7. jul 2009.

Telekom Srbije često posmatramo jednostrano, kao jednu od "privrednih relikvija" koje čekaju privatizaciju. Brojne aktivnosti Telekoma demantuju takvu sliku - o aktuelnom trenutku Telekoma Srbija razgovarali smo sa g. Vladimirom Lučićem, direktorom Direkcije za komercijalne poslove.

Voja Gašić

Izvor: PC Press

Svi se žale na svetsku ekonomsku krizu. Uprkos tome, Telekom Srbija je nedavno završio reorganizaciju, ima snage za ulaganja, pa čak širi i posao u regionu...

I mi smo imali tešku godinu jer, kao i ostali, nismo računali na krizu, a ove godine je trebalo otplatiti ogroman deo dospelih obaveza za kupovinu Telekoma Srpske, praktično polovinu sume. Dodatnu otežavajuću okolnost predstavljalo je slabljenje dinara krajem prošle godine, jer su sve naše obaveze devizne, a prihodi dinarski. Ipak, uspeli smo da regulišemo obaveze prema Citybank‑u, i to u ovih prvih pet meseci, ne smanjujući investicije za ovu godinu.

Ohrabrujuće je što prihod u ovoj godini još ima tendenciju rasta u odnosu na prošlu godinu tempom od oko 6 odsto. Da nema krize, taj rast bi bio još veći, ali razumemo da naši korisnici ograničavaju budžete za sve, pa i za mobilne telefone. Primetno je da veliki broj firmi racionalizuje troškove smanjenjem broja linija ili postavljanjem limita do kojeg njihovi radnici mogu da koriste telefon. Ocene analitičara ipak ukazuju da će Telekom tržište biti manje pogođeno krizom, što i mi primećujemo, jer racionalizacija poslovanja ukida mnoge druge troškove kao što su putovanja ili sastanci, a onda se te neophodne poslovne aktivnosti obavljaju uz pomoć Interneta, video-konferensinga ili nekih drugih telekomunikacionih usluga.

Veliki broj korisnika nam se u poslednje vreme obraća za zahtevom za korišćenje video-konferensing servisa, pa mi aktivno učestvujemo u racionalizaciji njihovog poslovanja; razumljivo je da iz toga ostvarujemo neku dobit.

Kada su u pitanju ulaganja, kakvi su neposredni planovi Telekoma?

Ove godine ćemo naše investicije fokusirati na razvoj širokopojasnog Interneta, jer mislimo da svi zajedno treba da se potrudimo da Internet komunikacije što pre dovedemo na nivo razvijenih evropskih zemalja. Aktuelna je svetska diskusija o tome da li treba primenjivati optiku do zgrada, a mi na tom polju već imamo značajna iskustva koja smo stekli izgradnjom infrastrukture za Univerzijadu i univerzitetskog naselja Belville. Postavljeni su optički vodovi, pre svega zbog toga što se radi o velikom broju zgrada i velikoj koncentraciji korisnika.

Čini se da je trenutna ADSL tehnologija dovoljna da kućni korisnici mogu da koriste sve servise koji su im potrebni. Postoje podeljena mišljenja o tome kako će se stvari razvijati u sledećih desetak godina, što je i neki maksimalni period za koji vredi praviti planove, s obzirom na dinamične promene i brojne pronalaske u ovoj oblasti. Delim mišljenje onih koji imaju nepovoljne prognoze za fiksnu telefoniju.

Prisetimo se perioda od pre 10‑15 godina, kada je mobilna telefonija bila još u povoju, a imati mobilni telefon značilo je posebnu privilegiju. Niko tada nije mogao verovati da ćemo danas svi imati jedan, često i dva mobilna telefona, ili da će deca od sedam godina imati sopstveni telefon. Kao što danas govorimo o masovnom prebacivanju govorne komunikacije sa fiksne na mobilnu telefoniju jer je praktičnija, dostupnija, pa i jeftinija, tako sam ubeđen da će neki novi stručnjaci za desetak godina pričati o masovnom prebacivanju Internet komunikacije na bežične i mobilne uređaje.

Zato mislim da će već sledeća generacija mobilnog Interneta koja nosi oznaku LTE (LTE standard definiše brzine za download od 100 Mbps i upload od 50 Mbps, prim. aut.) biti glavni nosilac razvoja mobilnog Interneta i osnovni način povezivanja kućnih korisnika. Mislim da će fiksna telefonija preživeti samo ako se, kao jedan od servisa, priključi mobilnim provajderima – ukratko, ako je mobilni operater ponudi u paketu sa svojim ostalim servisima.

Pogledajte najmlađe korisnike telekomunikacionih usluga, oni su možda najbolji pokazatelj. Više komuniciraju mobilnim telefonom nego fiksnim i više vremena provode ispred računara, nego ispred televizora. Nekada su devojčice satima pričale telefonom, a sada satima sede pred računarom, komunicirajući preko Facebook‑a – to su novi vidovi komunikacije koje mi često ne možemo ni da shvatimo. Vrlo ozbiljna transformacija očekuje televiziju, pri čemu će Web TV zameniti i klasične televizijske programe i odlaske u videoteku.

