Open Office 3 - slobodan ulaz

Ne verujem besplatnim stvarima, to je bila maksima naših očeva i i dedova. Ako je nešto besplatno, pa čak i jeftino, ne vredi. Ne može vredeti! Ko bi pri zdravoj pameti ulagao svoj trud u nešto što će onda pokloniti nekom drugom? Ma dajte...

Koliko god to u današnje vreme zvuči smešno, kada imamo u vidu ogromne količine slobodnog softvera koji se nalazi po internetu na dohvat ruke, ili bolje rečeno samo par klikova udaljenog od nas, ovo zlatno pravilo u našem kapitalističkom svijetu (kakav god da je, Hugo Chavez se može peniti dok se ne izvrne iz papuča, kapitalizam će potrajati još dugo) još uvek u najvećoj meri važi do današnjih dana. A kako vetar duva, ne očekujte u skorije vreme totalni zaokret u bilo kom drugom smeru.

Činjenica je da ako imate kvalitetan proizvod, možete tražiti određenu količinu novca za njega. I niko se neće buniti. To je napravio Gates i drugi giganti informatičke industrije, a mnogi se prodaju kao ljudi iz naroda i nose Armanijeva odijela, dizajnerske naočare te zarađuju veliku lovu "sa strane", dok je njihov proizvod besplatan. E da Pit, i to je Amerika. Ajmo po i mi po zelenu kartu!

Misli globalno

No, nas to na kraju poslovičnih krajeva ni ne zanima toliko; kol'ko para, tol'ko muzike je odavno prihvaćeno pravilo kod nas, ali pored njega ima još nešto, potreba naših ljudi da se izbore za što je moguće jeftiniju opciju, po mogućnosti čak i onu besplatnu. Što bi gospoda Freud i Jung rekli za ovaj dualizam ne bih znao reći, ali nama "domaćima" je savršeno razumljiv. Zašto platiti ako se možete provući džabe? Naravno, svi znamo kako ujutro nećete zaista poštovati taj program koji ste dobili za male pare ili čak možda besplatno, ali ipak svi, ili barem većina nas, želi izbeći plaćanje.

Zaboravimo naš primitivizam i škrtost, nije sve što skupo platite automatski i vrhunske kvalitete, a vrlo često vam se nude rešenja koja su više nego dovoljno kvalitetna, a ujedno i besplatna. OpenOffice projekt je upravo jedno od takvih rešenja - paket elementarnih kancelarijskih programa sa svim potrebnim alatima, koji je uz to još i besplatan. OpenOffice nije započeo svoju egzistenciju kao open source program, još je 1999. razvojni tim StarDivision iz Nemačke započeo rad na ovom paketu. Sun Microsystems ga uskoro preuzima te 2000. objavljuje izvorni kod ovog programa s namerom stvaranja online zajednice koja će se koncentrisati na razvijanje i usavršavanje ovog besplatnog paketa kancelarijskih programa. Tako je nastao projekt OpenOffice.org koji do ovog trenutka funkcioniše već ravno osam godina.

U to vreme je OpenOffice (ili OOo kako ga "eksperti" od milja zovu) napredovao džinovskim koracima te se etablirao čak i kod mnogih zakletih poklonika Microsoft Officea. Otvorena je tajna kako je OpenOffice usmeren direktno protiv MS Officea, koji drži svet poslovnih korisnika za vrat k'o Putin Rusiju, kako bi se pružila besplatna alternativa najpopularnijem kancelarijskom paketu programa današnjice.

Ubrzo su poklonici OOo uvidjeli kako se ne može boriti protiv vetrenjača, pa su krenuli u 2.0 verziju svog paketa koja je trebala osigurati bolju integraciju s Microsoft Officeom te generalno povećati kvalitet programa, pružiti bolje performanse i sve ono što se da strpati pod one čarobne reči "bigger, better, faster, stronger". Nije imalo nikakvog smisla posedovati besplatan proizvod koji nije kompatibilan s najrasprostranjenijim kancelarijskim programima današnjice, pa kada dobijete neki Word ili Excel dokument i ne možete ih otvoriti u svom "alternativnom" paketu i naravno, obrnuta situacija, kada pošaljete svoj uradak nekom poslovnom partneru, a on ga nije u stanju otvoriti u Office aplikaciji koju koristi. Tu se vrlo lako možete osramotiti, da ne spominjemo druge probleme poput zastoja u radu, probijanja rokova ili slično.

