od prijatelja. Tesla je još kao dete zavoleo knjige, pa je njih najčešće dobijao kao poklon od prijatelja.

Džejms Djuar

Neobično je, recimo, da među prijateljima sa kojima je Tesla razmenjivao knjige i održavao aktivnu prepisku skoro da nema ljudi iz oblasti nauke i tehnike. Možda je jedini pravi prijatelj ovog velikana iz naučnih krugova bio Džejms Djuar (James Dewar 1842-1923), škotski fizičar i hemičar, koga je Tesla upoznao prilikom držanja čuvenih predavanja na Kraljevskom Institutu u Londonu 1892. Tesla i Djuar su održavali prijateljsku prepisku a u Teslinoj biblioteci se nalazi Maksvelova knjiga koju je dobio na poklon od Djuara.

Za razliku od Djuara koji je bio široko poštovan, Tesla je među prijateljima imao i  ljude koji su  širili dosta kontroverzi oko sebe. Tako je među ljudima sa kojima se družio bio i prinčevski par Lazarović-Hrebeljanović.

Džordž Silvester Firek

Tesla je znao da se radi o lažnom samoproklamovanom princu, jer su ga na to drugi u svojim pismima upozoravali. Ipak, verovatno je naučniku prijalo društvo čoveka pa se nije osvrtao na to.

Još jedna kontroverzna ličnost koja je bila u bliskim prijateljskim odnosima sa Teslom bio je Džordž Silvester Firek (George Sylvester Viereck 1884-1962) pesnik i novinar, rodom iz Minhena. Firek je bio dosta poštovan u svojoj profesiji. Međutim, njegovi pronemački stavovi su ga stajali zatvora za vreme Drugog svetskog rata, uprkos činjenici da mu je jedan sin poginuo u Italiji noseći američku uniformu.

Među Teslinim prijateljima bio je Artur Linč (Arthur Lynch 1861-1934), pisac knjiga iz psihologije, etike i popularne psihologije.

Samjuel Klemens (Mark Tven)

Takođe još jedan pisac je bio je pripadnik Teslinog kruga prijatelja Samjuel Klemens, odnosno Mark Tven (Mark Twain 1835–1910). Iako u Teslinoj biblioteci nema Tvenovih knjiga, slike načinjene u Teslinoj laboratoriji jasno stavljaju do znanja da su njih dvojica bili više nego savremenici. U periodu nakon zavšetka školovanja u Realnoj gimnaziji Teslu je savladala teška bolest. Ležeći u postelji dobio je nekoliko tomova savremene književnosti:

“Bila su to prva dela Marka Tvena kojima verovatno dugujem čudesno oporavljanje, koje je usledilo. Dvadeset pet godina kasnije kada sam upoznao gospodina Klemensa i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepaštenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače."

Robertom Andervudom Džonsonom

Za veliki broj pisaca oko Tesle zaslužno je njegovo poznanstvo sa Robertom Andervudom Džonsonom (Robert Underwood Johnson 1853-1937), diplomatom, pesnikom, urednikom i izdavačem Century Magazina. Za njega se slobodno može reći da je bio Teslin najbolji prijatelj a njegova porodica, Teslina druga porodica.U domu Džonsonovih, na adresi Leksington Avenija 327, Tesla je bio rado viđen gost. Krajem XIX veka tu se okupljalo društvo sastavljeno od mnogih poznatih ličnosti.

Robert Džonson je mnogo pomogao Tesli da promoviše svoje ideje, objavljujući njegove ili članke o njemu u svom Century Magazinu. Teslin esej “Problem povećanja ljudske energije” koji je on napisao po povratku iz Kolorado Springsa, Džonson je oberučke prihvatio i objavio. Posle Džonsonovog odlaska u penziju 1913. godine nastupili su teški finansijski periodi za obojicu, pa su se njih dvojica međusobno pomagala. Godine 1925. Džonsonu je umrla supruga a Tesla i on su nastavili da se druže dok im je to zdravlje dozvoljavalo.

Ričmonda Pirsona Hobsona

Družeći se sa Džonsonovima Tesla je kod njih upoznao još jednog dobrog prijatelja - Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson 1870-1937), junaka američko-španskog rata. Ovaj mornarički oficir, kasnije admiral, bio je i više puta birani kongresmen i čelnik međunarodnih organizacija za borbu protiv alkoholizma i narkomanije. Hobson je bio i pisac knjige o događaju pri potapanju broda Merimak u kome je on učestvovao kao predvodnik čete dobrovoljaca. Ta knjiga, koju je dobio prilikom poziva na venčanje, se našla u naučnikovoj ličnoj biblioteci. Druženje Tesle sa Hobsonom prekinula je iznenadna smrt admirala 1937. godine. Iste godine, Tesli je preminuo još jedan prijatelj-Robert Andervud.

Margerit Merington (Marguerite Merington 1857-1951), pisac, novinar i pijanista takođe je bila dugogodišnja prijateljica Nikole Tesle. Sa njom je imao izuzetno aktivnu prepisku tokom celog života. Nju je Tesla najverovatnije upoznao preko Džonsonovih. Ako je verovati pojedinim svedočenjima prema njoj je veliki naučnik gajio posebna osećanja.

Što se tiče domovine pored Jovana Jovanovića Zmaja (1833-1904), čije je pesme sa uživanjem čitao, neke uz pomoć Džonsona i objavio, Laze Kostića (1841-1909) i Đorđa Stanojevića (1858-1921), najiskreniji Teslin prijatelj bio je Paja Radosavljević (1879-1958). Jedan od rodonačelnika eksperimentalne pedagogije i psihologije svetske klase, Radosavljević je bio neka vrsta brane između Tesle i nepoželjnih posetilaca u njegovim poznijim godinama.

Tesla je izuzetno cenio velikog vajara Ivana Meštrovića (1883-1962) i pored jednog izgubljenog portreta, bio je voljan da pozira još jedino njemu.

“Radi našeg potomstva i sveg slavenskog roda želim da posle moje smrti ostane moja bista od čudotvorne ruke Meštrovića… Još nemam gotovine, ali sam pripravan sve na drugačiji način pripraviti za Vaše i moje zadovoljstvo. Lice mi je još glatko, oči bistre i nisam oćelavio. Svi žele da se Vaše neumrlo delo izloži ovdje. Molim Vas brzojavite Vaše raspoloženjei namjeru. Vaš obožavatelj Nikola Tesla.”

Par dana kasnije od Meštrovića je stigao odgovor:

“Sa velikim zadovoljstvom želim ispuniti Vašu želju. Sredstva nepotrebna. Vezan sam ugovorima za Evropu, ne mogu tamo. Možete li doći u goste meni u Split, ako ne pošaljete fotografije pamtim Vas vanredno. Pozdravlja Vas Meštrović.”

Bista inicirana ovom prepiskom, najverovatnije nastala na osnovu slike, danas se nalazi u muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U Teslinom životu bilo je još puno ljudi koji su u njegovoj plemenitoj duši ostavile trag. Ovaj veliki čovek je u živote svojih prijatelja uneo vedrinu Balkana koju je nosio u sebi i sigurno je i da im je bila čast što su poznavali takvog velikana kao što je on, nesumljivo, bio.