19. jun 2008.

Brzi razvoj tehnologije omogućio je čovečanstvu da "zaviri" u prostranstva koja su do skoro bila samo tema naučne fantastike. Nakon devet meseci putovanja kosmička letilica-robot Fenix uspešno se prizemljila u oblasti severnog pola na Marsu i odmah odškrinula "vrata" kroz koja je ljudska rasa zavirila u drugu planetu dalje nego ikada pre.

Tijana Todorović

Američka svemirska letilica-robot Feniks uspešno se spustila i poslala na Zemlju prve fotografije večnog leda sa severnog pola Marsa. "Po prvi put u 32 godine i tek treći put u istoriji, tim Laboratorije za mlazni pogon (JPL) izveo je meko prizemljenje na površinu Marsa", rekao je u svom saopštenju direktor NASA-e Majkl Grifin.

Feniksova misija je najambicioznija koju je NASA do sada smislila. Imajući u vidu da je polarni region Marsa, poput Zemljinog, izložen promenama godišnjih doba, naučnici pretpostavljaju da bi, kao i na Zemlji, mogli pronaći geološke tragove toplije klime, pogodne živim bićima.

Feniks neće "putovati" površinom Marsa nego će bukvalno zaroniti u tlo Marsa. Radeći u ravnoj sub-polarnoj oblasti poznatoj kao Vastitas Borealis – sličnoj severnoj Kanadi na Zemlji – Feniks, teško naoružan visokotehnološkom opremom, tokom tri meseca će kopati ispod površine, do dubine od 60 santimetara.

Za taj posao Feniks je opremljen robot-rukom dužine 2,3 metra koja može da dopre do slojeva zamrznute vode koja leži pod površinom planete i da uzme neophodne uzorke za istraživanje eventualnog postojanja tragova tečne vode i organskih minerala, koji su neophodni za nastanak života.

Robotska ruka takođe nosi kameru sa sistemom dvostrukih Gausovih sočiva, poput onih u 35-milimetarskim kamerama, kao i 2 sistema za rasvetu. Predviđeno je da se time snime okolno područje i uzorci koje će ruka sakupiti. Druga kamera je SSI – stereo-kamera za snimanje površine planete, koju je NASA nazvala Feniksovim "očima". Sa visine od 2 metra iznad tla, SSI će prizvoditi panoramske fotografije okolnog pejsaža u visokoj definiciji. Stereo-karakteristika kamere će naučnicima na Zemlji pružiti trodimenzionalni uvid u rad robotske ruke. Kamera se takođe može okretati vertikalno i, zahvaljujući tome, snimati fotografije koje pružaju informacije o sastavu atmosfere.

Feniks neće biti sam. Dva druga NASA robota nazvana Duh i Mogućnost već tri godine istražuju ekvatorijalno prodručje Marsa.
Brus Bets, iz neprofitne organizacije Planetarno društvo, ocenio je da je letelica Feniks samo jedna u nizu sličnih misija koje planiraju američka svemirska agencija NASA i slične agencije u Evropi i Rusiji. On napominje da se povoljna prilika za lansiranje ka Marsu otvara svakih 26 meseci te da je čitav niz narednih prilika već isplaniran.

"Sledećom prilikom, 2009. godine, NASA će poslati zaista veliko robotsko vozilo, koje će neposrednije tragati za znacima života, umesto da samo pokušava da odgovori na pitanje da li je na Marsu ikada bilo života", izjavio je Bets.

Rusija planira da iste godine pošalje sondu na Marsov mesec Fobos koja bi trebalo da na zemlju vrati uzorke tla. Dve godine kasnije, američka misija proučavaće gornje slojeve Marsove atmosfere, a 2013. poleteće jedan NASIN orbiter i jedan evropski rover. Osim toga, NASA planira da do 2020. ponovo pošalje ljudsku posadu na Mesec, odakle bi jednoga dana trebalo da krene ljudska posada ka Marsu.