IT giganti "ratuju" i u arhitekturi

Dok najveći deo korporativne Amerike štedi kad su u pitanju nekretnine, četiri najuticajnije tehnološke kompanije planiraju da grade velelepne palate i ne pitaju koliko košta.

Amazon je nedavno najavio da će u centru Sijetla podići tri futurističke građevine u obliku staklenog balona, dok su Apple, Facebook i Google ranije saopštili planove o poslovnom prostoru koji će zauvek promeniti pojam kancelarije.

Amazon je urbanistima u Sijetlu prošle sedmice predstavio objekat u obliku tri povezane sfere od stakla i čelika, visoke skoro 30 metara koje će se nalaziti ispred tri nova nebodera. U sferama će zaposleni raditi okruženi biljkama na prostoru oko šest hiljada kvadrata.

Facebook (Foto: YouTube)

Mark Zakerberg je za projekat „Najveće otvorene kancelarije na svetu” angažovao poznatog arhitektu Frenka Gerija. Facebook će uz postojeći objekat u Menlo Parku graditi novi otvoreni prostor veličine sedam fudbalskih igrališta, u kom radnik neće morati da prođe ni kroz jedna vrata da bi došao do kolege na drugom kraju zgrade. Na vrhu kompleksa u kom će raditi 3.400 inženjera nalaziće se velelepni park.

Google (Foto: YouTube)

Novi Googleplex, koji niče u blizini postojećeg, sastojaće se od devet zgrada u obliku zakrivljenog pravougaonika ukupne površine od 102.000 kvadratnih metara. Krovovi zgrada biće povezani mostovima tako da zaposlenima neće biti potrebno više od dva i po minuta da stignu do bilo kog kolege.

Ideja Googla da je „zadovoljstvo deo efikasnosti”, verovatno se pokazala kao opravdana, jer će novi prostor sadržati isti spoj radne i opuštajuće atmosfere, kao i dosadašnji. Jedan od mostova vodiće ljude direktno u baštu kafića na travnatom krovu.

Najambiciozniji je ipak Appleov „svemirski brod” u Kupertinu. Kompanija koju je osnovao pokojni Stiv Džobs gradi zgradu u obliku staklenog prstena sa više od 260.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. To će biti neka vrsta spomenika Džobsu, koji je zamišljao upravo takvu zgradu i učestvovao u planovima. U zgradi će raditi 13.000 ljudi, a procenjuje se da bi troškovi mogli da dostignu pet milijardi dolara.

Magnet Omara, profesorka istorije na Univerzitetu u Vašingtonu, koja je pisala o izgradnji Silicijumske doline, kaže da tehnološki džinovi na ovaj način ostvaruju svoje želje, istovremeno šaljući svetu poruku da su posebni, da su promenili svet i da će nastaviti da ga menjaju.

„To je takođe i odraz debelog bankovnog računa. Imaju mnogo novca”, kaže Omara za Rojters.

Istorija međutim pokazuje da kada jedna kompanija postane preokupirana blistavošću svojih zgrada, to znači da je na vrhuncu finansijske moći iza kog obično sledi – nizbrdica. Ove velelepne građevine mogle bi vrlo lako da postanu preskupi spomenici taštine i skretanje pažnje sa osnovnog posla koji je doprineo uspehu, upozoravaju analitičari.

„Mislim da će Appleov ’svemirski brod’ dobiti nadimak ’zvezda smrti’, jer u pitanju je ogroman projekat u veoma loše vreme. Zgradu prave u trenutku kada je ciklus Appleovih proizvoda možda dostigao zasićenje”, kaže investitor Džef Metjuz za Rojters.

Govori se takođe o „prokletstvu poslovne zgrade”, koje je pogodilo mnoge kompanije koje su počele sa ambicioznim projektima neposredno pre nego što je pritisla finansijska kriza. Među njima su Time Warner i New York Times.

Drugi kažu da su atraktivne prostorije jedan od načina da kompanije privuku najtalentovanije inženjere i da su radnici produktivniji u dobrom okruženju.

„Gradnja je skupa, ali ako će se odraziti na povećanje produktivnosti od samo pet odsto, ulaganje ja pametno”, zaključuje Džon Barton, direktor programa za arhitektonski dizajn Univerziteta Stenford.

Izvor: Politika.rs