Treća sreća

Verzija 2.0 je bila vrlo stabilna i kvalitetna, osim eventualnih malih oluja u čaši vezanih za preteranu zavisnost OpenOfficea od Java Runtime okruženja (vidi okvir), a posle toga se radilo samo na daljem usavršavanju. Danas imamo pred sobom posljednju verziju paketa i možemo mirno reći kako je 3.0 savršeno rešenje za mnoge korisnike, od pojedinaca i manjih preduzeća pa sve do državnih institucija koje bi se u vremenima globalnih kriza poput ove koja upravo dominira svetskom ekonomijom morale okrenuti smanjivanju troškova u svakom segmentu.

Dodatna vrednost OpenOfficea je njegova multiplatformska kompatibilnost, tako da dokumenti stvoreni na bilo kojoj platformi daju mogućnost međusubnog razmenjivanja bez ikakvih problema. Osnovni format sa kojim 3.0 radi je OpenDocument Format (ODF), ali ovaj paket radi sa začuđujuće širokim spektrom datoteka, pa ćete biti pokriveni za sve mogućnosti na koje biste mogli naići. Lista podržanih formata je iznenađujuće duga, bit ćete u stanju otvoriti i obrađivati sve dokumente iz Microsoft Officea (97-2003), kao i MAC inačicu Officea 2008. Postoji čak i opcija snimanja datoteka u PDF obliku.

Za sada je jedini problem koji vidimo nedostatak podrške za najnovije Office formate poput .docx. Okolnosti su neobične, i to ne samo za OpenOffice; pošto su ovi novi formati vrlo retko zastupljeni kao po pravilu svi izbegavamo njihovu primenu, jer je velik deo korisnika još uvek na starijim verzijama Office aplikacija koje ne podržavaju ovakve vrste dokumenta. Zato i ljudi koji koriste najnoviju verziju Worda izbjegavaju .docx ekstenzije i preferiraju Word „97-2003“ kompatibilnu opciju. Bez obzira na (ne)popularnost novijih formata, nadamo se da će i OpenOffice uskoro dobiti mogućnost rada kompatibilnog s ovim verzijama.

Jednostavno i praktično

OpenOffice 3.0 nije razmetljiv poput MS Officea, ali je zato tu sve na mestu, upotrebljivo i efikasno, a korisnici će se bez problema kretati kroz poznate im tabele i obrasce za obradu teksta, razne kalkulacije, prezentacije, baze podataka, dijagrame. Korisničko okruženje može izgledati pomalo bledo, ali je potpuno funkcionalno i razumljivo na prvi pogled. Najnoviji paket ima impresivnu podršku što se tiče raspoloživih ekstenzija, podrške piscima, izradi blogova i slično.

Ukupno postoji šest aplikacija: Text Document, Spreadsheet, Presentation, Drawing, Database i Formula, te ne treba previše mašte da se prokljuvi čemu koja služi. Text Document je okosnica paketa i u skladu s time je najjači adut za OpenOffice, no i ostali su vredni i kvalitetni saborci. Spreadsheet će vam omogućiti izradu kvalitetnih unakrsnih tabela, Presentation olakšati poslovne prezentacije, a možete se i zabaviti u Drawing programu koji najviše podseća na neki raniji CorelDraw. Zanimljiva je i mogućnost umetanja audio zapisa u dokumente. Ako ste zainteresirani za HTML dokumente, i ovdje ćete se lako snaći u stvaranju hiperlinkova i određivanju "targeta".

Glavom kroz prozor

Možemo li preporučiti OpenOffice 3.0? Bezrezervno da. I to svim korisnicima, od pojedinaca do velikih preduzeća i ustanova. Razlozi su brojni. Najprije je tu znatna ušteda, posebno ako imate velik broj računara za koje biste inače platili licence. Toga kod OOo-a nema, a dodatni bonus je činjenica kompatibilnost između različitih platformi obezbeđena ukoliko koristite OpenOffice.

Pored toga, možda najvažniji razlog zašto većini korisnika ne treba MS Office jeste činjenica da velika većina koristi tek delić svih mogućnosti takvog paketa, pa će njima i OpenOffice ispuniti sve potrebe. I naravno, podsetimo ponovno za kraj, besplatan je. A vredi!

Preuzeto iz Vidija broj 154