Bez granica

EFF je doskora bio više aktivan u Americi. Postoji li razlika između Evrope i SAD u regulisanju pitanja vezanih za privatnost i prava internet korisnika. Koje su ključne razlike i čija je politika bolja?

Katica Rodrigez: Tehnologija je napredovala i uvećala našu slobodu, ali zakon je ostao onakav kakav jeste i on mora da sustigne naša nova i stalno promenljiva iščekivanja, uključujući tu i potrebe vezane za privatnost. U stvari, nove inicijative vlada zemalja s obe strane Atlantika i zakoni ozbiljno podrivaju naša prava kada se radi o privatnosti. Najdrastičniji primer je Diretktiva EU o zadržavanju podataka (Data Retention Directive) usvojena 2006. godine, koja omogućava povećan nadzor. Vlasti na ovaj način primoravaju internet provajdere i telekomunikacione kompanije da skupljaju i čuvaju podatke vezane za svačiji saobraćaj, čak i kada se radi o osobama koje nisu pod istragom i slično. Obaveza da se čuvaju podaci uključuje dolazni i odlazni telefonski saobraćaj, IP adrese, podatke koji otkrivaju lokaciju i drugo.

Nekoliko država implementiralo je ovu direktivu. Srbija takođe ima zakon o zadržavanju podataka. Iako u Americi ne postoji takav režim per se, skupljanje podataka se ipak odvija. Kompanije to rade neometano, jer ne postoje zakoni koji utiču na vrstu i obim podataka. Odskora administracija SAD razmišlja o zakonskom regulisanju skupljanja podataka o korisnicima. Nedavno se zamenik državnog tužioca Vajnštajn (Weinstein) protivio smernicama koje je EFF slao operaterima u kojima se navodilo da skupljanje podataka nije zakonski neophodno. Smernice su sadržavale predloge za strategiju kompanija vezanu za ostvarivanje minimuma vremena držanja informacija neophodnih za rad tih kompanija i za brisanje podataka koji više nisu potrebni. Nedavno su zvaničnici Australije i Brazila najavili preispitivanje zakonitosti skupljanja podataka, a 2009. je Vrhovni sud Argentine potvrdio da je kontroverzno skupljanje podataka protivustavno.

Kakvo je trenutno stanje sa Direktivom EU o čuvanju podataka korisnika u pojedinačnim zemljama?

Katica Rodrigez: Kada je doneta u Parlamentu, Direktiva je odmah naišla na oštre kritike i ima nesigurnu budućnost u EU. Ustavni sudovi Nemačke i Rumunije proglasili su Zakone o zadržavanju podataka suprotnim Ustavu. Irski vrhovni sud dozvolio je da se traži mišljenje Evropskog suda pravde. Austrija, Belgija, Grčka, Luksemburg i Švedska još nisu donele zakone komplementarne sa Direktivom. Evropska komisija želi da izvede nekoliko država, među njima Švedsku i Austriju, na Evropski sud pravde jer nisu implementirale Direktivu. U međuvremenu, u zemljama gde su doneti odgovarajući zakoni, zvaničnici država zaduženi za prava i privatnost građana imaju jake dokaze o preteranom praćenju i ilegalnom nivou skupljanja podataka od strane operatera i provajdera. Nema empirijskih dokaza da su Direktiva i odgovarajući zakoni pomogli snagama reda u borbi protiv kriminala. Svi ovi zvaničnici ističu da je obavezno skupljanje podataka protivustavno. I neki aktivisti takođe su kritikovali Direktivu, na primer Evropska federacija novinara (European Federation of Journalists), koja tvrdi da ona ugrožava slobodu govora.

Očigledno je da korisnici ne mogu da se brane od ovakvog prikupljanja podataka, ali su, na primer, društvene mreže i pretraživači Interneta drugačiji. Tu građani svesno ostavljaju odgovarajuće podatke da bi mogli da koriste te servise.

Katica Rodriges: EFF veruje da društvene mreže i search engine servisi skupljaju ogromne količine podataka koje mogu da otkriju najitimnije stvari vezane za svačiji život. Oni beleže upite korisnika u ogromne baze podataka. Sami upiti dovoljni su za stvaranje ličnog profila svakog građanina, i to na osnovu oblasti koje ga zanimaju, stvari koje ga brinu... Potencijalne opasnosti leže u neovlašćenom pristupu zaposlenih u kompanijama koje skupljaju podatke deljenju podataka sa vlastima, ali i u sigurnosnim propustima.

Vlade su u stanju da putem tih informacija otkriju nečiji identitet. Internet pretraživači su posrednici ka onome što korisnici traže, tako da ti podaci mogu da budu vezani za osetljive informacije političke, kulturne, religiozne, psihološke i zdravstene prirode. Zato je ovde ugroženo pravo na slobodu govora, privatnost i zaštitu sopstvenih podataka. Verujemo da metode zaštite tih podataka moraju da budu efikasne koliko i nečije čuvanje važnih stvari u sopstvenoj fioci. Vlade bi smele da im pristupaju samo uz sudski nalog, a search engine servisi trebalo bi da obaveštavaju pojedince za čije su podatke vlasti zainteresovane. Države bi trebalo da ohrabre kompanije da izveštavaju javnost o prirodi i učestalosti uvida snaga reda u podatke građana.

