"Ne poštuje neko zakon, jer voli Microsoft"

U javnosti je poznato da se AmCham zalaže za poštovanje intelektualne svojine, borbu protiv piraterije, ali koje su to konkretne akcije iza kojih stojite?

Miloš Blagojević: AmCham je bio prvi koji je 2001. godine osnovao poseban odbor koji se bavi isključivo zaštitom intelektualne svojine i od tada je radio na tome da se ova tematika pomeri sa totalne margine.

Inicijalno se počelo sa predlaganjem određenih zakonskih okvira i razgovora sa nadležnim organima, jer je ta regulativa 2001. godine, osim neke najopštije, bila gotovo nepostojeća, a zatim smo pratili i njihovu implementaciju.

AmCham se aktivno bavi tom tematikom, ima savetodavnu ulogu, predstavlja velike investitore i ima interes da se regulatorni okvir postavi na najbolji mogući način. Pored toga, organizuju se i konferencije, koje su po mojim informacijama jedine koje se isključivo bave intelektualnom svojinom u regionu, a služe da se ta tema podigne u javnosti.

Sigurno je da ta oblast ne bi bila tu gde jeste danas, bez AmChama.

Kakvu vrstu pomoći ste pružili pri donošenju zakona?

Radimo na tome da preko svojih članica identifikujemo neke najbolje prakse i da kroz konkretne zakonodavne predloge to iznesemo pred Vladu i regulatorna tela.

Postoji li neko konkretno rešenje koje ste vi predložili, a koje je usvojeno?

Zakon o posebnim ovlašćenjima koji je donet 2005. godine, kojim su se de facto podelila ovlašćenja u državnim organima, izmene koje je napravila Poreska uprava u svom funkcionisanju, a koje su rezultirale time da od decembra 2010. imate posebnu jedinicu za legalnost sotvera, isto su urađene u dogovoru sa AmChamom.

Zakon o optičkim diskovima je usvojen primarno na osnovu pritiska AmChama koji traje već tri godine, Nacionalna strategija za razvoj intelektualne svojine isto je usvojena u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu i AmChamom.

AmCham ima najveću ulogu u nekom, nazovi pritisku, u smislu da kontinuirano komunicira oko neke teme i sa javnošću i sa zakonodavcem. Bez toga, teško je neke stvari staviti na agendu.

Na nedavno održanoj konferenciji koju ste vi organizovali, ponovo je pomenut podatak o 74% softverske piraterije u Srbiji. Šta vi prepoznajete kao ključni problem, mala preduzeća, obične korisnike...?

Ključni problemi su već identifikovani. Poreska uprava je počela kontrolu pravnih lica i već imamo neku analitiku koja ima smisla. Ona pokazuje da javna preduzeća u dobroj meri koriste nelegalan softver.

Sedam od jedanaest kontrolisanih?

Jeste, i to će prilaziti ka 100% kako budu više kontrolisali. Sada su kontrolisali neka preduzeća u lokalnoj samoupravi, kada budu kontrolisali veća javna preduzeća, sigurno je da će biti većinom nelegalna. To je fer zaključak.

Korporativni segment preduzeća, jake stabilne privatne firme, koje zapošljavaju hiljadu-dve zaposlenih, generalno je relativno dobro licenciran, koristi bar većinski legalan softver.

Onda dolazi do problema malih i srednjih preduzeća, gde je, u suštini, velika crna rupa. Tehnički je teško iskontrolisati 80-90.000 pravnih lica koji su u tom sektoru. Imate u bazu koja je najrezizstentija na svakojake kontrole, jer je, pre svega, vrlo limitirana sredstvima, njihovo poslovanje je dosta teško i svaki dodatni izdatak njima je veliki trošak i negde čak ugrožava poslovanje.

Kod kućnih korisnika sigurno imamo veliku stopu, 97-8%, teško je napraviti pravu procenu. To je već stanje svesti.

Mislite li da je problem reći običnom korisniku da treba da koristi legalan softver, ako on zna da ga ni javna preduzeća u velikom procentu ne koriste?

