Jovan Radunović: Prvo tender za Vajmaks, a onda za fiksnu mrežu

Radunović najavljuje da će uskoro biti precizirani minimalni uslovi koje zainteresovani moraju da ispune kako bi dobili licencu. Tender bi mogao da bude realizovan već početkom sledeće godine, što znači da bi već polovinom 2009. građani mogli da osete prve efekte primene Vajmaksa.

Da li će tender za fiksnu telefoniju biti raspisan u okviru tendera za Vajmaks ili posebno?

- To je otvoreno pitanje na koje bi trebalo da odgovore ministarstvo i Vlada Srbije. Naše cene u fiksnoj telefoniji su niske. Postoji bojazan da ukoliko ne bude izvršen njihov rebalans i ne budu dovedene na nivo okruženja i EU, neće biti zainteresovanih za tender i nećemo dobiti nikog ko bi želeo da gradi fiksnu telefoniju bežičnim putem. Vajmaks je bežični pristup i mnogo je jeftiniji od klasičnog. U tom kontekstu, moje lično mišljenje je da ćemo pre dovesti na tržište konkurente ukoliko koristimo jeftinije tehnologije. Prvo treba da uvedemo nove igrače pomoću jeftinije Vajmaks tehnologije, a kasnije ćemo videti da li postoji interesovanje nekog od njih da radi i na postavljanju klasične fiksne mreže. Činjenica je da je to skuplje, ali je to zapravo najbolje rešenje. Jedino je optička mreža do svake kuće pravo i najbolje rešenje i to je svetski trend, ali je pitanje kako naterati nekoga u Srbiji da uloži novac i svima nama to obezbedi, ako nema odgovarajuću ekonomsku korist.

Kakvo je trenutno stanje u fiksnoj telefoniji? Nedavno je iznet podatak da ulaganju rastu, a da prihodi padaju. Da li je fiksna telefonija rentabilna?

- Fiksna mreža sadrži optičko jezgro koje omogućava povezivanje cele teritorije Srbije jako velikim brzinama. Neko treba da počne da ulaže u to optičko jezgro. U ovom trenutku, to je „Telekom", koji ima obavezu da ulaže u mrežu. Optička mreža je važna zato što omogućava da kroz nju idu i drugi servisi kao što je internet. U okviru sadašnje mreže najveći deo prihoda je od telefoniranja, a prihodi od ostalih servisa obuhvataju svega deset odsto ukupnih prihoda, a taj procenat bi mogao da bude znatno veći. Ako želimo da optičku mrežu iskoristimo na pravi način, moramo da privučemo velike internet provajdere koji bi je koristili. U ovom trenutku, velikoprodajne cene interneta su previsoke i nema zainteresovanih internet provajdera koji bi želeli da koriste fiksnu mrežu, već mnogo njih želi da se poveže sa međunarodnim mrežama i na taj način dobiju niže cene.

EPS je uložio velika sredstva u postavljanje optičke mreže kakvu ima još jedino „Telekom". Za sada EPS tu infrastrukturu koristi za interne potrebe. Da li očekujete da ta kompanija komercijalizuje svoju mrežu i kako bi to uticalo na tržište telekomunikacija?

- EPS ima izvanrednu mrežu. Osim njih, mreže imaju i NIS i „Železnice Srbije" i to su takozvane korporacijske mreže koje po zakonu ne mogu da pružaju javne usluge. EPS ima optičku mrežu koja prevazilazi njihove interne potrebe i očekujemo da će vrlo brzo, u skladu sa zakonom, u okviru EPS-a biti osnovana posebna firma koja će pružati javne telekomunikacione usluge. To je potrebno da bi se kontrolisali prihodi i rashodi, da se ne bi desilo da ta firma preliva novac iz drugih delatnosti i na taj način nelojalno konkuriše drugim firmama na tržištu.

Prihod od telekomunikacija prošle godine je iznosio 1,47 milijardi evra. Da li ove godine očekujete rast i koliki?

