Šta rade roboti inspirisani origamijem?

Nastanak robota insipirisan je japanskom drevnom veštinom savijanja papira nazvanom origami, prilikom čije primene od ravnog lista papira nastaje trodimenzionalni objekat. Nastala je u 17. veku, a postala popularna van Japana sredinom 20. veka. Otkrića do kojih su naučnici došli proučavanjem ove veštine uticala su, između ostalog na nastanak vazdušnog jastuka i stent implanta, prenosi BBC.

“Možete videti kako zahvaljujući savijanju papira nastaju fantastično kompleksne strukture”, izjavio je profesor Robert Vud, vođa istraživačkog tima sa Harvarda. Da bi demonstrirali izdržljivost i čvrstinu savijenih konstrukcija, članovi tima su, u saradnji sa članovima MIT-a (Instituta za tehnologiju u Masačusetsu), dizajnirali kompleksne mašine koje se same sklapaju.

Tim je robote izradio od tri sloja materijala. Jedan sloj čini papir, drugi savitljiva štampana ploča s elektrnikom, a treći memorijska pena. Ugrađeni su i sklopovi, programirani tako da se na toploti savijaju pod određenim uglom, što omogućava pomeranje nogu robota. Svaki sklop ima minijaturno kolo koje se zagreva. Da bi se robot kretao u željenom pravcu, naučnici su razvili softver pod nazivom "Origamizer".

Otprilike 4 minuta nakon sklapanja, sklopovi počinju da se hlade, čineći da robot očvrsne. Mikrokontroler dalje šalje signale za pokret u udove robota. Ugrađen je i tajmer - robot počinje da se sklapa 10 sekundi nakon što su postavljene baterije.

Self-Folding Robots from Wyss Institute on Vimeo.

“Možemo da ugradimo senzore i izvedemo da sklapanje bude podstaknuto promenama u okolini, poput temperature i pritiska”, izjavio je Sem Felton, jedan od učesnika u projektu. “Ugradili smo motore i baterije dok je sve bilo ravno”, objašnjava doktor Vud. To je robotima obezbedilo energiju.

Ovaj izum predstavljen je u magazinu "Science".

U budućnosti, mogao bi da omogući ljudima da dopru do okruženja nedostupnih čoveku, a prednost je što bi masovna proizvodnja ovih objekata bila brza i jeftina.

“Zamislite samosklapajuće strukture u vidu satelita, namenjene, recimo, istraživanju svemira. Ili situacije u kojima je logistika otežana, poput distribuiranja humanitarne pomoći u ratnim zonama”.

U budućnosti, između ostalog, takvi roboti mogli bi biti sačinjeni od biorazgradivih materijala i raspoređeni u rojevima, da prate i štite osetljive ekosisteme.