Patriotizam je internet za svaku kuću

Koliko i da li je IT oblast primamljiva budućim studentima, kakvo oni obrazovanje dobijaju, ali i kakva je situacija na domaćem tržištu razgovarali smo sa dekanom Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije, prof. dr Valentinom Kuleto.

Poslovi u oblasti IT-a u svetu su među najpopularnijima, ali i najprofitabilnijima. Kako se ova oblast kotira među budućim studentima, a kako je prepoznaje srpsko tržište i domaće kompanije?

Prof. dr Valentin Kuleto: Mi tu ne zaostajemo mnogo za svetom. Ono što postoji od softverske industrije u Srbiji zapošljava praktično ceo kontigent inženjera koji posle diplome ostaju u zemlji. Plate su primamljive, uslovi rada uglavnom dobri, ponegde i na vrlo visokom nivou. Studenti, koliko vidim, sve više prepoznaju inženjersku struku, posebno u sektoru IT, kao odličnu priliku za uspešnu i profitabilnu karijeru.

Ne bih se bavio platama kod nas, ipak je to mnogo manje nego na Zapadu, ali sasvim pristojno u poređenju sa drugim sektorima.

Što se popularnosti profesije tiče, opet podaci govore da Zapad produkuje najviše inženjera posmatrano globalno. Interesantno je da u SAD godišnje diplomira više inženjera nego u Indiji. Taj trend opstaje, jer se američki inženjer lakše opredeljuje za promenu profesije tokom karijere nego njegov indijski kolega, koji svojom inženjerskom diplomom otvara vrata mnogobrojnih lokalnih kompanija i tako obezbeđuje daleko bolji život nego u nekom drugom poslu.

Outsorcing je zapravo odgovor na ovaj trend, jer zapadni inženjeri solidnim osnovnim obrazovanjem otvaraju sebi vrata drugih profesija, dok inženjeri u manje razvijenim zemljama koriste blagodeti outsourcinga i relativno većih plata u svom sektoru kako bi obezbedili sebi veći kvalitet života.

Često čujemo podatke o broju domaćih studenata koji su se zaposlili u velikim stranim IT kompanijama. Nedavno je u javnosti bila aktuelna i priča o studentima ETF-a koji su postali akcionari Googlea.

Šta je po Vašem mišljenju glavni razlog odlaska - materjalna dobit ili mogućnost usavršavanja? Ima li Srbija potencijala da im te dve stvari pruži?

Mlad čovek sa diplomom inženjera informacionih tehnologija ima dovoljno stvarnih prednosti nad svojim kolegama koje studiraju neke manje tražene discipline, pa podgrevanje nerealnih očekivanja zaista nije potrebno, a nije ni korisno. Šta želim da kažem? Početne plate u sektoru ICT, u našoj zemlji, veće su za više od 50% u odnosu na početne plate u drugim sektorima. Te plate takođe brže rastu i među najvećima su u apsolutnim iznosima, kao i relativno prema drugim sektorima.

Oni koji odu na Zapad imaju mnogo veća nominalna primanja, nego mi u Srbiji, ali u relativnom smislu, kada se porede sa kolegama u zemlji u kojoj žive, njihov život nije drastično bolji nego da su ostali u otadžbini i da rade sličan posao. Što se naučnika tiče, tu smo potpuno inferiorni u pogledu uslova koje im Srbija nudi. Treba razlikovati dve stvari: prvo - postoji efekat magneta, jer oduvek su najbolji išli da se oprobaju tamo gde je koncentracija znanja i tehnologije, tamo gde je magnet. Danas je magnet, za IT, smešten u kompanijama i univerzitetima u SAD. Tamo je centar sveta za ovu struku. Drugo, postoji ekonomska emigracija, kojoj nisu podložni najbolji, već oni koji su ocenili da ovde nemaju perspektivu za prostojan život.

Mi, srpsko društvo, možemo uticati da se ova druga kategorija više ne odlučuje na emigraciju i time ćemo zaustaviti ono što se naziva ružnim terminom “odliv mozgova”. To znači dati šansu preduzetništvu. Često imam utisak da se, kad se govori o odlivu mozgova, misli na one koje privlači “magnet”, a njih niko neće zaustaviti.

Ne treba da razbijamo glavu pitanjem kako sprečiti odličnog srpskog inženjera sa 23 godine da ode na vrhunsku poziciju u Ameriku. Trebalo bi da se pozabavimo pitanjem – kako zaustaviti tridesetogodišnjeg prosečno dobrog srpskog inženjera da ode u prosečno dobru evropsku kompaniju.

Koliko se na našim fakultetima obraća pažnje na trendove u informacionim tehnologijama, u smislu aktuelnih tema predavanja, ali i pristupa savremenim rešenjima i tehnologijama?

