Zaštitni softver s propratnim pojavama

Zvuči obećavajuće. „Novi softver pomaže u blokadi kontrole i nadzora koje sprovode državni organi“, prenosi organizacija za ljudska prava „Amnesti internešnel“. Zajedno s drugim, sličnim organizacijama ona je na internet postavila program „Detekt“ koji može besplatno da se skine. „Amnesti“ tvrdi da taj program upozorava korisnika računara onda kada se nađe na meti nadzora. „Na taj način borci za ljudska prava i novinari mogu da se zaštite i spreče da vlade prikupe podatke uz pomoć programa za prisluškivanje, odnosno da se tako prikupljeni podaci iskoriste za bespravna hapšenja ili čak i kao povod za mučenja ljudi“, stoji u saopštenju za štampu te organizacije, piše Dojče vele.

Eksperti međutim sumnjaju u efikasnost programa. Kristijan Lig, portparol firme koja proizvodi anti-virus program G-Data, ukazuje na brojne slabe tačke programa „Detekt“. Tehnika koju koristi taj program, potraga za određenim nizovima znakova, zaista je efikasna. „Međutim, kada programeri špijunskog softvera promene te nizove znakova, onda ta tehnika više ne funkcioniše“, tvrdi Lig. Osim toga, „Detekt“ pretražuje samo memoriju računara i može da signalizira opasnost samo onda kada je računar već inficiran – a i to samo u određenom broju slučajeva. „Taj softver otkriva samo sedam tipova špijunskih programa. Mi smo samo u prvih šest meseci 2014. registrovali tačno 1,8 miliona programa koji spadaju u kategoriju virusa.“

„Amnesti“ tvrdi da je novost koju nudi „Detekt“ to što taj skener može da prepozna i dva komercijalna špijunska programa koje koriste brojne autoritarne vlade sveta.

Varljivi osećaj sigurnosti

Sandro Gajken, ekspert za informatiku sa Slobodnog univerziteta Berlin, sumnja da se uz pomoć bilo kojeg programa iko može zaštititi od špijuniranja koje vrši država. Za njega je sporan i sam koncept takve zaštite: „Razvija se zaštitni softver uz pogled u retrovizor – dakle, na osnovu softverskih napada koji su već izvedeni u nedavnoj prošlosti. Nažalost, postoji stotine hiljada načina na koje se može napraviti neki štetni program.“ Ukoliko neki sigurnosni softver uspešno blokira napade, onda druga strana odmah razvija novu varijantu koja će zaobići prepreke – a na raspolaganju za to vladinim programerima stoje često milioni evra. To je neravnopravna trka, smatra Gajken: „Kad par aktivista 'skrpi' neki zaštitni program to, ako je dobro urađeno, može da štiti od napada možda samo nekoliko sedmica.“

Gajken veruje da je, pod tim okolnostima, čak opasno sa interneta skinuti program „Detekt“, jer takav korisnik u autoritarnim državama na taj način odmah pada u oči. Osim toga, taj program pruža varljiv osećaj sigurnosti. „Ljudi veruju, slušajući divnu priču 'Amnesti internešnel', da sada mogu da koordiniraju svoje političke akcije“, kaže taj nekadašnji haker. „Ali u stvarnosti, režim kontroliše čitavu mrežu i pušta ljude da veruju da su sigurni kako bi ih sve identifikovao.“

Nema čarobnog štapića

O svemu tome se u „Amnesti internešnelu“ vodilo računa, tvrdi Tanja O'Kerol, koja je u sedištu te organizacije u Londonu zadužena za pitanja „tehnologije i ljudska prava“. „Kada smo obavesitli javnost o programu 'Detekt', bilo nam je veoma važno da upozorimo aktiviste da taj program nije čarobni štapić, već samo jedan alat, te da eksponencijalnom brzinom rastu pretnje kojima smo danas izloženi zbog nadzora i praćenja koje sprovodi država.“ Ona dodaje da „Detekt“ u najboljem slučaju može da otkrije nove slučajeve osoba koje su pod nadzorom: „Ali čak i ako taj program ne otkrije ništa, ne znači da niste pod nadzorom i da ste van opasnosti.“

Na stranici „Amnesti internešnela“ ipak piše da je reč o „teškom udarcu za vlade“, a tek na stranici na kojoj se program „Detekt“ može skinuti sa interneta stoji upozorenje o onome o čemu govori O'Kerol.

Kombinovati razne mere zaštite

Arne Šenbom, predsednik „Saveta bezbednosti kibernetičke zajednice Nemačke“, u programu „Detekt“ vidi samo pokušaj organizacije „Amnesti internešnel“ da skrene pažnju javnosti na problem prisluškivanja novinara i opozicionara. „Sam program neće pomoći protiv toga“, veruje Šenbom. „Ukazuje se na tu temu, ali se ne pomaže mnogo onima koji su zaista pogođeni jer im se ne kaže kako da se zaštite.“ On se zalaže za to da hakeri i firme nastave sa razvojem anonimne, alternativne internet-mreže koja se među poznavaocima naziva „darknet“.

U ovom trenutku nema pouzdane zaštite za one koji koriste internet, ukazuje Šenbom: „Ako neko želi nekoga da prisluškuje i prati, on to i može.“ Opozicionari mogu da otežaju posao obaveštajnim službama ako kombinuju razne mere tako što koriste određene kanale komunikacije, ako šifriraju podatke i stalno menjaju svoju IP-adresu. Možda u određenim slučajevima obaveštajcima na taj način praćenje postane toliko komplikovano da odustanu od toga. Za slučajeve u kojima to nije dovoljno, Šenbom ima jednostavan savet. „Ako zaista s nekim želite da razgovarate o poverljivim stvarima, onda idite u šetnju na neko mesto na kome imate dobar pregled okoline.“