Kako izgleda prosečan srpski gejmer?

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja “Game On”, najnovijeg istraživanja sprovedenog u Srbiji od strane kompanije Intel u saradnji sa vebsajt i gejming forumom Benchmark. U ovom straživanju, koje je sprovedeno tokom maja a čiji su rezultati objavljeni 1. jula, učestvovalo je više od 5.700 ispitanika koji su pružili informacije u vezi sa njihovim načinom igranja i vrstom tehnologije koju koriste.

Skoro 92 odsto srpskih gejmera provodi svoje večeri i noći igrajući igre. Samo 4 odsto njih su ranoranioci, dok preostalih 4 odsto igraju tokom podneva.

Na osnovu vremena provedenog u igranju, gejmeri se dele na četiri kategorije: 7,7 odsto ekstremna – u proseku provode više od 6 sati dnevno igrajući; 14,3 odsto teška – od 4 do 6 sati dnevno; 37,9 odsto srednja – od 2 do 4 sata dnevno; 40,1 odsto laka – manje od 2 sata dnevno.

Foto: Intel

Istraživanje je pokazalo da skoro 60 odsto gejmera provodi barem dva sata dnevno igrajući svoju omiljenu elektronsku igru. Izgleda da i oni prate svetski trend po kom prosečni gejmer provodi skoro dva sata dnevno uvežbavajući elektronski kontrolisane pokrete, što je ukupno otprilike 14 sati nedeljno.

Što se tiče vrsta igrica, Intelovo istraživanje pokazalo je da 41 odsto ispitanika preferira akciju, tj. pucačine iz prvog lica (FPS); 23,5 odsto igra igrice poput MOBA (Multiplayer online battle arena), MMORPG (Massively multiplayer online role-playing game) ili RPG (Role-playing game); 13,1 odsto su strastveni simulatori; 13,8 odsto preferira strategije u realnom vremenu; 8,7 odsto igra druge vrste igrica.

Srpski gejmeri igraju igrice i sa jednim igračem i sa više igrača. U igricama sa više igrača, igra postaje vid elektronske komunikacije i socijalizacije sa prijateljima i ljudima sličnih interesovanja. Srpski gejmeri dele se na dve grupe: 51 odsto njih su fanovi igara sa više igrača, dok 49 odsto preferira igre sa jednim igračem.

Desktop računar je i dalje glavni

Foto: Intel

Više od tri četvrtine ispitanika (85,9%) koriste desktop računar za igranje. Ovi računari pružaju potrebne uslove koji omogućavaju optimalno funkcionisanje igre i postizanje najboljih rezultata. Čak 65,9 odsto ispitanika veruje da je procesor veoma bitan za igranje, 20,9 odsto veruje da je procesor od suštinske važnosti, dok 12 odsto smatra da je dosta bitan. Samo 0,9 odsto ispitanika smatra da je manje bitan, a 0,3 odsto da je nebitan.

Odmah posle desktop računara, ispitanici navode laptopove, Ultrabook ili 2u1 uređaje (12,9%), dok je samo 1,3 odsto ispitanika izjavilo da igra igre na nekoj drugoj vrsti uređaja.

Za igranje bez ograničenja, 55,6 odsto ispitanika smatra da je SSD najbitniji za igranje, dok 36,7 odsto bira HDD i 7,7 odsto HDD Hybrid. Za 96 odsto srpskih gejmera uređaj sa diskretnom grafičkom karticom je savršen za igranje, dok preostalih 4 odsto smatra da je integrisana grafička kartica bolje rešenje.

Overklokovanje i mogućnost igranja bez ograničenja veoma su važni za 37,3 odsto ispitanika, a suštinski za 7,2% ispitanika. Ukupno 37,4 odsto ispitanika smatra da su donekle važni, dok 18 osto smatra da nisu toliko bitni.

Na pitanje posle koliko vremena je najbolje kupovati novi računar, 4,9 odsto ispitanika bi promenilo svoj aktuelni računar za godinu dana, 26,7 odsto posle godinu dana, 45,6 odsto posle dve godine, 17,7 odsto posle tri godine, a 5,1 odsto nakon 4 ili 5 godina.

Shvatanje važnosti kupovine računara na svake dve godine, pokazuje da su gejmeri u Srbiji svesni toga da su nove tehnologije neophodne za postavljenje rekorda.

Zapravo, 37,3 odsto ispitanika “Game On” istraživanja menja svoj PC na svake četiri godine ili više, 26,6 odsto na svake dve, 28,1 odsto na tri godine, 6 odsto na godinu dana, a samo 2 odsto na manje od godinu dana. Što znači da u proseku novi računar kupujemo svake treće godine.