Može li edukacija da pomogne?

Katica Rodriges: Edukacija korisnika je važna, ali nedovoljna. EFF je stvorio bazu koja služi edukaciji korisnika u cilju zaštite online prava kroz obuku. Savetujemo čitaocima da istraže naš sajt, ali navešću nekoliko alata i metoda:HTTPS Everywhere (www.eff.org/https-everywhere) – dodatak za Firefox koji kodira vašu komunikaciju sa velikim brojem važnih sajtova; Surveillance Self-Defense International (www.eff.org/wp/surveillance-self-defense-international) – reč je o inicijativi koja nudi alate za ocenu pretnje nadzora i korake da se korisnici zaštite; Teaching Copyright (www.teachingcopyright.org) – ovo je materijal namenjen predavačima koji se bave tematikom autorskih prava sa ciljem da se problematika izloži na balansiran i objektivan način; TOSBack (www.tosback.org/timeline.php) – softver za praćenje uslova pružanja usluge (Terms of Service) koji obaveštava korisnike više od pedeset najpopularnijih sajtova o promenama u ovim ugovorima; Legal Guide for Bloggers (www.eff.org/issues/bloggers/legal) – smernice blogerima koje se tiču kontroverznih pitanja oko slobode online govora.

Imaju li organizacije poput EFF moć da, na primer, nauče prosečnog Facebook korisnika da više brine o privatnosti?

Katica Rodriges: Deo našeg programa edukacije uključuje kampanju posvećenu društevenim mrežama. Sastavili smo dokument sa pravima korisnika društvenih mreža koje bi posetioci trebalo da traže od svojih mreža. Korisnici treba da imaju pravo da budu dobro informisani kako bi doneli odluku o tome ko sve može da vidi njihove podatke. Važno je i pravo kontrole nad skupljenim podacima koje društvene mreže moraju da omoguće svojim korisnicima. Kada dođe do promena i kada neko želi da uradi nešto novo sa podacima, uvek bi morala da se traži dozvola korisnika (Opt-in). Takođe, korisnici bi trebalo da imaju pravo da obrišu sve svoje podatke i naloge. Ukoliko korisnici žele da premeste svoje podatke na novu mrežu ili uslugu, bilo bi dobro da i ta opcija postoji.

Šta mora da se promeni da bi se kompanije poput Googlea, Microsofta, Yahooa, Twittera ili Facebooka lakše kontrolisale? Čini se da one uvek hodaju po tankoj liniji zakona...

Katica Rodriges: Države moraju da osiguraju adekvatan nivo privatnosti i zaštite ukoliko podaci putuju u druge države. Međutim, ima država koje ne pružaju dovoljnu zaštitu. One postaju utočišta za skupljanje, korišćenje i upotrebu privatnih podataka korisnika. Na primer, situacija u Peruu je jeziva. Tamo je moguće naći baze podataka sa ličnim informacijama na crnom tržištu koje se nude za malo novca.

Najvažnije je kontrolisati šta se sa podacima radi, jer živimo u vremenu kada u svakodnevnom životu sve više zavisimo od ovakvih kompanija. Informacije koje smo ranije čuvali na svojim hard diskovima sada su na serverima Twittera, Facebooka, Microsofta, Googlea... Zbog toliko informacija obaveštajnim službama i državama kao da je upala kašika u med. Ovakve informacije moraju im da budu na raspolaganju u slučaju legitimnih poslova, ali ne sme doći do zloupotreba.

Ako je nekome u Srbiji ili Evropi potrebna podrška EFF-a, može li vas on kontaktirati? Ko vam se sve može pridružiti? Planirate li da budete aktivniji u Evropi?

Katica Rodriges: Deo naših aktivnosti je edukacija potrošača i korisnika u Evropi i širom sveta, vezana za online prava i davanje alata koji pomažu odbrani civilnih sloboda pod napadom. Pozivamo najpre sve koji nas podržavaju da ostanu informisani kroz praćenje našeg newslettera i aktivnosti na društvenim mrežama. Zainteresovani mogu da posete i Akcioni centar namenjen pomoći u borbi protiv loših zakona i politike u Evropi i svetu na adresi https://secure.eff.org/site/ConsProfileUse.

EFF je poznata po važnim pobedama za korisnike, pre svega na sudovima u SAD, čak i protiv vlasti ili velikih korporacija. Preko Akcionog centra u SAD javilo se više od 85.000 zabrinutih građana.

Međunarodni tim EFF-a ima na hiljade aktivista i u Evropi. Naša internacionala mreža se širi, tako da EFF pojačava aktivnosti u Evropi. Mi pružamo logističku podršku u borbi protiv loših zakona i politike i sarađujemo sa brojnim grupama koje se bave očuvanju privatnosti širom Evrope. Naše aktivnosti usmerene su ka sve invazivnijim zakonima u Evropi vezanim za intelektualnu svojinu, slobodu govora i skupljanje podataka. Sve smo aktivniji u Savetu Evrope i Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.