Operativni sistem Linux obeležava 25 godina postojanja

25. avgusta 1991. godine, američko-finski programer Linus Torvalds na internetu je objavio legendarnu poruku u kojoj je najavio projekat, tvrdeći da mu je Linux “samo hobi i da neće biti veliki kao GNU”. Iste je godine na internetu objavio izvorni kod i pozvao programere da mu se pridruže u razvoju.

Kako piše Ars Technica, uoči 25. godišnjice, Linux Foundation objavila je izveštaj koji analizira posao koji je u proteklih deset godina na razvoju jezgra odradilo više od 13.500 developera, kao i najnovije trendove u korišćenju.

Preko 13.500 developera iz više od 1.300 firmi

Linux je danas daleko veći i profesionalniji nego što je to njegov začetnik mogao da pretpostavi. Na Linuxu je ogroman deo internet infrastrukture, korporativnih data centara, internet strranica, na njemu se vrti najrašireniji mobilni operativni sistem Android i gotovo svi najbrži superračunari na svetu.

Francuska policija je uštedela milione dolara tako što je kompletnu računarsku infrastrukturu s Microsoft Windowsa prebacila na Ubuntu Linux/Debian OS, koji na svojim računarima ima desetine miliona ljudi.

Impresivna lista kompanija

Samim tim, više od 13.500 developera u više od 1.300 kompanija doprinelo je razvoju Linux jezgra, otkako je Git omogućio detaljno praćenje. Od poslednjeg izveštaja, oko pet hiljada developera iz 400 kompanija je dalo svoj doprinos razvoju, polovina njih po prvi put.

U Top 10 kompanija koji podržavaju razvoj Linux kernela je dosta impresivna lista koju čine Intel, Red Hat, Samsung, SUSE, IBM, Renesas, Google i mnogi drugi.

Na juče otvorenoj konferenciji LinuxCon NA u Torontu, izvršni direktor Linux Foundationa Džim Zemlin je kazao da je “Linux najuspešniji softverski projekat u istoriji”. Zemlin je istakao da nije samo impresivno prihvatanje Linuxa, nego i tempo kojim se razvijao. “10.800 dodatih linija kodova, 5.300 uklonjenih ilnija kodova, 1.800 izmenjenih linija kodova, svakoga dana, 365 dana u godini svake godine, i tempo se i dalje ubrzava”, kazao je.

Sve manje volontera, sve više profesionalaca

O rastu njegove važnosti možda najbolje svedoči činjenica da je Linux postepeno s volontera prešao, na premoćni udeo plaćenih developera koji rade na razvoju. Prema izveštaju fondacije, volumen doprinosa njihovom razvoju od strane naplaćenih dobrovoljaca u padu je već godinama.

U 2012. godini, developera koji su volonterski razvijali Linux bilo je 14,6 odsto, u 2014. godini 11,8 odsto, a prema poslednjim podacima, udeo neplaćenih developera danas iznosi 7,7 odsto. Kako piše Ars Technica, razlozi takvog pada su mnogobrojni, ali onaj odlučujući verovatno je krajnje jednostavan: potražnja za takvim developerima je ogromna, pa svako ko zna da kodira neće imati problema s pronalaskom plaćenog posla.

Linux rules the world. Where to next? https://t.co/UDQjAVQHoD @sjvn pic.twitter.com/BcNtz9hozk

— ZDNet (@ZDNet) August 23, 2016