Share: Pitali ste, predavači odgovaraju

B92 i Share su vam dali priliku da osvojite svoje ulaznice za ovogodišnju konferenciju, a vi ste nam dali dosta zanimljivih pitanja za ovogodišnje predavače.

Photo: Share
Photo: Share

Najpravljen je izbor najzanimljivijih koje, zajedno sa odgovorima, možete pročitati u velikom zajedničkom intervjuu:

Mikica za DJ Pita (DJ Pete)
Koliko je vaše prvo izdanje za "Chain Reaction" (1995) u saradnji sa Reneom Leveom (René Löwe) uticalo na Vaš dalji razvoj kao muzičkog stvaraoca?
-Bio je to moj prvi album i bilo je vrlo uzbudljivo posmatrati kako ga je tehno svet „progutao”. Sjajna reakcija mi je pružila ohrabrenje da nastavim sa produciranjem i, naročito, da kreiram sopstvene numere.„Emerge” ima atmosferu koja se i dalje javlja u mojoj muzici - svesrdnost, nemarnost i melanholiju.

Milan Vuksanović za Tima Egzajla (Tim Exile)
Zašto vam je (a i ostalim savremenim muzičarima), pored neverovatnih mogućnosti samopromocije i marketinga preko interneta, ipak potrebna izdavačka kuća?
- Sva sredstva za promovisanje/objavljivanje muzike su dostupna svima ali ne znaju svi kako da ih koriste. Isto tako možete da se pitate kako to da izdavačke kuće nisu same počele da prave muziku, već plaćaju muzičare da to rade?!
U većini slučajeva ljudi koji umeju da prave muziku nisu toliko dobri u samompromociji... i čak i da jesu, nemaju vremena. I obratno. Zapravo vam treba posebena veština da biste znali kako da promovišete muziku.


Rastko Tomašević za Danijela Domšajta-Berga (Daniel Domscheit-Berg)
Da li mislite da je OpenLeaks prikladan i bezbedan sistem za dokumentovanje korupcije i zloupotrebe državnih položaja u Srbiji, zemlji sa dugom istorijom kršenja slobode govora, progona neistomišljenika i nerešenih ubistava novinara?
- Verujem da bi transparentnost i dostupnost informacija mogla svako mesto da preobrati u otvorenije, zdravije i iskrenije društvo. To važi i za Srbiju.
Taj proces je, međutim, prilično složen i zahteva različita sredstva da bi se došlo do značajne promene u kulturi jednog društva.
OpenLeaks je jedno od sredstava i sigan sam da bismo, uz pomoć naših veština i tehničkih rešenja, mogli značajno da doprinesemo toj promeni u Srbiji.
Naša stručnost svakako može biti deo takve transformacije - naročito u Srbiji.

Photo: Share
Photo: Share

Marko Kovačević za Georga Lemnarua (George Lemnaru)
Koje je Vaše mišljenje o potencijalu implementacije igara kao sredstvu za sticanje znanja i veština u sistemu formalnog obrazovanja i obrazovanja uopšte? Dakle didaktičko-metodička dimenzija igara kao učila.
- Ne samo da je moguće već je i prirodno za nas da učimo igrajući se. Da bi nam pomogla da naučimo što možemo više u ranom uzrastu, priroda je ugradila u nas potrebu za igrom.
Snažno verujem da kad dizjaneri igrica uđu u naš obrazovni sistem, škole će biti mnogo produktivnije u ostvarivanju cilja da stvaraju ljude osposobljene za društvo.
Dobra stvar je što ima naznaka da su škole već počele to da prihvataju.
Mangahigh radi to veoma uspešno.


Darko Džinović za Georga Lemnarua (George Lemnaru):
Da li će se u budućnosti erepublik 'preseliti' i na svemir tj. druge planete?
- eRepublik je osmišljen da stvari drži što bliže realnosti. Šta će se desiti u budućnosti? Aleksis i tim bi to trebalo bolje da znaju jer sam se ja pre dve nedelje pokvukao sa izvršnih pozicija u eRepublik.

Tamara Medić za Henriga Bergena
Da li ova aplikacija prevazilazi jezičke barijere ili i dalje radi samo na razmeni sadržaja na engleskom? Kako izgledaju planovi za budućnost?
- Sa Readmillom možete da čitate i razmenjujete slike na kom god želite jeziku. Međutim, aplikacija je i dalje dostupna samo na engleskom. U budućnosti ćemo imati podršku za još jezika, ali sada ne mogu da preciziram kada.

