Kontrolori čuvara demokratije

U iscrpnom tekstu u vašem dodatku Forum - socijalni dijalog „Facebook može da ubrza društvene promene“, autor se s pravom, iako između redova, osvrće na slabašan odjek prvih „FB protesta“ u Beogradu i na mnogo upečatljiviju reakciju u našem susedstvu.

Mislim da razlozi za takav epilog zaslužuju ozbiljnu analizu, ali je i bez nje teško zaključiti da „novi socijalni aktivizam“ u Srbiji nije moguć.

Medijski svet danas naseljavaju „digitalni domoroci i digitalni emigranti“, a oni koji su u elektronski svet ušli kasnije uvek se sporije navikavaju i uče. Ni u ovoj oblasti nema mnogo istorijskih prečica za kasno pridošle. Naravno, i ovde mladi ljudi rastu sa novim platformama i znanjima, brzo i lako ulaze u virtuelni svet, ali ima vrlo malo podataka o tome šta im je u tom svetu posebno zanimljivo. Zato je i teško govoriti o tome zašto ih je tako malo „iz sajberspejsa izašlo na Trg“. Moguće je da osećaju manju povezanost sa društvenim okruženjem, da je stepen apatije u Srbiji veći nego u drugim zemljama, da je društvena klima manje stimulativna. A možda i ništa od svega toga?

Zapravo, postavlja se pitanje ko je 2004. godine mislio da će, kada vršnjaci Facebooka pođu u osnovnu školu, ova mreža okupljati 600 miliona ljudi, ili da će privatni snimci sa mobilnih telefona nekada biti jedini tragovi o važnim javnim događajima? Šta je uopšte socijalni aktivizam u tom svetu?

Iako su mediji jedna od najvažnijih karika demokratskog društva, tokom protekle dve decenije često se činilo da je komercijalni interes potpuno potisnuo njihovu javnu ulogu. Danas, dok većinu medija potresa „groznica“ rijaliti programa i potpuna trivijalizacija sadržaja koji proizvode „jer publika to želi“, dešava se da ih gledaoci, slušaoci i čitaoci polako napuštaju. Prvo oni mlađi i medijski pismeniji, oni koji medije koriste kreativno, „na zahtev“, prema svojim interesovanjima i sposobnostima.

Dakle, u trenutku kada su masovni mediji kao industrija izgledali najmoćniji pojavili su se novi, socijalni mediji. Facebook, Flickr, Myspace, YouTube, Wikileaks - otvorili su prostor, povezali ljude i omogućili delovanje koje na scenu vraća društveni značaj medija.

Kada je štampa pre dva veka dobila naziv Četvrti stalež, to je bilo pre svega zbog značaja koji je imala u javnoj kontroli vlasti, a ne zbog toga što je ona dobar izvor zarade. Ovu novu publiku i socijalne, a ne komercijalne (masovne) medije, danas već zovu Peti stalež, onaj koji jasno pokazuje da je i „čuvaru demokratije“ potreban kontrolor. Zbog toga su socijalne mreže, ali i druge medijske platforme, a pre svega povezani pojedinci omoćeni internetom, danas motor novog socijalnog aktivizma. Veoma je zanimljivo da sada nove utopijske nade budi jedan, naizgled anarhičan pokret pojedinaca, nastao niotkuda i povezan samo ličnom inicijativom.

Promene koje socijalni mediji donose u javnu komunikaciju na početku milenijuma osećaju se u svim oblastima. Menja se i biznis model po kome su masovni mediji funkcionisali skoro dva veka. Oglašivači su plaćali medijski prostor da bi dobili pristup njihovoj publici. Sada internet ekonomija deluje razorno na stare medije, jer oglašivači nastavljaju da prate publiku i kad ona odlazi od medija. Paradoksalno, mnogi masovni mediji su značaj publike otkrili tek kad su je izgubili kao kupca. A tu osnaženu publiku, individualizovanu, ali povezanu u dosad nezamislivom broju čine drugačiji korisnici medija.

U političkom smislu oni unose promene koje se vide na svakom koraku, od izborne kampanje Baraka Obame i Wikileaksa do studentskog aktivizma. Nije slučajno što je veliki broj mladih i obrazovanih ljudi u talasu revolucija koji je zapljusnuo arapski svet, ili u protestima koji se šire i u našem regionu, našao svoj glas i svoje političko mesto zahvaljujući sms porukama, blogovima i sajtovima koji su služili kao prostor za okupljanje i razmenu ideja.

Međutim, korišćenje socijalnih medija i mreža ne zavisi samo od tehnoloških okolnosti nego i od medijske pismenosti. Ako se u Srbiji o tome uopšte vodi računa, onda je to uglavnom iz ugla tehnologije. Digitalni jaz i zaostajanje za razvijenijim svetom relativno se brzo zatvara, ali to ne znači da se istom brzinom smanjuju i razlike u znanju. Ovde se namerno širi iluzija da se godine zaostajanja mogu preskočiti, čak da ćemo mi brže i bolje nego drugi nadoknaditi propušteno vreme.

Nažalost, nije sigurno da su smartfon ili blu ray priključak uvek i ulaznica za informaciono društvo niti je, kako se ispostavilo, veliki broj Facebook korisnika nužno povezan sa socijalnim aktivizmom.

Autor: Snježana Milivojević