Putovanje 1.280km/h od 2024. godine?

Mask je "Hyperloop" predstavio javnosti u avgustu 2013. godine, ali je još tada rekao da je previše zauzet da sam realizuje projekat transporta ljudi pomoću sistema velikih cevi i kapsula koje bi kroz njih putovale velikim brzinama.

"Da je ovo na vrhu moje liste, verovatno bih ga završio za godinu ili dve", rekao je tada Mask, dodajući da pruža projekat na uvid kako bi drugi mogli da ga unaprede i nadograde svoje ideje.

To namerava da učini startap "Hyperloop Transportation Technologies", koji je objavio dokument od 76 strana o svojojim planovima.

HTT planira da mreže cevi kroz koje bi se kretale hiperbrze kapsule sa putnicima izradi širom sveta, a tehnologija bi omogućila da se put za koji je kolima potrebno šest sati skrati na samo 35 minuta.

Trenutno na projektu radi "više od sto sjajnih ljudi, koji rade bez novčane nadoknade u zamenu za akcije kompanije". Kako se navodi, mnogi od njih imaju svoje poslove i firme, ali HTT-u posvećuju desetine sati nedeljno.

"Tu su ljudi sa Harvarda, Stanforda, MIT-a, Dartmut, UCLA, a mnogi imaju iskustvo u radu vrhunskim kolektivima kakvi su Boing, Erbas, NASA, SpaceX, Yahoo, Cisco...", piše u dokumentaciji.

PROČITAJTE JOŠ: Kako je Mask zamislio Hyperloop.

Prvo bi se radila mreža u SAD, kojom bi trebalo da budu povezani svi veliki američki gradovi, a zatim bi se projekat selio u Evropu, Afriku i Aziju.

HTT

HTT je objavio da je za realizaciju projekta potrebno između sedam i 19 milijardi dolara, a izvršni direktor Dirk Alborn rekao je za "Hafington post" da je tako široka procena potrebna zbog nepredvidljivih cena materijala i troškova u periodu od deset godina.

HTT funkcioniše pod okriljem kompanije za prikupljanje sredstava JumpStartFund, čiji je Alborn predsednik, a navodno već postoje mnogi donatori i investitori koji žele da ulože novac.

Alborn je priznao da je desetogodišnji plan možda ambiciozan, jer nisu uzeti u obzir regulacija pravnog okvira i "politički problemi".

"Želimo da budemo transparentni. Za nas je prvi cilj izgradnja Hyperloopa, hoćemo da ga vidimo u SAD, a ako bude imalo više smisla da to radimo na nekoj drugoj teritoriji, biće tako. Cilj je da ga izgradimo. Drugi cilj je da bude jeftin. Imamo ideju da postoje i luksuzne kapsule, ali bi u ekonomskoj klasi putovanje koštalo 20-30 dolara. U idealnim uslovima, obične vožnje bi bile besplatne, a isplaćivale bi se kroz reklame", kaže Alborn.

Podsetimo, Mask je rekao da bi njemu za sistem bilo potrebno između šest i osam milijardi dolara i četiri godine rada za model za demonstraciju.

Prema Maskovom projektu, Hyperloop bi putnike prevozio u kapsulama od aluminijuma, koje bi bile "ispaljivane" kroz vazdušni tunel pomoću magneta i velikih ventilatora.

Kapsule bi lebdele skoro supersoničnim brzinama od tačke A do tačke B na vazdušnim jastucima, čime bi se eliminisalo trenje - slično kao pak na stolu za vazdušni hokej.

U kapsulama bi bio održavan pritisak, a prema ovom projektu, putnici bi tokom putovanja osetili tek nešto jaču silu, kao prilikom poletanja ili sletanja aviona ili vožnje u luna-parku.

"Dok ne izmislimo pravu teleportaciju, što bi stvarno bilo strava, jedini način za super-brzo putovanje jeste kroz cev u kojoj bi postojali posebni uslovi", rekao je tada Mask.