Saša Zdravković za Ijana Brauna (Ian Brown)
Da li je moguće sastaviti efikasan zakon o zaštiti autorskih prava na internetu koji neće u velikoj meri narušavati privatnost korisnika mreže, kao što su to dosadašnji predlozi činili (ACTA, PIPA, SOPA...)?
- Da. On bi se fokusirao na nadoknadu umetnicima od strane kompanija koje stiču komercijalnu dobit od autorskih prava, ne od provajdera internet usluga, registara domena ili korisnika.

Photo: Share
Photo: Share

Miloš Milić za Obrija de Greja (Aubrey de Gray)
Koji je najpozitivniji a koji najnegativniji uticaj koji će prestanak ljudskog starenja imati na civilizaciju i društvo?
- Pozitivni efekti su beskrajni. Patnje koje izazivaju bolesti vezane za starenje su ogromne. Čovečanstvo će bti neuporedivo srećnije.
Negativnih efekata zapravo i nema. Neki spominju određene probleme (prenaseljenost, nejednak pristup, preveliki rizik) ali to i neće biti stvarni problemi ako detaljno pogledate koliko su rešivi.

Vanja Sarković za Obrija de Greja (Aubrey de Gray)
Da li je moguće usporiti starenje nasumičnom raspodelom štetnih materija koje se vremenom nakupljaju u ćelijama - kao što je slučaj kod nekih vrsta kvasaca?
- I da i ne. Ali kao i kod jednoćelijskih organizama, deoba ćelija služi kao proces podmlađivanja, razlažujući štetu u ćeliji i deleći je na dva dela. No, to nam ne daje mogućnost da usporimo starenje celokupnog tela jer neki naši organi - naročito mozak - ne bi funkcionisali kako treba ako bi njihove ćelije bile primorane na deobu. Tako da moramo da pronađemo način da se otarasimo štetnih materija i bez deobe.

Milica Medić za Roba van Kranenburga
Kako vidite budućnost globalne - ne samo internet - privatnosti, imajući na umu današnju tehnologiju i buduće trendove ili to već postaje zastareli problem?
- Sasvim. Zamislite svet kao prostoriju gde su sva svetla upaljena - i sve je na videlu. Nema više skrivanja, niti će u glavama novih generacija postojati ideja da možete da budete „sami” ili „offline”. Ovo zvuči zastrašujuće sve dok ne shvatite da znači da će svi biti razgolićeni, baš svi. Ako nemam više privatnosti - ni ega da se krijem iza njega - ni drugi ga nemaju. Zar to nije nov početak? Nova ravnoteža? Moraćemo da naučimo da živimo u svetu svetlosti. Ali biće zabavno!

Duško Stamenić za Savora Mona (Sawor Mon)
Po vašim rečima "školski sistem u Burmi (Mjanmaru) je organizovan tako da kroz ništavnu edukaciju kontroliše narod i ispira mozak na kolektivnom nivou". Kako ste Vi, na samom početku, dolazili do informacija i kako ste ih širili dalje?
- U početku nisam znao kako obrazovni sistem kontroliše vojna vlada. Tek kada sam diplomirao i pokušao da unapredim svoje veštine, počeo sam da čitam izveštaje van zemlje koje su objavljivale međunarodne NVO i Demokratski pokret. Većina diplomaca u Burmi odlazi u inostranstvo da bi imala bolje plate, ali ja nisam želeo da budem imigrant. Kontaktirao sam Demokratski pokret i počeo da stažiram kod njih na granici sa Tajlandom.
Kada sam pročitao dosta knjiga kje su zabranjene u mojoj zemlji, shvatio sam kako mi je vlada ispirala mozak da ih podržavam. Tada sam odlučio da postanem borac za ljudska prava i da podelim svoje znanje sa studentima u Burmi.


Luka Božović za Endrua Kina (Andrew Keen)
Da li imate ideju kako primeniti društvene mreže, pre svega Twitter, na poboljšanje obrazovnog sistema ili obrazovanja uopšte?
- Najbolji način da Twitter unapredi obrazovni sistem jeste da se ugasi.

Teona Čupić za Anti VJ
Trenutno koristite sve što možete od resursa i tehnologije za svoje radove. Kakvoj tehnologiji se nadate u budućnosti? Kako vidite svoja dela u skorijoj budućnosti, kao neku naučnu fantastiku?
Odgovara Džouni Lemersije (Joanie Lemercier)
- Upotreba novih tehnologija čini veliki deo mog rada a istraživanje i razvoj verovatno oko 50% mojih aktivnosti.
Tehnologija napreduje tako brzo da je tehnički nemoguće da je u potpunosti iskoristite i „svarite”. Zato pravim specifične izbore i treba mi po nekoliko meseci da dodam novi element u kreativni proces i iskoristim ga na najbolji način.
Korišćenje tehnologije je za mene mogućnost da pojednostavim kreativni proces i napravim „prečice”.
Mislim da već živimo u naučnoj fantastici. Često kao primer navodim činjenicu da sada uz pomoć majušnog uređaja kakav je smartfon imamo pristup svetskoj riznici znanja i vezu sa čitavim svetom.


