Još jedan srpski IT rečnik

Jedan od lingvističkih paradoksa jeste da, kada su novi pojmovi već uvedeni u maternji jezik, npr. "fajl", "browser" ili "editovanje", njihove prevedenice mogu postati nerazumljivije od stranih reči koje se već koriste, ma koliko možda i rogobatno zvučale. Dovoljno je da malo zavirimo kod suseda koji se ovim intenzivnije bave; je li na primer reč "predočnik" razumljivija od reči "monitor"? Sumnjam.

Nije beskorisno, ali ne vidim neku veliku korist. Forsiranje rada na lokalnim jezicima moze negativno da utice na profesionalnu pokretljivost dolazecih informaticara, tj. moze im otezati izlazak na medjunarodno trziste sto moze da raduje jedino ovdasnje patriote koji vecito mastaju o zatvaranju svojih sugradjana u tor. Mozda sam malo pristrasan jer mi nije bilo nimalo prijatno da posle svih godina provedenih u struci pokusavam da se snadjem u Windowsu ciji je GUI (lose) preveden na srpski, ali to je ipak samo moje misljenje.

Nego, zar se u cro it novogovoru monitor ne kaze zaslon? Nisam cuo za predocnik. Cuo sam za tipkovnicu a tvrdnik (hard disk) je bas razveseljavajuci izraz.

Добро је да сте се сјетили да уврстите и овај рјечник.

Да одговорим на неке коментаре:

1) Спорост? Овај пројекат је развијен прије 4-5 година. Држава Србија није ни једног евра дала да се помогне реализација пројекта. Претпостављам да се сервер налази на кућној адсл линији и зато је спор. Али погледајте резултате тог рада - имамо неколико верзија ГНОМА преведених и то прилично квалитетно. По мом мишљењу, потребно је да се држава укључи и плати људима и групама који су се већ ангажовали да се активно и озбиљно укључе у пројекте локализације.

2) Проблем са ћирилицом и Хрватима - па ми локализацију радимо за СРПСКИ језик, не за Хрватски. Ако Хрвати, Италијани, Аустријанци или неки други имају проблем са тим, не морају га посјећивати. Уосталом, и да је на латиници не би им било одговарајуће јер данашњи трендови у хрватском језику иду на максимално удаљавање од српског.

3) Нечиткост текста - Не разумијем ову замјерку. Не разумијем и то по основу чега се сматра да "много корисника интернета није навикнуто на ћирилицу". Мислим да се овдје мијешају бабе и жабе. Говоримо о локализацији софтвера на српски језик. Ако неко није научио ћирилицу, доминантно писмо у српском језику у последњих хиљаду година, онда та особа треба да иде назад у основну школу а не да се читав систем прилагођава лењивцу.

Ukoliko recnik treba da bude razumljiv onima koji ne znaju engleski jezik, onda npr. rec "browser" ne bi trebalo da bude prevedena kao npr. "veb pretrazivac", nego i "web" treba prevesti kao "mreza"... U tom slucaju treba da postoji doslednost u svakom pogledu u prevodjenju.

Zaista lose :(

Performanse su katastrofa (probano na poslu sa 5 Mb/s optickom vezom). Posle klika na dugme za pretragu cekao sam i preko 30 sekundi na odgovor a vrlo cesto ga nisam ni dobio.

Velika zamerka je nemogucnost prebacivanja na latinicu. Ovo iskljucuje sve korisnike iz regiona (ljudima iz Hrvatske zabranjen pristup?). Takodje mnogo korisnika interneta nije naviknuta na cirilicu i tekst je prilicno necitak.

Neukus dizajna necu da komentarisem.

Kvalitet prevoda je vrlo nizak (ponekad i smesan), ali to ne moze biti zamerka posto jednostavno ako mi se ne svidja dodacu bolji. Na primer pretraga po reci Firefox vratice prevod Vatrena lisica koji iako je tacan, potpuno je beskoristan za racunarski recnik.

