Strah do gubitka telefona je stvaran, ali postoji lek

sramota me za Psn. jako malouman komentar si ponudio.
telefon je samo uredjaj koji ti olaksava zivot. telefon nije zivot.

Alo ljudi pa psn troluje sta se primate

Nije normalno non stop buljiti u te telefone, treba coveku i da bude dosadno, da posmatra sredinu oko sebe, druge ljude... To sam od pre godinu dana poceo da praktikujem, posto sam iz dosade cesto vadio telefon i citao vesti, igrao igrice, itd. Namerno sam se posle forsirao da to ne radim. Mogu vam reci da se ponovo osecam kao covek, i cesto vidim neke stvari koje drugi ne zapaze, cesto upadnem u konverzaciju sa nekim ko je blizu mene u tom momentu. A da sam buljio u telefon nista od toga mi se ne bi desilo. Mozda neki to i vole, ali meni vise prijaju ljudi.

Ja fon iz džepa ne vadim i tako se "branim" od gubljenja.
A backups se podrazumevaju.. na više različitih mesta.
Inače, najveća trauma u životu mi je bilo privremeno oduzimanje radi nekog veštačenja - strašno mi je ostati bez fona. Iako ne ozbiljno - ozbiljno, ali osećaj je bio kao pred suicide.
Smrti članova familije, gubitke automobila u udesima i poplavama, gubitak poslova.. sve je to bilo malo traumatično u odnosu na taj gubitak fona.

Meni se cini da je komentar Psn-a bio zafrkancija koju vecina nije shvatila :)

Ja se iskreno nadam da je Psn bio sarkastičan.

@yota: Ne prepoznaješ sarkazam?:) Dobar komentar. Inače, u pravu si i ti. Obična spravica, kao i mnoge druge, samo što su se ljudi ko ovce, zbog injektiranog trenda, navukli da svakih par meseci bacaju pare na malo brži, malo veći, malo šareniji, itd. Proći će i to, pa će nas onda ubediti kako svakako treba da imamo neki iSat ili iNaočare, pa ćemo opet da jurimo brže, veće, šarenije... Nekad mi se čini da po tim kompanijama radi više psihologa nego inženjera:)

telefon nije zivot.
(yota, 25. avgust 2014 22:00) .. Kako kome, izgleda. Ne bukvalno život. Ali, evo peti mesec počinje kako ne vraćaju još, i iako zamenski imam da premostim, još se nisam do kraja sredio bez svog "main" (svaki dan mi je još uvek teret).
Godinu pratio razvoj i čekao predstavljanje. Godinu dana se družili kada se u prodaji pojavio.. i sada se vratio te dve godine u nazad. Plus ovi meseci preko.
Za mene jeste trauma.
I naravno, ne gledam ja na fon kao na 'samo uređaj".
Dâ se primetiti :)
(a i nisam jedini.. ima još (dosta) takvih i sličnih priča)

Moj strah od telefona je isto stvaran, ali samo zato sto imam gomilu svojih bezobraznih fotki I video snimaka u "galery" folderu I zato sto me je kostao 500 USD ovde....
hahaha :)

sinhronizacija, bekap, sifre na karticu i fon, daljinska deaktivacija telefona.
Pa sta bog da. Ako sam trapav da ga izgubim eto im neka se igraju , samo da mogu privatne stvari da imam kopiju i da izbrisem sa njega.

Trauma od gubitka telefona nije ta opisana. Ona nastaje isto kao i kada crkne bilo koji uredjaj u kuci, pa moras da kupis novi.