Stefan Leskovac za Kaneu Suncu (Khannea Suntzu)
Moje pitanje se tiče subliminalnih poruka tj. poruka koje nesvesno opažamo u filmovima, reklamama, muzičkim spotovima... Npr. Disney je kritikovan kako je u svojim filmovima koristio reči ili slike koje su imale erotski sadržaj. Da li mislite da je ovaj vid oglašavanja etički prihvatljiv i da li ga treba zabraniti jer se na neki način vrši kontrola uma?
- Naučni testovi koji su koristili takve tehnike nisu dali precizne rezltate. Mislim da bi korišćenje tih tehnika u oglašavanju velikih korporacija trebalo da bude nelegalno.
Podsećam vas da je u ovom trenutku legalno da napravite YouTube video u kome kritikujete poruku neke korporacije (npr. Monsanta) i u njega ugradite subliminalnu poruku bilo koje vrste (recimo, slike kancera, ljude sa opektonama, fekalije).
Zato predlažem da se bacite na posao i stvorite „ravnotežu slobodnog tržišta”!


Dejan Pauković za Vuka Ćosića
Kako bi u jednoj rečenici objasnio baki iz komšiluka čime se ti u stvari baviš?
- Draga komšinice, ja se bavim popravljanjem sveta i za to koristim internet. Ponekad uradim umetnički projekat, ali uglavnom usmeravam kompanije i političare kako da i sami internetom popravljaju svet.

Photo: Share
Photo: Share

Goran Đukanović za Elizabet Stark (Elizabeth)
Na koji način reformisati zakone iz oblasti autorskih prava kako bi se oni adaptirali digitalnoj eri i kako bi omogućili ljudima da slobodno dele kulturu i informacije u nekomercijalne svrhe?
- Ovo je veoma složeno pitanje i da imam sve odgovore bila bih ili vrlo bogata ili vrlo slavna.
Danas postoji veliki nesklad između načina na koji pitanje autorskih prava vide internet korisnici i velike korporacije koje kontrolišu ogromnu količinu sadržaja.
Ako bismo slepo poštovali trenutne zakone, mogli bismo da tužimo skoro svakoga ko koristi internet.
Postoji jedan odličan članak koji uvek preporučujem svojim studentima na prvom času, o izmišljenom Džonu koji zarađuje 4,5 milijardi dolara godišnje na osnovu odštete za kršenje prava u svakodnevnom životu - a da i nije uključen u neovlašćenu p2p razmenu fajlova.
(Pogledajte http://blog.mises.org/18172/we-are-all-copyright-criminals-john-tehranians-infringement-nation/)

SOPA u SAD je bio pokušaj predstavnika industrije koja porizvodi sadržaj da naprave tajne dogovore sa kongresmenima preko sistema lobiranja i da potom te promene „prošvercuje” preko zakonodavne procedure u sferu zaštite autorskih prava.
Na svu sreću internet se probudio i ponosna sam što sam imala veliku ulogu u toj borbi.

Godinama lobisti u muzičkoj i filmskoj industriji provlače svoju politiku o autorskim pravima i protiv slobode izražavanja preko Kongresa i u međunarodne ugovore. Te industrije godinama pokušavaju da spreče svaku inovaciju koja ugrožava njihov model poslovanja. (Ovde možete videti niz primera kroz istoriju http://steveblank.com/2012/01/04/why-the-movie-industry-cant-innovate-and-the-result-is-sopa/).

Jedini način da doživimo masovnu reformu u svetu zakonodavstva jeste da korisnici interneta uzvrate punom parom. Početak toga smo videli i u SAD i u Evropi, zahvaljujući protestima protiv SOPA odnosno ACTA, a svedoci smo i jačanja piratskih partija (Članak o nemačkoj Piratskoj partiji kao trećoj najpopularnijoj u zemlji http://www.todayszaman.com/news-276991-german-pirate-party-overtakes-greens-survey-by-forsa-shows.html).

Potreban je svenarodni pokret gde će se pojedinci - korisnici interneta - uključiti u politički proces i staviti jasno do znanja da neće da prihvate nikakve zakulisne dogovore i zatvorena vrata.

Neće biti lako, to je sigurno, ali ako se oslonimo na trenutne kanale i političke procese, onda će se stvari i dalje odvijati u pravcu koji šiti autorska prava a šteti korisnicima i slobodi interneta.

Internet daje neverovatne mogućnosti za transformaciju i promene. Moramo da upregnemo tu moć da promenimo status quo.