"Rečnik je napisan i piše se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom."
Pa zasto SAMO na cirilicnom pismu? Ovo mi izgleda kao jos jedan od onih "cirilizatorskih" projekata, koji ima za cilj "pocirilizovanje" svega na srpskom jeziku. Zbog cega nema opcije za latinicu?
I latinica je srpsko pismo bas onoliko koliko je to i cirilica!

Ja bih samo predlozio da razmislite kako napisati rijec "browser" da li kao brauzer, ili tome nesto slicno, ili dajte da uvedemo i W, Q i ostala slova, a ne bi lose bilo ni da izbacimo padeze, da nam ne smetaju dok brouzujemo ili daunlodujemo ili markiramo ili demarkiramo ili bukmarkujemo ili... pa nadjite sami. Mozda je vrijeme da lingvisticka struka, ako je ko ostao tamo, kaze sto raditi sa ovim jezikom. Ili da dilitnemo neke fajlove po raznim breinima da bi folou up nove varijante oksfordskog ili nekog slicnog vokabulara or diksenarija...
Da se jos i sajnujem pa pozdrav!
Jovo Kompjutorski speshalist

lingvističkih, paradoksa, intenzivnije, Problem, primarno, ekvivalenti, ministarstva, izolovan, bizarne, konstrukcije, gramatickih.

Osnovano pretpostavljam da je za svaku od ovih reci postojao vremenski period, da ne bih rek'o intermedijum, unutar kojeg ta rec nije bila sastavni deo recnika srpskog jezika.

Inace, u pitanju su reci ispisane u komentarima "podrzavatelja" "srbizacije" IT recnika. Usput - a sta mu znaci to IT? Al' na srpskom?

Zao mi je. Ne tek nasi unuci, nego ce vec nasa deca u recnicima srpskog jezika nalaziti reci "daunloudovanje" i "fajl". Objasnjene, izmedju ostalog, putem pravih i nepravih sinonima. Bas kao i reci "srafciger" ili "glimerica". Ili vi, pak, koristite "odvrtka" i "tinjalica"?

@Miroslav
Problem je u tome sto 90% populacije zemlje Srbije NE razume reci "fajl", "browser" ili "editovanje".

Moje misljenje je da treba da ih razumeju iz opste kulture, ali da primarno moraju da znaju/koriste "datoteka", "pretrazivac" ili "izmena".
Jedan od mnogih razloga je i taj sto, upravo ovi izrazi, u nasem jeziku postoje mnogo duze nego njihovi ekvivalenti.

Svaka struka ima svoju terminologiju i prirodno je koristi ne razmisljajuci da li ostali to razumeju. Uzmite samo lekare: kad vam zakukulje dijagnozu, mislite da je ne znam sta, a ono prehlada. Uvek treba vremena da se pokaze da li ce nesto biti prihvaceno u jeziku ili ne, on je ziva materija stalno podlozna promenama. Ne treba biti nacionalista u jeziku; strane reci, dobro upotrebljene, mogu samo da doprinesu njegovom bogacenju. Uostalom, sta znaci 'transparentno' - svima su ga puna usta, a uvek je pogresno upotrebljeno. Ne vidim zasto je datoteka vise srpska od fajla i sl. Onoga ko nikad nije seo za racunar verovatno i ne zanima sta je to. O Vatrenoj lisici i da ne govorim. Jos ako krenu bukvalni prevodi kao sto su nekada u fizici prevodili magnetna polja kao magnetne livade...

Svakako ne treba tražiti prevod za novije pojmove koji nemaju uporište u srpskom jeziku (internet, bajt, televizija), ali takođe ne treba dozvoliti da se odomaće strani izrazi za neke opšte poznate pojmove. Zašto koristiti izraz provajder kad postoji prikladna reč posrednik, ili recimo kompjuter kad već postoji računar? Očuvanje srpskog jezika je daleko važniji zadatak nego što se obično misli i o tome bi trebalo da vodi računa prvenstveno sama država odnosno ministarstva obrazovanja, kulture i nauke. Kad već nije tako, ostaje nam da podržimo ovakve pojedinačne napore onih koji nesebično ulažu svoje vreme i napore za opštu korist.