Sigurno. Problem kredibiliteta postoji u svakoj oblasti. Vi plaćate struju, država ne mora da plati. To ne deluje stimulativno ni na koga.

Međutim, samim tim što Poreska uprava kontroliše ta preduzeća to je dobra stvar, jer se inicijalno pominjalo da neće, što bi bio veliki problem. Po meni to bi bilo još gore nego ovako.

Videćemo kakvi će biti rezultati sledeće godine, sigurno će situacija biti malo bolja, jer je javni sektor intertan. Kad pokrenete jedan njegov činilac, često se pokrenu i ostali. Sa druge strane to je teže u privatnom sektoru kad imate 80.000 firmi. Ako se jedna firma u Vranju legalizuje, to neće uticati na firmu u Subotici.

Na koji način se postupa sa javnim preduzećima kod kojih je otkriven nelegalan softver u odnosu na privatni sektor?

Postupa se isto. Trenutno Poreskoj upravi treba odati priznanje da rade vrlo nepopularan posao u vrlo nepopularnom trenutktu.

Oni u ovoj fazi imaju fleksibilniji pristup. Prilikom kontrola pravnih lica oni omogućavaju rok licu da se legalizuje, a tek nakon toga se kreće sa podnošenjem krivičnih prijava. Tako je i za javna preduzeća, nema razlike.

Koliki je rok za legalizaciju koji daju?

Prema podacima koje mi imamo to je petnaestak dana. Iako je pitanje kakva se poruka na taj način prenosi, moramo da razumemo da oni pokušavaju da ne deluju odmah represivno, već edukativno.

Možda smo 2011. zakasili za edukaciju, ali dobro, ne može se reći da ne pokušavaju da pomere stvar sa mrtve tačke .

A koji softver oni moraju instalirati u tom roku?

Koliko ja poznajem taj proces, preduzeće mora da legalizuje onaj softver koji je nađen kao nelegalan. Znači, ako je nađen softver xy, mora softer xy da kupi, ne može softver z koji je jeftiniji.

Ideja je da isti nivo koji je nađen, legalizuje.

Vi ste ranije izjavili da je kaznena politika jedan od glavnih problema, da je sankcionisanje blago?

Blago bi čak bila potcenjena izjava. Sankcije ne postoje. Vi imate višestruke počinioce ovih krivičnih dela koji se osuđuju uslovno, dobijaju se kazne društveno korisnog rada koje verovatno idu u anale pravne besmislenosti.

Kada je cenzus podignut ovako visoko većina dela pada u ingerenciju sudova tamo gde je počinjeno krivično delo. Možda sud u Nišu ne poznaje tematiku toliko dobro koliko poznaje ovaj u Beogradu, i obrnuto. Vi imate i ceo ovaj korpus prava intelektualne svojine koji je na Pravnom fakultetu u Beogradu tretiran jednim predmetom na prvoj godini, ja mislim.

Sa druge strane, sam postupak prikupljanja dokaza od strane MUP-a traje 7 dana od momenta kada identifikuju počinioca. Oni u 7 dana moraju da popišu svako autorsko delo koje su kod nekog našli, na primer 10 hiljada filmova, moraju popisati sa sve nazivima, distributerima i vlasnicima prava.

A šta se događa ako ne stignu sve da popišu?

Ništa, oni imaju sedam dana rok za podnošenje prijave, posle toga, nema ništa od celog slučaja.

Često se pominje da će 10 posto piraterije manje doneti hiljade novih radnih mesta. Na osnovu kojih procena se dolazi do takvog zaključka?

Merenje negativnih efekata povrede intelektualne svojine je jako teško, jer je ta povreda a priori neopipljiva. Postoje direktni i indirektni efekti.

Ono što mi imamo kao informaciju je da se na 1 potrošeni dolar na softver kreira 7-8 u sistemu partnerskih firmi kroz dodatne usluge koje se pružaju. Sa druge strane imamo procene IDC studije koja se sprovodi u 120 zemalja sveta i radi se po istoj metodologiji, a koja Srbiju meri na nekih 74 posto, a srpsko tržište piratskog softvera na 96 miliona dolara.

