Fotošopirano ili ne?

Retuširanje može biti blago, što podrazumeva obrađivanje boja, stavljanje kose na pravo mesto ili otklanjanje bubuljice. Ali može biti i drastično - skidanje kilograma, povećavanje visine,brisanje svih mrlja i bora - što se radi pomoću Adobe Photoshop softvera, foto retušera koji ima ulogu čarobnog štapića.

“Popravite jednu stvar, zatim drugu i ubrzo dobijate Barbiku,” kaže Hani Farid, profesor kompjuterske nauke.

I to je problem - feministički zakonodavci u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Norveškoj žele da digitalno izmenjena fotografija bude jasno označena. U junu je američko Udruženje lekara usvojilo politiku o predstavljanju tela na reklamama koja apeluje na oglašivače i ostale da "prestanu sa izmenom fotografija koje promovišu nerealna očekivanja vezana za izgled tela.”

Dr Farid je rekao da ga je ovaj problem zainteresovao nakon što je saznao za predlog o foto-etiketiranju u Evropi. Kategorizacija fotografija na retuširane i one koje to nisu delovao mu je besmisleno, kaže.

Zato je, zajedno sa studentom Erikom Kijem, predložio softverski alat za merenje promena na fotografijama, na skali od 1-5 (od neprimetnih do fantastičnih).

Njihov rad bi trebalo da bude tehnološki odgovor na rešavanje problema u vezi sa rasprostranjenošću visoko idealizovanih i digitalno izmenjenih fotografija koje viđamo u reklamama i modnim časopisima. Istraživanja pokazuju da takve slike doprinose poremećaju u ishrani i anksioznosti, posebno među devojkama.

Istraživanja Dartmutskog koledža može da bude "izuzetno važno" kao sredstvo za objektivno merenje stepena u kome su fotografije izmenjene, rekao je Set Matlins, bivši agent za talente. On i njegova supruga Eva, koji su osnovali ženski online magazin Off Our Chests, pokušavaju da dobiju podršku za izmenu zakona u SAD. Njihov predlog Zakona o samopoštovanju podrazumeva da fotografije koje su “značajno izmenjene” budu označene kao takve.

"Samo želimo istinu i transparentnost u oglašavanju ", rekao je Matlins. "Ne pokušavamo da se demonizujemo Photoshop ili da sprečimo kreativne ljude da ga koriste. Ali ako se slika osobe drastično menja, treba da postoji podsetnik da ono što vidite nije prava slika, već naučna fantastika.”

Algoritam koji su razvili Dr Farid i Ki statistički meri koliko su lik i telo neke osobe izmenjeni. Oni su za potrebe istraživanja proučavali mnogo slika pre i posle retuširanja..

Algoritam treba da oponaša ljudsku percepciju. Da bi to uradili, istraživači su ispitali stotine ljudi koji su poredili skupove slika pre i posle retuširanja i na skali od 1 do 5 odredili koliko je fotografija izmenjena.

Ova opcija, kaže dr Farid, u idealnom slučaju bi trebalo da bude sredstvo za samokontrolu. Pravilo o obaveštenju o izmenama trebalo bi da podstakne smanjenje retuširanja. "Modeli, na primer, mogu da kažu: ‘Ne želim da budem 5, hoću da budem 1", rekao je on.

Međutim, čak i bez novog softverskog alata, postoji trend ka uzdržanošću od fotošopa, kaže Lesli Džejn Simor, glavna urednica časopica More, koji je namenjen ženama starijim od 40 godina.

Istraživanje ovog časopisa pokazalo je da čitateljke žele da poznate ličnosti izgledaju “odlično, ali stvarno.”

"Sjajno je što se o ovome diskutuje ", rekla je ona. Ali čitaoci su, dodala je, sve više shvataju da je foto-retuširanje široko rasprostranjeno i sposobni su čak da uhvate finese, a slike “pre i posle” koje se pojave na internetu bivaju ismevane.

"Retuširanjem slike vi ne možete da prevarite čitaoce", kaže Simorova. "Ako ste dobar urednik, nećete dozvoliti da slike budu previše ‘ispeglane’. Ako nekom uradite fejslifting na fotografijii ispašćete budala.”