Kanon vs. Fanon

Reč kanon (eng. canon) originalno označava crkveni zakonik: zbir knjiga ili spisa koje je crkveni sabor proglasio zvaničnima. To se prvenstveno odnosi na podatke i spise od kojih se sastoji Biblija - može se reći da su predstavnici hrišćanske crkve jednostavno lupili pečat kućnog saveta na fiktivni univerzum i zvanično ga prihvatili kao činioce koji određuju pravila hrišćanske vere i života.

U modernom shvatanju fikcije i fiktivnih univerzuma, reč kanon se odavno koristi u fanfiction komunama na internetu i upućuje na originalno delo autora, odnosno obeležava zvanični izvor podataka iz različitih knjiga/filmova koji služe kao reference na osnovu kojih se stvara nova linija priče. Fanon je termin koji označava te nove koncepte i ideje koje su postale opšteprihvaćene u fandomu, iako ne postoje u kanonu i čak ne moraju ni da se drže originalne priče.

That said, lako možemo da prebacimo vizuru i poistovetimo kanon-fanon epopeju sa situacijom na globalnoj IT sceni. Ako zaobiđemo brojke, statistiku i analize, svako sa zdravim razumom i iole IT iskustva može da primeti sve veće oslanjanje na slobodan softver i razvoj open source industrije, jer većina korisnika računara trči trku koja im uopšte nije potrebna!

Kod većine softverskih giganata običaj je da se barem jednom godišnje napravi nekakva nova verzija ustanovljenog paketa, koja će zauzimati više memorije, imati lepše ikonice i pružiće malo toga novog i eventualno korisnog. Naravno, ovo "poboljšanje" će većina poštenih korisnika pošteno i platiti, a da im zapravo ni ne treba. Sa druge strane, open source rešenja u nekim slučajevima mogu biti inovativnija i praktičnija od svojih skupih pandana a značajan je i trend web aplikacija koje mogu dosta toga da urade bez potrebe za kupovinom ili čak instalacijom softvera.

Interesantan slučaj se dešava u Amsterdamu, koji je na teške muke stavio čelnike Microsofta – krajem ove godine im ističe ugovor sa upravom grada, koja žestoko razmišlja o tome da li im se više isplati da se prebace na operativni sistem GNU/Linux. Migraciju planira i lokalna uprava u Minhenu. Osim ovog istaknutog primera imamo i sve popularnije distribucije: Ubuntu, Fedora, Debian itd.

Mnogi developeri i manje softverske firme su takođe shvatili da krajnji korisnici više ne moraju da prihvate paušalno ubačene IT kanone i da baš niko ne treba da se zadovolji default softverom koji im Microsoft nameće, te su prihvatili rukavicu izazova od strane velikih korporacija i sasvim dobro plivaju. Mozilla Firefox je najbolji primer za to!

Od pre mesec dana ga koristi rekordan broj korisnika, čime je učvrstio poziciju drugog najpopularnijeg browsera na svetu. Ako se računa pravo izbora – može se reći da je prvi! Jer su jedini razlozi zbog koga mnogi od nas i dalje koriste IE isključivo neznanje i/ili lenjost programera, zbog koga su brojni sajtovi nečitljivi drugim browserima.

U svetu se doduše igraju sa teorijama zavere: sajtovi kojima može da pristupi i na njima radi ISKLJUČIVO Internet Explorerom su (sasvim slučajno) sajtovi banaka, avio-prevoznika i sličnih ogromnih korporacija. Ima li potrebe reći da smo samo zbog toga i dalje VEOMA nevoljni korisnici i "taoci" Explorera?

Uostalom, umesto da listate knjižurine u vidu različitih rečnika i enciklopedija zašto ne bi citirali Wikipediju ili Dictionary.com? Umesto Microsoft Worda - koristite OpenOffice! Deinstalirajte MSN i ICQ i oprobajte Mirandu ili Pidgin, zamenite gomilu kabastih programa i jezika potrebnih za pravljenje web sajtova i baza podataka za Python ili Django frameworkom, za networking probajte Pandoru...

Za praktično svaki program imate besplatnu, open source alternativu a ako ste još i avanturistički tip, uvek možete da se igrate sa samim kodom i napravite svoj lični fanon! Nemate više izgovor za to što koristite piratske verzije ovog ili onog programa niti da se žalite što je nova verzija nekog programa kabasta i nekvalitetna – izvolite, pređite na open source!