- Zbog naglog razvoja i velikih investicija u mobilnoj i fiksnoj telefoniji u prethodnoj godini, očekujem da ove godine prihodi budu veći za pet do deset odsto. Vrlo je značajan rast u oblasti mobilne telefonije. Konkurencija je dovela do pada cena, tako da su cene u mobilnoj telefoniji kod nas najniže u okruženju i u EU.

Šta je uticalo na to?

- I u susednim zemljama postoji po dva ili tri operatera, ali nije došlo do tako drastičnog pada cena. Naglo uvođenje konkurencije kod nas i brz porast prihoda građana omogućili su porast broja korisnika mobilnih telefona. To je dovelo do pada cena. Mobilna telefonija je najrentabilnija, a takođe je najisplativija sa stanovišta korisnika u pogledu olakšavanja poslovanja. Očekujem da sledeće godine u ovo vreme tu ulogu preuzme internet.

Kada će Srbija digitalizovati radiodifuzni sistem? Kakva je regulativa za to potrebna i koji je uslove neophodno ispuniti?

- Srbija ima obavezu da do 2015. završi digitalizaciju radiodifuzije. Ukoliko to ne budemo uradili, a oko nas budu svi imali digitalizovane radiodifuzne sisteme, mi se jednostavno više nećemo ni čuti ni videti, jer će nas ti sistemi nadjačati. Ministarstvo za telekomunikacije i Ministarstvo za kulturu pokrenuli su proceduru da se definišu potezi, da bi se digitalizacija izvela što pre, možda čak i do 2012. godine.

Kada će biti regulisano korišćenje VoIP-a?

- Kada budu usvojeni pravilnici o međunarodnom povezivanju, VoIP-u i mrežama, tada će biti regulisano i korišćenje VoIP-a. Očekujem da se to desi do kraja ove godine. To znači da bi trenutno stanje korišćenja VoIP-a bilo legalizovano, jer se on već dosta koristi.

Kako će biti regulisano tržište kablovskih usluga? Operateri praktično imaju teritorijalni monopol, tako da korisnici u nekom regionu ne mogu da biraju između više operatera. Kako rešiti taj problem?

- Našim zakonom to nije sagledano i mi pokušavamo da tehničkim rešenjima obuhvatimo nove objekte. Time bi bio rešen problem monopola u domenu kablovske televizije, tako da stanar neke zgrade, recimo, može da bira između više operatera. To, nažalost, neće moći da se odnosi na stare objekte, jer tehnički nije izvodljivo.

Kako liberalizovati tržište internet usluga u Srbiji i učiniti ga konkurentnijim?

- Međunarodno povezivanje u ovom trenutku imaju „Telekom", „Telenor", VIP i „Verat". Svi oni mogu da pružaju usluge velikoprodaje, ali to trenutno čine samo „Telekom" i „Verat". Pre skoro godinu dana završeni su pravilnici, koji su prosleđeni novom ministarstvu, koje treba da da mišljenje o ustavnosti i zakonitosti, očekujemo brz odgovor. Čim to bude završeno, Agencija će obezbediti međunarodno povezivanje mreža, što će omogućiti pružanje usluga interneta. Oni koji žele da pružaju govorne telefonske usluge, odnosno da dele telefonske brojeve korisnicima, moraju da imaju licencu. Oni koji imaju licencu, mogu da pružaju i usluge međunarodnog internet povezivanja. Oni koji nemaju licencu, sada dobijaju pravo da se međunarodno povezuju i da pružaju internet usluge. U tu trku moći će da se uključe samo oni koji već imaju mrežu i pružaju usluge interneta. Oni će moći da se povezuju sa sličnim mrežama u inostranstvu. Mali provajderi dobiće mogućnost da se povežu sa novim mrežama koje imaju međunarodno povezivanje. Tako će pasti cene interneta za krajnjeg korisnika.