3. novembar 2009.

Ova godina će biti druga najbolja godina kada je reč o rastu informacionog tržišta u Srbiji, a na rast svetska kriza nije ozbiljnije uticala.

Izvor: PC Press

Popis stanovništva u Sloveniji trebalo bi da se obavi u 2011. godini, ali najverovatnije ga neće biti. Zahvaljujući snažnom razvoju IT tehnologije i servisa u Sloveniji, više od 99 odsto građana elektronski je registrovano, a njihovi podaci obrađeni, tako da nema potrebe za popisom stanovništva.

Ovo je samo jedan od brojnih detalja koji se mogao čuti u Privrednoj komori Srbije tokom razgovora i razmene iskustava naših i slovenačkih IT stručnjaka, a koje je organizovalo Udruženje za informatičku delatnost PKS. Slovenačko IT trište daleko je razvijenije od našeg, a prema posebnim merilima EU, nalazi se na drugom mestu u Evropi. Slovenci su gotovo celokupnu papirologiju pretvorili u elektronska dokumenta koja se lako dobijaju i prenose putem interneta. To je, kako kaže Stane Štefančič, vlasnik firme Genis d.o. gotovo sasvim iskorenilo korupciju u opštinskim, gradskim i republičkim nivoima vlasti jer građani nemaju nikakve potrebe da po potrebna dokumenta odlaze na neke šaltere. Sve se dobija na lični kompjuter.

"Dobra vest je što se u Srbiji vrlo brzo razvija IT sektor i sve su brojnije male i srednje kompanije koje se bave ovom delatnošcu. Bez obzira na krizu, IT tržište u Srbiji raste godišnje po stopi od 18 do 22 odsto, a ova 2009. godina biće druga najuspešnija godina za naše tržište. Imamo u ovom trenutku 1628 kompanija, a primećen je rast softverskih kompanija. Ukupno, u ovom sektoru zaposleno je 35.000, a ako se izuzmu veliki mobilni operateri, onda u sektoru radi 15.000 ljudi", objasnila je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja informatičku delatnost PKS. – Sa elektronskim potpisom, koji Privredna komora besplatno počinje da deli svojim članicama i podzakonskim aktima za implementaciju Zakona o elektronskom dokumentu, očekujemo da se razvije niz novih elektronskih servisa u Privrednoj komori Srbije i drugim institucijama, koji će omogućiti da se putem interneta obavlja niz poslova na lak, jednostavan i brz način, a samim tim olakša komunikacija sa državom.

Ona je pomenula da Srbiji fale stručnjaci u ovoj oblasti. S druge strane, u Barseloni u Naučno istraživačkom centru koji je napravila Evropska unija i koji okuplja 200 najboljih stručnjaka iz ove oblasti, nalazi se čak 24 inženjera iz Srbije. To znači da nije u pitanju znanje i stručnost, nego infrastruktura i ulaganja u razvoj najsuptilnijih informatičkih tehnologija današnjice.

Susret naših i slovenačkih stručnjaka treba da stvori nove šanse za razvoj ovog sektora u Srbiji. Slovenci se nadaju novim poslovima, a naši stručnjaci njihovoj pomoći za brži razvoj i zajednička ulaganja. Tim pre jer je u Srbiji stvoren zakonski okvir za razvoj IT sektora, a uz pomoć nadležnih ministarstava, naše kompanije očekuju veći novac iz IP fondova Evropske unije kada je ova delatnost u pitanju.