Zemlje u okruženju su to već prošle, Bugarska i Rumunija su imale stopu preko 70 posto pre ulaska u EU i onda su je velikim ugovorima, drzava se legalizovala, spustile.

Merila koja mi imamo da je 10% piraterije 29 miliona dolara korelacija i 10-15 hiljada radnih mesta proizilazi iz iskustvenih podataka koji se generišu iz svih tih zemalja, pogotovo evropskih.

IT industrija je neverovatan generator radnih mesta i privrednog rasta. Ako pitate mene 10% manje piraterije i 10 hiljada radnih mesta, ja mislim da je mnogo više. Svaki procenat smanjenja, znači da nešto ulazi u javne tokove.

Neke od velikih IT kompanija su partneri AmChama, Microsoft, HP, IBM... Postoje li u planu akcije da se ponudi jeftiniji softver i tako reši problem, jer ste sami pomenuli da je novac često razlog korišćenja nelegalnog softvera.

To generalno uređuje samo tržište. Cena računara danas u Srbiji možda je i najniža u Evropi. Za 18-19.000 vi možete kupiti desktop čak i sa Windowsom. Ne može se niže od toga, neprirodno je.

Prosečna cena računara u Hrvatskoj je 70-80% veća, a nije Hrvatska toliko naprednija od nas.

Cene su već sada toliko niske, da bi dodatno snižavanje bilo bespredmetno.

Možda neki akcije kojima bi se obuhvatali najkorišćeniji softverski paketi?

Stalno postoje neke akcije. Prema informacijama koje mi imamo svi softverski vendori su napravili određene pogodnosti do nove godine, oni su svesni krize.

Legalizacija ne podrazumeva samo vlasnička, već i neka slobodna rešenja, slobodne softverske pakete. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

AmCham nema o tom pitanju nikakav poseban stav, zalažemo se za sve opcije koje su legalne. Svako ko smatra da njemu takva opcija odgovara, treba da se opredeli za to. Ono što ne sme da se radi je da se nešto koristi neovlašćeno.

Imate li podatke koliko je Poreska uprava obučena da prepozna i takva rešenja?

Oni na USB-u imaju softver kojim proveravaju svaki računar. Međutim, Poreska uprava nailazi i na velike probleme u knjigovodstvenom načinu vođenja softvera i računarske opreme. Dešava se da softver uopšte se ne vodi u knigama, nego kao inventar. Softver je imovina, on ima svoju i povećava vrednost firme, apsurdno je da ga vodite kao sitni inventar, vi ste njega onda sveli na nivo olovke.

Kao komentar na sve akcije koje se sprovode protiv softverske piraterije često se može čuti da se zapravo radi o zaštiti interesa velikih kompanija, najpre Microsofta. Pretpostavljam da ste i sami, kao neko ko radi i u Microsoftu, čuli takve komentare...

To je potpuno logičan komentar. Legitiman interes softverske kompanije je da ostvari svoja prava i preko njih dođe do svojih prihoda, međutim, treba pomenuti da su u ovoj priči vrlo aktivni i domaći proizvođači softvera.

Cela priča je vrlo prosta i mistifikuje se ponekad. Veliki proizvođači samo mogu lakše da kanališu svoje ideje i inicijative.

Od tih 96 miliona, na koliko je procenjeno domaće tržište piraterije, sigurno bar pola otpada na te velike softverske vendore, a druga polovna ide domaćim proizvođačima, koji će takođe ostvariti svoja prava kroz ovaj proces.

To skretanje pažnje, da li to radi Microsoft ili neko drugi, u ovom trenutku potpuno je nebitno jer se radi o stvarima koje su u skladu sa zakonom.

Ne možemo pričati da neko poštuje zakon zato što voli Microsoft.

Autor: Jovana Milićević