@MArko - Vracar
"Problem je u tome sto 90% populacije zemlje Srbije NE razume reci "fajl", "browser" ili "editovanje".

Moje misljenje je da treba da ih razumeju iz opste kulture, ali da primarno moraju da znaju/koriste "datoteka", "pretrazivac" ili "izmena"."

Nevolja je u tome (i ne samo u tome :) sto "edit" ne znaci "izmena". :))

@MArko - Vracar
Ne osporavam dobre namere autora rečnika. Samo želim da kažem da ako 90% populacije zemlje Srbije ne razume reči "fajl", "browser" ili "editovanje", vrlo je malo verovatno da će razumeti i reči "datoteka", "pretraživač" ili "izmena" u kontekstu računara. Nedavno sam u jednom udžbeniku za osnovnu školu video da je umesto reči "frekvencija" upotrebljena reč "učestalost", ali problem je u tome što dete u nižim razredima osnovne škole ne razume ni reč "frekvencija" ni reč "učestalost".
Isto tako, možemo pokušavati da prevedemo Windows i Office, ali kod velikog broja drugih programa, kao što su npr. Photoshop, programi za tehničko crtanje ili muzički programi, ne postoji komercijalni interes da se oni prevedu na srpski. Zato oni koji rade na računaru moraju poznavati i izvornu terminologiju.
Najzad, sećam se kako sam pre nekoliko godina u jednom internet klubu u Budimpešti bezuspešno pokušavao da u meniju pronađem "Copy" i "Paste" - meni je bio na mađarskom i meni je bio potpuno nerazumljiv. Sva sreća te sam se setio da pritisnem Ctrl+C i Ctrl+V. Rad na računaru, dakle, podrazumeva i izvesno UČENJE, nije dovoljno da meni bude na srpskom, pa da to znači da će svi odmah moći da ga koriste.

Ovako. Vecina ljudi ovde je u pravu, nebitno koji front podrzava. Samo odgovor na pitanje da li zelite da se racunarski programi lokalzijuju ili ne, je vazan. Kompromisa mora da bude.

Sigurno je da bez ucenja nema pomaka. Ali zasto onda taj proces ne bi tim ljudima olaksali? Zasto umesto "All Programs" ne bi pisalo "Svi Programi"?

@Lala iz Banata
Jel si se ti to salio sa znacenjem reci "Edit" ili te ja nesto nisam razumeo?

Drago mi je da cujem da neko makar i kao izolovan pojedinac razmislja o jeziku kao necem sto je vrijedno njegovanja. Rijeci koje bez razmisljanja preuzimamo (daunloadujemo) iz engleskog (ili ostalih) jezika i ostavljemo ih da se krckaju u nasem jezickom prostoru prave smijesne i bizarne konstrukcije koje su oslobodjenje nekih osnovnih gramatickih pravila. Da ovo ilustrujem: Da li se pise pravilno "File" ili "Fajl", "Browser" ili "Brauzer", "Download" ili "Daunlod" ili "Daunload", "Interface" ili "Interfejs", dalje, dali je neko Urednik ili Editor i da li urednik uredjuje ili edituje? Da folou up ovu stori, ja odo da brauzujem frder!

@ Miroslav
Skoz si u pravu. Ja sam iz Slovenije, odatle sam dosla 1991. i sve o racunarima ucila sam u Srbiji na engleskom. Posle nekoliko godina otisla sam u Sloveniju i jedva sam se snasla jer je tamo vec sve bilo lokalizovano na slovenscinu.

Zaista odavno nisam koristio reč kompjuter, jer sam usvojio računar kao prikladnu reč za dotični uređaj.
Meni nekako najviše bode uši "ikona", totalno loše prevedeno "icon". Mislim da je prikladnije, čak i simpatičnije "značka" ili neka izvedenica.
S druge strane, ne bih da preterujem i da smišljam reči za HDD, WEB, MAIL...