To nas dovodi do Open IPTV, nove usluge koju nudi Telekom Srbija. Čini nam se da se još stidljivo promovišete. Da li je dovoljno dostupna?

To je jedan od razloga što ulažemo u razvoj širokopojasnog Interneta. Do korisnika koji imaju ADSL mi imamo rešen tripple play, jer oni mogu da koriste glasovnu komunikaciju, Internet i Open IPTV. Nema potrebe da korisnike snabdevamo VoIP telefonom, jer sa postojećom paricom korisnik ima prednosti tripple play‑a, uz uslugu koju smo nedavno ponudili: za pretplatu od 99 dinara mesečno, cene razgovora sa inostransvom smanjuju i do 15 puta. Nema potrebe da snabdevamo korisnike VoIP uređajima da bi koristili prednosti jeftinijeg telefoniranja.

Aktuelna tema u telekom svetu je quad play, gde se nudi i mobilna telefonija kao četvrta komponenta komunikacije. Pošto mi praktično imamo rešenje za sve ove komponente, prvi naš korak je novi Family plus paket, gde naše korisnike nagrađujemo besplatnim razgovorima u okviru porodice, bez obzira na to da li se radi o fiksnom ili mobilnom telefonu. To je potpuno normalno, da naše korisnike ADSL‑a, fiksne i mobilne telefonije nagradimo za njihovu lojalnost. Vrlo brzo biće ponuđeno još sličnih paketa u kombinaciji sa Open IPTV paketima.

Da li ima tehničkih problema oko IPTV-a?

IPTV je dugi niz godina imao tehničkih problema, tako da se može reći da je na svetskom nivou tek od ove godine postao savršenija tehnologija. Problemi pre svega potiču od toga što je IPTV osetljiv na kvalitet parica. Za razliku od Interneta, gde skoro uvek možete slobodno da surfujete brzinom do 4 mbps, bez obzira na kvalitet parice, IPTV je i dalje veoma osetljiv na kvalitet parice. U slučaju prekida veze dolazi do zamrzavanja slike. Sem toga, osećaj pregledanja kanala je bitno drugačiji jer nema trenutnog prelaska sa kanala na kanal – postoji kratka pauza, što iritira korisnike. IPTV je zapravo računar, pa smo primetili da sve ove razlike više nerviraju starije korisnike koji su navikli na tradicionalnu televiziju, dok se mlađi korisnici brže prilagođavaju, jer još nisu postali „robovi navika“, a i računar im je daleko bliži.

Tu je i problem dva televizora, jer sve veći broj porodica ima barem dva TV prijemnika. Mi smo taj problem tehnički rešili i u julu ćemo ponuditi uslugu koja obuhvata prenos dva TV kanala po jednoj parici. Nažalost, tu smo dodatno zavisni od kvaliteta parice. Tehničke poteškoće će se rešiti jer IPTV donosi niz prednosti – to je računar koji prima digitalni signal, a mogućnost dvosmerne komunikacije otvara mnoge nove primene: od kontrole šta vaša deca gledaju, preko snimanja željenog sadržaja na Telekom serverima, preko VoD (Video on Demand) usluga da kada želite, platite i pogledate neki film koji se još ne prikazuje na TV kanalima, pa sve do programa u kojima će gledaoci aktivno učestvovati.

Činjenica je da je kvalitet veoma zavisan od telefonske parice, pa ćemo sledeće godine da ponudimo i DTH servis (direct to home), što je kompanija SBB već učinila – tako ćemo satelitom stići i do korisnika do kojih ne možemo da dopremo kvalitetnom paricom.

I za kraj, koliko je teško biti direktor Telekoma i koliko vi lično koristite sve tehnologije o kojima smo pričali?

Biti direktor Telekoma je pre svega velika obaveza. Imao sam mnogo sreće, jer mi je 2001. godine omogućeno da postanem najpre tehnički direktor, a kasnije direktor Direkcije za mobilnu telefoniju kao i da od početka rukovodim izgradnjom mobilne mreže, radeći sa mladim i vrednim timom, punim entuzijazma.

Motivisalo me je to što sam radio pre svega ono što volim. Zbog toga sam i veliki fan mobilne telefonije. Imam BlackBerry kojim uglavnom komuniciram, u računaru imam 3G karticu, tako da se na Internet povezujem skoro isključivo premo mobilne mreže. Uopšte, mobilni telefoni su nam izmenili život mnogo više nego što smo ponekad svesni – odkad koristim mobilni, ne nosim sat, ne koristim budilnik, beležnicu ili podsetnik... Mogao bih da nabrojim još desetak stvari čije je uloge preuzeo mobilni telefon, a verovatno je tako i sa svim našim korisnicima.