Meni se cini da je komentar Psn-a bio zafrkancija koju vecina nije shvatila :)
(mrki, 26. avgust 2014 09:53) .. Što je najgore - nije :)
Smrt bliskog - ne znam ostali, ali ja se trudim da o tome što manje razmišljam. Podsvesno to sigurno ima uticaja/posledica.. ali, svesno gledam da misli skrenem čim pre. Neka moja borba protiv tuge.
Automobili i to.. jeste finansijski gubitak, ali stiže se i pešaka, Taxi, bus..
Poslovi, to već volim da radim ono što mi je zanimljivo - tako da je gubitak jednog - samo prilika da nešto novo započnem. A novo je uvek interesantno, uzbudljivo.
E, a fon - odjednom ostaneš u četri zida i tišini. Žena od jutra do večeri na poslu. Dete škola, učenje u svojoj sobi, takmičenja, putovanja.. Društvo sa svojom obavezama i porodicama.
I onda dan postane godina. A dokon um - đavolje igralište.
Ok, snašao sam se donekle i sve to.. ostaje samo poenta da je (opet, za mene) to bio (baš) traumatičan događaj.
Mislim, ne kažem da je to ni normalno ni zdravo, tek da je sve to isto (sa istim korenom) - neko vreme (bez posla/obaveza) upražnjava alkoholom, neko opijatima.. ja eto um upošljavam tehnologijom i uz pomoć nje (jedan deo) - planiram budućnost (šta sledeće raditi) - na netu se može biti u toku/učestvovanju u svakoj priči koja je u sferi interesovanja (vesti, blogovi, forumi, tekstovi..).
Gubitak samo ovog dela mogućnosti fona (pristupa netu) - već mi je stres i veliki hendikep. Onda se gasi i komunikacija, muzika, video, fotografija (hobi).. ostaju zidovi i tišina.
I naravno, sve je to privremeno - tako je naišlo u životu (kako već to i biva) :)

Jabuka kao i uvek na punjaču. :)

Uz svoj Alcatel Idol 2 dobio sam i AVG Pro. Poenta je - slika prednja kamera, salje fotku na mail i zakljucava telefon. Probao, pijan je tesko kucati sifre...

Postoji masa aplikacija za zastitu i lociranje ukradenog telefona. @Zlatan_Ibrahimovic nisma probao tu aplcaciju. Koristim besplatnu paxanimi. Mozes posluziti i kao spijunski alat :).. Do 3 uredjaja je free koliko znam

Ja fon iz džepa ne vadim i tako se "branim" od gubljenja.
A backups se podrazumevaju.. na više različitih mesta.
Inače, najveća trauma u životu mi je bilo privremeno oduzimanje radi nekog veštačenja - strašno mi je ostati bez fona. Iako ne ozbiljno - ozbiljno, ali osećaj je bio kao pred suicide.
Smrti članova familije, gubitke automobila u udesima i poplavama, gubitak poslova.. sve je to bilo malo traumatično u odnosu na taj gubitak fona.

sramota me za Psn. jako malouman komentar si ponudio.
telefon je samo uredjaj koji ti olaksava zivot. telefon nije zivot.

Uz svoj Alcatel Idol 2 dobio sam i AVG Pro. Poenta je - slika prednja kamera, salje fotku na mail i zakljucava telefon. Probao, pijan je tesko kucati sifre...

Meni se cini da je komentar Psn-a bio zafrkancija koju vecina nije shvatila :)
(mrki, 26. avgust 2014 09:53) .. Što je najgore - nije :)
Smrt bliskog - ne znam ostali, ali ja se trudim da o tome što manje razmišljam. Podsvesno to sigurno ima uticaja/posledica.. ali, svesno gledam da misli skrenem čim pre. Neka moja borba protiv tuge.
Automobili i to.. jeste finansijski gubitak, ali stiže se i pešaka, Taxi, bus..
Poslovi, to već volim da radim ono što mi je zanimljivo - tako da je gubitak jednog - samo prilika da nešto novo započnem. A novo je uvek interesantno, uzbudljivo.
E, a fon - odjednom ostaneš u četri zida i tišini. Žena od jutra do večeri na poslu. Dete škola, učenje u svojoj sobi, takmičenja, putovanja.. Društvo sa svojom obavezama i porodicama.
I onda dan postane godina. A dokon um - đavolje igralište.
Ok, snašao sam se donekle i sve to.. ostaje samo poenta da je (opet, za mene) to bio (baš) traumatičan događaj.
Mislim, ne kažem da je to ni normalno ni zdravo, tek da je sve to isto (sa istim korenom) - neko vreme (bez posla/obaveza) upražnjava alkoholom, neko opijatima.. ja eto um upošljavam tehnologijom i uz pomoć nje (jedan deo) - planiram budućnost (šta sledeće raditi) - na netu se može biti u toku/učestvovanju u svakoj priči koja je u sferi interesovanja (vesti, blogovi, forumi, tekstovi..).
Gubitak samo ovog dela mogućnosti fona (pristupa netu) - već mi je stres i veliki hendikep. Onda se gasi i komunikacija, muzika, video, fotografija (hobi).. ostaju zidovi i tišina.
I naravno, sve je to privremeno - tako je naišlo u životu (kako već to i biva) :)

