Microsoft: Šta je Stiv Balmer ostavio iza sebe

Balmer nikada nije bio savršen izbor za izvršnog direktora Microsofta. Iako je bio čovek broj 2. u kompaniji decenijama, njegova ličnost, perspektiva i stručnost nisu bili poput one koju je posedovao Bil Gejts.

Gejts, pravi genije, vizionar i pomalo čudak, bio je izvršna podloga za još jednog vizionara i čudaka – Stiva Džobsa. Njihovo rivalstvo i prijateljstvo bili su legendarni.

Stiv Balmer, koji je mnogima na prezentacijama izgledao isuviše entuzijastično – poput oznojene navijačice, jednostavno nije posedovao Gejtsovu viziju.

Odluke u eri Stiva Balmera, od 2000. pa sve do danas, uglavnom su bile vođene određenom grupom proizvoda ili pojedinim divizijama. Nikada nisu bile deo celine.

Određeni uspesi, poput Windowsa XP, Xboxa 360 i Microsoft Officea, bili su pravi rudnici zlata za kompaniju, međutim, ostatak decenije prepun je spektakularnih promašaja.

Pod Balmerovim nadzorom, Internet Explorer, koji je u 2000. godini činio 70 odsto brauzera, jednostavno je nestao pod naletom Firefoxa i Chroma.

Microsoft je potom objavio Windows Vistu, skupu grešku ispostavilo se. Veliki broj korisnika rešio je da ostane uz svoj XP skoro celu deceniju.

Tu je i Zune muzički plejer koji jednostavno nije mogao da se suprotstavi iPodu tako da je kompanija bila primorana da ugasi taj brend skoro istog trenutka kada se on pojavio.

Pre nego što je napustio Microsoft, Gejts je pokušao da pokrene tržište tableta. Donekle pogrešan pristup koji je bio oslonjen na hibridne verzije može se pripisati njemu, ali kao vođa kompanije, Balmer nije učinio mnogo kako bi Microsoft usmerio ka pravom putu.

Čak ni pojava Surfacea, što je u potpunosti Balmerovo delo, nije prošla kako je očekivano. Uprkos kvalitetu i sposobnostima uređaja, Microsoft ima problema sa njihovom prodajom. Bez obzira na način na koji posmatramo ovu situaciju, Microsoft nije uspeo da napravi adekvatnog rivala iPadu.

Balmer je takođe dozvolio da dođe do rascepa među različitim sektorima firme tako da divizije za mobilne uređaje i ona za desktop računare nisu imale pojma na čemu ona druga radi.

Čak se može reći da se su se međusobno ignorisale u ključnim trenucima – u pitanju je velika greška koja je Microsoft unazadila nekoliko godina kada su u pitanju mobilni uređaji.

Balmerove akvizicije takođe su bile raznovrsne. Pametno je kupio, i nije uništio, Skype, ali je 2008. godine propustio priliku da kupi Yahoo.

Iako Balmer nikada nije bio čovek opsednut tehnologijom, poslednjih godina počeo je da priča o sinergiji, konstantnom dizajnerskom jeziku koji bi obuhvatio Windows, Windows Phone, Xbox i onlajn servise sa idejom da se korisnici bez ikakvih problema prebacuju sa jedne platforme na drugu.

Ukoliko godinama niste koristili Office 365, SkyDrive, Windows 8 ili Internet Explorer možda ne bi bilo loše da sada razmotrite tu odluku.

Međutim, Balmeru je trebalo previše vremena, godina, da stvori ovaj nivo interaktivnosti. Umesto da vodi, Microsoft i dalje pokušava da sustigne druge.

Kada su socijalne mreže u pitanju, kompanija praktično nije nigde, iako je prijateljstvo i ulaganje u Facebook donelo neke rezultate. Šteta je što Microsoft nije više investirao u Facebook ili ga prosto kupio kada je imao priliku.

Balmer je za mnoge bio ultimativni prodavac, međutim, u Microsoftu to skoro nikada nije išlo u njegovu korist.