Da li se "klati" Murov zakon?

Umesto toga, u izveštaju pod nazivom 2015 International Technology Roadmap for Semiconductors, predviđa se da će proizvođači osmisliti efikasnije strategije ‘pakovanja’ tranzistora koje se zasnivaju pre na vertikalnom nego na horizontalnom pozicioniranju.

Iako se to rešenje nameće kao i više nego očigledno, svakako dolazi sa novom dozom izazova.

Kako procesori postaju sve složeniji, odnosno raste broj tranzistora na čipu i brzina rada komponenti, ujedno raste i toplota koja se oslobađa u okviru procesora.

Ovaj fizički limit donekle bi mogla da reši proizvodnja 3D procesora, odnosno trodimenzionalnih nizova jezgara umesto sadašnjeg načinja postavljanja jezgara jednog do drugog. Kao što je poznato, zahvaljujući 3D skaliranju procesorske snage, postiže se ista gustina tranzistora bez smanjivanja veličine procesora.

Ali problem oslobađanja toplote i dalje je ostaje, što dovodi do sledećeg pitanja – da li će Murov zakon uskoro prestati da važi?

Prema definiciji čuvenog biznismena Gordona Mura, suosnivača kompanije Intel, maksimalna moguća gustina tranzistora u okviru integrisanog udvostručava se svake dve godine.

To znači da bi veličina tranzostora svake dve godine trebalo da postane upola manja. Ali, vreme je pokazalo da to nužno ne mora da bude slučaj i da bi zakon koji još od 1965. godine manje-više uspešno predviđa kakav će biti napredak kompjuterskih nauka, možda uskoro mogao da postane deo istorije.

Nakon 20 godina objavljivanja ITRS izveštaja na godišnjem nivou, 2015 ITRS je konačni izveštaj ove vrste.

Pitanje kojim se bavio konzorcijum međunarodnih kompanija gubilo je na značaju jer su zahtevnost u vezi sa radom poluprovodnika počeli da diktiraju sami korisnici čipova – tehnološki giganti poput Applea i Qualcomma, pre nego proizvođači poluprovodnika, poput Intela i Samsunga.

ITRS će u određenoj meri biti zamenjem naporima Instituta inženjera elektrotehnike i elekronike (IEEE), odnosno njihovom globalnom inicijativom Rebooting Computing. Štaviše, poslednji ITRS izveštaj u velikoj meri se oslanja na preliminarni Rebooting Computing izveštaj objavljen prošle jeseni.

Taj izveštaj mogao bi da se svede na sledeće:

Kompanije će svakako nastaviti da proizvode manje, brže i efikasnije tranzistore stopom koju predviđa Murov zakon, a oni će ostati zastupljeni i u budućnosti, iako neće raditi na frekvencijama koje bi procesorima omogućile prelaženje granice od 100W jer bi se u suprotnom kolo uništilo samo od sebe.

Međutim, ovo ograničenje ujedno je stepen napretka kompjuterskih performansi sveo na brzinu puža, piše Motherboard. To neminovno dovodi do zaključka da je svetu pod hitno potreban novi vid računarstva.

Iako je sadašnjim načinom slaganja tranzistora i dalje moguće ići u korak sa Murovim zakonom, pa čak i nadmašiti ga, glavni izazov koji ostaje je kako to postići, a usput ne spaliti integrisana kola. Kao jedno od potencijalnih rešenja nameće se fotonsko računarstvo, ali ova opcija za sada je prilično neizvesna.