18. februar 2009.

PTT Srbije se uveliko osavremenjuje za izazove u 21. veku, kaže generalni direktor Goran Ćirić.

Stanko Stojiljković, Politika

Pošta Srbije krupnim koracima grabi u informatičko društvo, u kojem će – kako se očekuje – činiti jednu od najvažnijih okosnica. Na samom izmaku prethodne godine generalni direktor Goran Ćirić, diplomirani inženjer elektronike, predstavicima javnih glasila obelodanio je, u kratkim crtama, buduće ključne poslovno-tehnološke smernice.

I na prvi pogled jasno je da se ova državna kompanija, sa izraženom odgovornošću za zaposlene i društvenu zajednicu, uveliko osavremenjuje za izazove u 21. veku, po ugledu na slične u razvijenim zemljama.

Koliko se i koje informaciono-komunikacione tehnologije, gospodine Ćiriću, primenjuju u PTT Srbija?

- Pored toga što je predvodnik u poštanskim uslugama kao javni operater, Pošta Srbije je veoma bitan činilac u razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija. Osmišljena je naširoko korišćena komunikaciona mreža (PostNet), koja povezuje više od 1.400 pošta s gotovo 4.000 umreženih radnih mesta, jedna od najrasprostranjenijih u ovom delu Evrope. Svojim odlikama (multiservisna IP MPLS mreža) i kapacitetima jedna od naših tehnoloških magistrala, jer omogućuje neposrednu (on line) razmenu i vezu s ma kojom jedinicom u najzabačenijem delu Srbije. Samim time postala je oslonac savremenih državnih usluga (elektronska uprava), što je nedavno uspešno prikazano u prijavljivanju građana za besplatne akcije.

Proteklih dana Pošta Srbije je postala prvo javno telo za izdavanje elektronskih sertifikata (svedočanstvo), čime je napravila veliki korak u elektronskim uslugama za potrebe građana, državnih ustanova i pravnih lica.

Imamo više od 100.000 korisnika najboljeg paketa kablovskih televizijskih kanala, a znatan broj pravnih lica, osim toga, koristi ovu mrežu za prenos podataka preko kablovskog Interneta, sve češće zakupom optičkih vlakana. Zbog toga smo u ponudu uključili FTTx uslugu kojom velikim korisnicima stavljamo na raspolaganje neograničene optičke kapacitete. Krajem prošle godine potpisali smo ugovor s Ministarstvom za telekomunikacije i informatičko društvo da povežemo optičkom mrežom oko 30 sedišta državnih organa u Beogradu, a korisnici su i telekomunikacioni operateri, komercijalne banke i druge institucije.

Veliki udeo na tržištu internetskih usluga ima PTT Net, jedan od provajdera s najdužom tradicijom i najvećim izborom usluga na našem tržištu.

Kako u 21. veku izgledaju poštanske usluge? U kojoj su se meri promenile u odnosu na skorašnju prošlost?

– Promena se,pre svega, vidi u direktnoj povezanosti sa stepenom korišćenja Interneta i porastom broja računara.Razvijene poštanske uprave (Finska, na primer) najbolji su pokazateljda će ove usluge u budućnosti sve više biti elektronske,a sve manje papirne.Interesantno je da je pošta u razvijenim zemljama postala kanal za reklamiranje i direktni marketing, jer tako naručenu robu može da uruči preko svoje mreže šaltera i poštonoša.

Šta se u svetu danas nudi u ovoj oblasti? Držite li korak s razvijenim zemljama i kompanijama?

– Trudimo se da održimo korak s najrazvijenijim poštama. Pred nama su dva važna zadatka. S jedne strane, to je tehnološko povezivanje iznutra: procesi se prekidaju,nisu potpuno informatizovani, tako da u osnovnoj delatnosti (osim na šalterskim poslovima) preovlađuje manuelni rad.Nova tehnološka aplikacija isključićeručno unošenje podataka. S druge strane, PTT je u oblasti digitalnih sertifikata lider na tržištu,kao i u nekim poštanskim uslugama gde jepovezala korišćenje informacionih tehnologija s klasičnim poslovima (na primer, poštanska elektronska uputnica). Isto tako naš kablovsko-distributivni sistem je potpuno ravnopravan s vodećimau zemlji, a cilj je da takav položaj zadržimo.

Imate li dovoljno stručnjaka, znanja i novca da se uhvatite u koštac s novim tehnološko-poslovnim izazovima?

– To nam je obaveza,ali treba napomenuti dasu javna preduzeća rasadnik darovitih stručnjaka koje ne mogu uvek da zadrže. Naša je prednost u stalnom razvoju i sigurnosti poslovanja.

U kojim područjima i na kojim poslovima nameravate da uvedete novine? Koji su najkrupniji (kapitalni) zahvati u skoroj budućnosti?

– Naš glavni zadatak jeste obnova zastarele tehnologije u preradi pisama i paketa. Osim toga, nameravamo da sve usluge prodajemou integrisanoj ponudi.Strategija rasta će podrazumevati i novo organizacionoustrojstvo koja će, pre svega, biti podrška uslugama, uz bolje iskorišćenje i decentralizaciju mreže.U središte poslovanja postepeno dolazi korisnikkoji će zahtevati kvalitetnu uslugu, pa ćemo morati da je pružimo ukoliko želimo da zadržimo vodeće mesto na tržištu.Put do takvog načina rada nije toliko dug, mada to danas,možda, izgleda nestvarno.

Odgovora li vam tržišno nadmetanje, s obzirom da više niste monopolisti?

– Moram da istaknem da mi, čak, i u rezervisanim uslugama nemamo monopol, a njega su sve zemlje u svetu davale svojim poštama da bi se očuvao univerzalni servis (slanje pismo isto košta u Beogradui ma kojem mestu u zemlji).Opštinska administracija,poreska uprava,komunalna preduzeća,sudovi – sviimaju i sopstvene kurire za posao koji je poveren isključivo Pošti Srbije. Osim slanja pošiljki do 350 grama (grubo rečeno), sve ostalo je komercijalni posao koji obavljamo uoštrim konkurentskim uslovima: nemačka,austrijska,francuska,holandska poštasu preko svojih ispostava već dugo u Srbiji.

S kojim poštama sarađujete, koliko su one ispred ili iza naše, a naročito u susednim zemljama?

– Pošto je Srbija jedan od osnivača Svetskog poštanskog saveza, sarađujemo sa svim poštama, iako smo u portugalskoj i danskoj prepoznali nešto što nama odgovara. I naravno, sa svim zemljama kandidatima za prijem u EU preko evropskog udruženja Post Europe.

Najavljuje se veoma teška godina u ekonomskom smislu: Šta ste preduzeli da izbegnete pogubne posledice svetske krize?

– Naša strategija je jasna – veće učešće na tržištu poštanskih usluga, uz podizanje kvaliteta kroz automatizaciju procesa prerade pošiljki. Uvođenje profitabilnih projekata u osnovnoj delatnosti – hibridna pošta i razvoj novih servisa e-uprave. Naravno, racionalizacija i smanjivanje troškova.