Добро је да сте се сјетили да уврстите и овај рјечник.

Да одговорим на неке коментаре:

1) Спорост? Овај пројекат је развијен прије 4-5 година. Држава Србија није ни једног евра дала да се помогне реализација пројекта. Претпостављам да се сервер налази на кућној адсл линији и зато је спор. Али погледајте резултате тог рада - имамо неколико верзија ГНОМА преведених и то прилично квалитетно. По мом мишљењу, потребно је да се држава укључи и плати људима и групама који су се већ ангажовали да се активно и озбиљно укључе у пројекте локализације.

2) Проблем са ћирилицом и Хрватима - па ми локализацију радимо за СРПСКИ језик, не за Хрватски. Ако Хрвати, Италијани, Аустријанци или неки други имају проблем са тим, не морају га посјећивати. Уосталом, и да је на латиници не би им било одговарајуће јер данашњи трендови у хрватском језику иду на максимално удаљавање од српског.

3) Нечиткост текста - Не разумијем ову замјерку. Не разумијем и то по основу чега се сматра да "много корисника интернета није навикнуто на ћирилицу". Мислим да се овдје мијешају бабе и жабе. Говоримо о локализацији софтвера на српски језик. Ако неко није научио ћирилицу, доминантно писмо у српском језику у последњих хиљаду година, онда та особа треба да иде назад у основну школу а не да се читав систем прилагођава лењивцу.

@Miroslav
Problem je u tome sto 90% populacije zemlje Srbije NE razume reci "fajl", "browser" ili "editovanje".

Moje misljenje je da treba da ih razumeju iz opste kulture, ali da primarno moraju da znaju/koriste "datoteka", "pretrazivac" ili "izmena".
Jedan od mnogih razloga je i taj sto, upravo ovi izrazi, u nasem jeziku postoje mnogo duze nego njihovi ekvivalenti.

Svakako ne treba tražiti prevod za novije pojmove koji nemaju uporište u srpskom jeziku (internet, bajt, televizija), ali takođe ne treba dozvoliti da se odomaće strani izrazi za neke opšte poznate pojmove. Zašto koristiti izraz provajder kad postoji prikladna reč posrednik, ili recimo kompjuter kad već postoji računar? Očuvanje srpskog jezika je daleko važniji zadatak nego što se obično misli i o tome bi trebalo da vodi računa prvenstveno sama država odnosno ministarstva obrazovanja, kulture i nauke. Kad već nije tako, ostaje nam da podržimo ovakve pojedinačne napore onih koji nesebično ulažu svoje vreme i napore za opštu korist.

"Rečnik je napisan i piše se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom."
Pa zasto SAMO na cirilicnom pismu? Ovo mi izgleda kao jos jedan od onih "cirilizatorskih" projekata, koji ima za cilj "pocirilizovanje" svega na srpskom jeziku. Zbog cega nema opcije za latinicu?
I latinica je srpsko pismo bas onoliko koliko je to i cirilica!

Ja bih samo predlozio da razmislite kako napisati rijec "browser" da li kao brauzer, ili tome nesto slicno, ili dajte da uvedemo i W, Q i ostala slova, a ne bi lose bilo ni da izbacimo padeze, da nam ne smetaju dok brouzujemo ili daunlodujemo ili markiramo ili demarkiramo ili bukmarkujemo ili... pa nadjite sami. Mozda je vrijeme da lingvisticka struka, ako je ko ostao tamo, kaze sto raditi sa ovim jezikom. Ili da dilitnemo neke fajlove po raznim breinima da bi folou up nove varijante oksfordskog ili nekog slicnog vokabulara or diksenarija...
Da se jos i sajnujem pa pozdrav!
Jovo Kompjutorski speshalist

Drago mi je da cujem da neko makar i kao izolovan pojedinac razmislja o jeziku kao necem sto je vrijedno njegovanja. Rijeci koje bez razmisljanja preuzimamo (daunloadujemo) iz engleskog (ili ostalih) jezika i ostavljemo ih da se krckaju u nasem jezickom prostoru prave smijesne i bizarne konstrukcije koje su oslobodjenje nekih osnovnih gramatickih pravila. Da ovo ilustrujem: Da li se pise pravilno "File" ili "Fajl", "Browser" ili "Brauzer", "Download" ili "Daunlod" ili "Daunload", "Interface" ili "Interfejs", dalje, dali je neko Urednik ili Editor i da li urednik uredjuje ili edituje? Da folou up ovu stori, ja odo da brauzujem frder!