telefon nije zivot.
(yota, 25. avgust 2014 22:00) .. Kako kome, izgleda. Ne bukvalno život. Ali, evo peti mesec počinje kako ne vraćaju još, i iako zamenski imam da premostim, još se nisam do kraja sredio bez svog "main" (svaki dan mi je još uvek teret).
Godinu pratio razvoj i čekao predstavljanje. Godinu dana se družili kada se u prodaji pojavio.. i sada se vratio te dve godine u nazad. Plus ovi meseci preko.
Za mene jeste trauma.
I naravno, ne gledam ja na fon kao na 'samo uređaj".
Dâ se primetiti :)
(a i nisam jedini.. ima još (dosta) takvih i sličnih priča)

Moj strah od telefona je isto stvaran, ali samo zato sto imam gomilu svojih bezobraznih fotki I video snimaka u "galery" folderu I zato sto me je kostao 500 USD ovde....
hahaha :)

Ja se iskreno nadam da je Psn bio sarkastičan.

Postoji masa aplikacija za zastitu i lociranje ukradenog telefona. @Zlatan_Ibrahimovic nisma probao tu aplcaciju. Koristim besplatnu paxanimi. Mozes posluziti i kao spijunski alat :).. Do 3 uredjaja je free koliko znam

Alo ljudi pa psn troluje sta se primate

Trauma od gubitka telefona nije ta opisana. Ona nastaje isto kao i kada crkne bilo koji uredjaj u kuci, pa moras da kupis novi.

@yota: Ne prepoznaješ sarkazam?:) Dobar komentar. Inače, u pravu si i ti. Obična spravica, kao i mnoge druge, samo što su se ljudi ko ovce, zbog injektiranog trenda, navukli da svakih par meseci bacaju pare na malo brži, malo veći, malo šareniji, itd. Proći će i to, pa će nas onda ubediti kako svakako treba da imamo neki iSat ili iNaočare, pa ćemo opet da jurimo brže, veće, šarenije... Nekad mi se čini da po tim kompanijama radi više psihologa nego inženjera:)

Meni se cini da je komentar Psn-a bio zafrkancija koju vecina nije shvatila :)

sinhronizacija, bekap, sifre na karticu i fon, daljinska deaktivacija telefona.
Pa sta bog da. Ako sam trapav da ga izgubim eto im neka se igraju , samo da mogu privatne stvari da imam kopiju i da izbrisem sa njega.

Nije normalno non stop buljiti u te telefone, treba coveku i da bude dosadno, da posmatra sredinu oko sebe, druge ljude... To sam od pre godinu dana poceo da praktikujem, posto sam iz dosade cesto vadio telefon i citao vesti, igrao igrice, itd. Namerno sam se posle forsirao da to ne radim. Mogu vam reci da se ponovo osecam kao covek, i cesto vidim neke stvari koje drugi ne zapaze, cesto upadnem u konverzaciju sa nekim ko je blizu mene u tom momentu. A da sam buljio u telefon nista od toga mi se ne bi desilo. Mozda neki to i vole, ali meni vise prijaju ljudi.

Jabuka kao i uvek na punjaču. :)