Fakultet ne sme biti mesto izolovano od stvarnosti, pa ni od savremenih trendova. Ali, takođe, na jednom delu naših visokih i najviših škola primetan je trend gotovo bezglavog jurišanja prema svemu što je novo. Nije sve što je novo održivo, a nije ni dobro. Niti student ima vremena, niti fakultet ima resursa da prati baš sve novo, i bitno i nebitno.

Student mora da nauči da prepoznaje i da anticipira trendove, kako bi neki od trendova mogao da “sačeka na krivini”, da ima neku korist od njega, da nešto uradi, razvije, programira, proda, da se proslavi na kraju krajeva. Razlika između odličnog i dobrog fakulteta je u tome što će odličan naučiti studenta da predviđa trendove i da ih možda nekada i kreira, dok će dobar fakultet naučiti studenta da prati trendove, što kad-tad dovodi do efekta poznatog kao “information overload”.

Prosto rečeno, čoveku se mozak prepuni gomilom uglavnom neupotrebljivih podataka i on odustaje od praćenja kretanja u struci i za par godina – on više nije stručno relevantan. Kako i da li manjak novca u obrazovnom sistemu utiče na obuku koju domaći studenti dobijaju?

Ja sam pre mišljenja da novca za obrazovanje ima, ali da se koristi neracionalno. Na fakultetima studenti pre svega treba da steknu kvalitetno obrazovanje, čiji je glavni pokazatelj sposobnost samostalnog učenja i razumevanje naučenog, koje se opet najbolje vidi u primeni.

Primetio bih, uzgred, da obuci u osnovi nije mesto na fakultetima. To treba da se prepusti visokoprofesionalnim centrima za specijalističku obuku, kojih kod nas ima. Fakulteti mogu da budu osnivači takvih centara, ali ne izvođači obuke.

Kakve akcije bi država trebalo da sprovede kako bi, ukoliko je to potrebno, dodatno promovisala poslove iz oblasti IT-a?

Država treba da što manje “pomaže” privredi, već treba da stvara ambijent pogodan za razvoj preduzetništva. Konkurencija s poznatim pravilima igre koja su ista za sve, svaka pomoć izvozu, održiva poreska politika s manjim porezima na rad, olakšice za preduzetnike, investiranje u obrazovanje, od obdaništa do doktorskih studija, internet za svaku kuću – tako ja vidim patriotski recept za ponašanje odgovorne države.

Kad bi tako bilo, nikakva promocija ne bi bila potrebna. Naopako bi bilo da država promoviše poslove tako što deli radna mesta u državnoj upravi, jer to nije održivo.

Možete li da prokomentarišete pominjanje predloga za ukidanjem informatike u trećem i četvrtom razredu srednjih škola? Kakve posledice bi to imalo?

To ne mora biti samo po sebi loše. Ako se delovi nastave informatike inkorporiraju u ostale predmeta, to je čak smislenije od sadašnjeg modela nastave informatike. Pre svega radi se o primeni IT u različitim aspektima nauke, prakse, veština i života.

Danas imate svakodnevne primene IT u jeziku, sportu, prirodi i geografiji – zašto bi u školi bilo drugačije. Ne verujem da neko želi da decu osakati za ceo život ukidajući im nastavu savremene pismenosti. I za kraj, vidite li šansu da sa domaćim kadrom u doglednoj budućnosti dobijemo lokalna predstavništva jakih svetskih IT kompanija, kao što je na primer Google, ili da domaće kompanije postanu jače i prepoznatljive u širem regionu?

Nikakve koristi neće biti ako dobijemo prodajne kancelarije. Svako će rado da nam nešto proda, ali u suštini to je za nas sa troškovne strane državnog bilansa.

Ako Google otvori firmu u Nišu i zaposli 50 programera, plaća plate i doprinose, poreze, kupi zgradu, to je dobro, jer će naš proizvod naći kupca na svetskom tržištu i mi ćemo nešto zaraditi. Ako neka druga kompanija otvori firmu i zaposli 1000 programera, a sve to subvencioniše država i plaća plate programerima tri godine, onda to nije dobro, jer ste ostale igrače na tržištu preko noći stavili u podređen položaj, promenili ste pravila igre dok utakmica traje.

Naše kompanije, iz IT, čak i za vreme ove velike krize, zapošljavaju praktično sve inženjere koje produkuju naši fakulteti, jer na žalost velik broj stručnjaka napusti Srbiju bez ijednog dana rada u svojoj zemlji. Da sam na mestu političara, uhvatila bi me jeza od same pomisli na to.

Kako ekonomska kriza bude jenjavala, bojim se da će se osetiti veliki nedostatak visokostručnog IT kadra. Pretpostavljam da će već naredne godine još porasti plate u IT i da će se potražnja za kadrom veoma teško podmiriti.

Autor: Jovana Milićević