Jedan od lingvističkih paradoksa jeste da, kada su novi pojmovi već uvedeni u maternji jezik, npr. "fajl", "browser" ili "editovanje", njihove prevedenice mogu postati nerazumljivije od stranih reči koje se već koriste, ma koliko možda i rogobatno zvučale. Dovoljno je da malo zavirimo kod suseda koji se ovim intenzivnije bave; je li na primer reč "predočnik" razumljivija od reči "monitor"? Sumnjam.

@MArko - Vracar
Ne osporavam dobre namere autora rečnika. Samo želim da kažem da ako 90% populacije zemlje Srbije ne razume reči "fajl", "browser" ili "editovanje", vrlo je malo verovatno da će razumeti i reči "datoteka", "pretraživač" ili "izmena" u kontekstu računara. Nedavno sam u jednom udžbeniku za osnovnu školu video da je umesto reči "frekvencija" upotrebljena reč "učestalost", ali problem je u tome što dete u nižim razredima osnovne škole ne razume ni reč "frekvencija" ni reč "učestalost".
Isto tako, možemo pokušavati da prevedemo Windows i Office, ali kod velikog broja drugih programa, kao što su npr. Photoshop, programi za tehničko crtanje ili muzički programi, ne postoji komercijalni interes da se oni prevedu na srpski. Zato oni koji rade na računaru moraju poznavati i izvornu terminologiju.
Najzad, sećam se kako sam pre nekoliko godina u jednom internet klubu u Budimpešti bezuspešno pokušavao da u meniju pronađem "Copy" i "Paste" - meni je bio na mađarskom i meni je bio potpuno nerazumljiv. Sva sreća te sam se setio da pritisnem Ctrl+C i Ctrl+V. Rad na računaru, dakle, podrazumeva i izvesno UČENJE, nije dovoljno da meni bude na srpskom, pa da to znači da će svi odmah moći da ga koriste.

@ Miroslav
Skoz si u pravu. Ja sam iz Slovenije, odatle sam dosla 1991. i sve o racunarima ucila sam u Srbiji na engleskom. Posle nekoliko godina otisla sam u Sloveniju i jedva sam se snasla jer je tamo vec sve bilo lokalizovano na slovenscinu.

Svaka struka ima svoju terminologiju i prirodno je koristi ne razmisljajuci da li ostali to razumeju. Uzmite samo lekare: kad vam zakukulje dijagnozu, mislite da je ne znam sta, a ono prehlada. Uvek treba vremena da se pokaze da li ce nesto biti prihvaceno u jeziku ili ne, on je ziva materija stalno podlozna promenama. Ne treba biti nacionalista u jeziku; strane reci, dobro upotrebljene, mogu samo da doprinesu njegovom bogacenju. Uostalom, sta znaci 'transparentno' - svima su ga puna usta, a uvek je pogresno upotrebljeno. Ne vidim zasto je datoteka vise srpska od fajla i sl. Onoga ko nikad nije seo za racunar verovatno i ne zanima sta je to. O Vatrenoj lisici i da ne govorim. Jos ako krenu bukvalni prevodi kao sto su nekada u fizici prevodili magnetna polja kao magnetne livade...

Zaista lose :(

Performanse su katastrofa (probano na poslu sa 5 Mb/s optickom vezom). Posle klika na dugme za pretragu cekao sam i preko 30 sekundi na odgovor a vrlo cesto ga nisam ni dobio.

