17. mart 2009.

Prije osam godina dogodilo se isto ono što se događa danas. Microsoft je izbacio na tržište poluproizvod i zbog silnih kritika morao je ponuditi nešto bolje, što pre.

Radoslav Dejanović
Izvor: Monitor.hr

Microsoft je najavio nove Windowse, naslednike (ne)popularne Viste. Prve su kritike pozitivne, a sumnjičavci već sad komentarišu kako je reč o ničemu ozbiljnijem od puke Viste sa service packom.

Gdje je istina? Činjenica je da Vista nije uspela ponoviti uspehe svog prethodnika, Windowsa XP. Verujem da su u tome ključnu ulogu igrale dvije stvari: različitost nove verzije i lažno reklamirana glad za resursima. Windows Vista je tek u nekim stvarima slična XP-u. Desktop je sličan, ali unutrašnje funkcije sustava i načini podešavanja bitno su drugačiji od stare verzije Windowsa – taman toliko da korisniku rad sa desktopom bude jasan i intuitivan, ali i da se izgubi čim pokuša pronaći ekvivalent Control Panela. Razlike u unutrašnjoj organizaciji i konfigurisanju OS-a prevelike su da bi ih običan korisnik mogao savladati u dan ili dva. Lakše je bilo ostati na XP-u, koji nudi isto što i Vista, možda tek malo ružnije.

Drugi recept za fijasko bila je lažno reklamirana mogućnost računara da pogone Vistu koja je dospela čak do suda; Vista Capable oznaka trebala je označiti računala koja pogone Vistu, ali ne i onako kako bi to korisnici voleli: brzo i elegantno. Zbog povećanih zahteva za resursima koji nisu bili adekvatno oglašeni, kupci Viste doživeli su razočaranje, a mnogi od njih vratili su se nazad na XP.

Sve zajedno jako podsjeća na priču koja se Microsoftu već jednom dogodila. Ako se ko seća – Windows ME. Zamišljena kao nadogradnja za Windows 98, ME verzija bila je lošija, sporija i sa više problema od verzije koju je trebala zameniti. Dogodilo se, dakle, pre osam godina isto ono što se događa danas. Microsoft je izbacio na tržište poluproizvod i zbog silnih kritika morao je ponuditi nešto bolje, što pre.

Tim tragom došli smo do najnovijih, još neobjavljenih Windowsa 7. Beta je lagano u igri, prvi utisci kažu da je OS dobar i stabilan (no, ne zaboravimo da su i za Vistu razni časopisi i beta testeri tvrdili istu stvar). Microsoft se pokriva po ušima i tvrdi kako je reč o značajno redizajniranom proizvodu koji neće ponoviti greške Viste. Novi Windowsi navodno su brzi, osetno brži od Viste – kako tvrde neki od ljudi koji su testirali betu. Neki se s tim ne slažu i ukazuju kako se ubrzalo samo korisničko sučelje, ne i brzina procesiranja podataka. Ovo je dvojaka vest – dobra je za one koji pate na brzinu odziva sistema na korisnikove naredbe, a ne posebno dobra za one kojima je bitna što brža obrada podataka. Pri tom moramo imati na umu da testirana verzija nije i finalna, pa se do finaliziranja možda mogu očekivati neka poboljšanja.

Kažu kako se novi Windowsi lepo dižu na netbook računarima, nešto čime se Vista ne može pohvaliti. To je dobro za čuti, ali s druge strane kruže glasine kako će Microsoft ograničiti tu ediciju Windowsa 7 na samo tri istovremene aplikacije. Takva odluka bila bi posve pogrešan potez, jer su korisnici već ionako naživcirani DRM-om i neefikasnošću Viste. Ograničiti broj aplikacija na tri učinilo bi Windowse 7 na netbook računalima neželjenim gostom (da ne pričamo o ogromnom doprinosu popularizaciji GNU/Linuxa na istima).

Windowsi 7, dakle, izgledaju obećavajuće. Ako ništa drugo, u ove dve godine Vista fijaska računari su napredovali, pa će bez problema vrteti novi OS. Budimo iskreni, da je Microsoft izdao Vistu danas, a ne pre dve godine, bilo bi i manje povika na hardverske zahteve, a Vista bi na modernim mašinama sa modernim grafičkim karticama izgledala sasvim pristojno. No, iz nekog razloga Microsoft je morao ponoviti svoju epizodu sa Windowsima ME.

I za kraj, jedna ozbiljna stvar za razmišljanje. Bio to rezultat lošeg planiranja ili samo loše sreće, ali novi Windowsi izlaze u vreme globalne ekonomske krize. To je vreme kada se nove stvari ne kupuju olako i kada se iz onoga što posedujemo nastoji iscediti i zadnja kap koristi. Što znači da su Windowsi XP tu i da ostaju tu. I dalje je to sasvim dobar, sada već pristojno zreo i stabilan OS koji konačno – radi, radi, radi. I zašto ga onda menjati? Pogotovo sada, u vrijeme besparice i stezanja remena. Firme i inače imaju konzervativan pristup i one ozbiljne uglavnom ne kupuju novi OS unutar prve godine dana od njegovog izlaska na tržište, što znači da bi ozbiljnije prihvatanje novih Windowsa moglo uslediti tek negde početkom 2011. godine.

U međuvremenu, mnogo toga se događa. Apple će verovatno nastaviti sa uzimanjem sve većeg dela kolača i ipak nekako sretnijim razvojem svojeg OS-a. Slobodni softver biće, zbog svojih finansijskih prednosti, još zanimljiviji vrlo osetljivim korisnicima – velikim firmama i telima državne uprave.

Microsoft se nalazi na nemirnom moru, i trebaće dosta snage i spretnosti da svoj novi OS sretno dovede do mirne luke.

Autor kolumne je jedan od vodećih informatičara iz Hrvatske i ekspert za slobodni softver, informatički novinar, bivši stručni savetnik za informatiku u upravi grada Zagreba i vlasnik kompanije Operacijski sustavi. Druge njegove tekstove možete pronaći na njegovom ličnom blogu oddparity.org.