Velika zamerka je nemogucnost prebacivanja na latinicu. Ovo iskljucuje sve korisnike iz regiona (ljudima iz Hrvatske zabranjen pristup?). Takodje mnogo korisnika interneta nije naviknuta na cirilicu i tekst je prilicno necitak.

Neukus dizajna necu da komentarisem.

Kvalitet prevoda je vrlo nizak (ponekad i smesan), ali to ne moze biti zamerka posto jednostavno ako mi se ne svidja dodacu bolji. Na primer pretraga po reci Firefox vratice prevod Vatrena lisica koji iako je tacan, potpuno je beskoristan za racunarski recnik.

Zaista odavno nisam koristio reč kompjuter, jer sam usvojio računar kao prikladnu reč za dotični uređaj.
Meni nekako najviše bode uši "ikona", totalno loše prevedeno "icon". Mislim da je prikladnije, čak i simpatičnije "značka" ili neka izvedenica.
S druge strane, ne bih da preterujem i da smišljam reči za HDD, WEB, MAIL...

Ukoliko recnik treba da bude razumljiv onima koji ne znaju engleski jezik, onda npr. rec "browser" ne bi trebalo da bude prevedena kao npr. "veb pretrazivac", nego i "web" treba prevesti kao "mreza"... U tom slucaju treba da postoji doslednost u svakom pogledu u prevodjenju.

Nije beskorisno, ali ne vidim neku veliku korist. Forsiranje rada na lokalnim jezicima moze negativno da utice na profesionalnu pokretljivost dolazecih informaticara, tj. moze im otezati izlazak na medjunarodno trziste sto moze da raduje jedino ovdasnje patriote koji vecito mastaju o zatvaranju svojih sugradjana u tor. Mozda sam malo pristrasan jer mi nije bilo nimalo prijatno da posle svih godina provedenih u struci pokusavam da se snadjem u Windowsu ciji je GUI (lose) preveden na srpski, ali to je ipak samo moje misljenje.

Nego, zar se u cro it novogovoru monitor ne kaze zaslon? Nisam cuo za predocnik. Cuo sam za tipkovnicu a tvrdnik (hard disk) je bas razveseljavajuci izraz.

lingvističkih, paradoksa, intenzivnije, Problem, primarno, ekvivalenti, ministarstva, izolovan, bizarne, konstrukcije, gramatickih.

Osnovano pretpostavljam da je za svaku od ovih reci postojao vremenski period, da ne bih rek'o intermedijum, unutar kojeg ta rec nije bila sastavni deo recnika srpskog jezika.

Inace, u pitanju su reci ispisane u komentarima "podrzavatelja" "srbizacije" IT recnika. Usput - a sta mu znaci to IT? Al' na srpskom?

Zao mi je. Ne tek nasi unuci, nego ce vec nasa deca u recnicima srpskog jezika nalaziti reci "daunloudovanje" i "fajl". Objasnjene, izmedju ostalog, putem pravih i nepravih sinonima. Bas kao i reci "srafciger" ili "glimerica". Ili vi, pak, koristite "odvrtka" i "tinjalica"?

@MArko - Vracar
"Problem je u tome sto 90% populacije zemlje Srbije NE razume reci "fajl", "browser" ili "editovanje".

Moje misljenje je da treba da ih razumeju iz opste kulture, ali da primarno moraju da znaju/koriste "datoteka", "pretrazivac" ili "izmena"."

Nevolja je u tome (i ne samo u tome :) sto "edit" ne znaci "izmena". :))

Ovako. Vecina ljudi ovde je u pravu, nebitno koji front podrzava. Samo odgovor na pitanje da li zelite da se racunarski programi lokalzijuju ili ne, je vazan. Kompromisa mora da bude.

Sigurno je da bez ucenja nema pomaka. Ali zasto onda taj proces ne bi tim ljudima olaksali? Zasto umesto "All Programs" ne bi pisalo "Svi Programi"?

@Lala iz Banata
Jel si se ti to salio sa znacenjem reci "Edit" ili te ja nesto nisam razumeo?