Boris Krstović, Spoonlabs CEO

Kako je voditi svoju dot com firmu iz Srbije? Da li je to za tebe olakšavajuća ili otežavajuća okolnost?

Definitivno otežavajuća. Za dot com firmu koja se ne bavi outsource uslugama, nego razvija svoje proizvode je prilično teško da glatko organizuje poslovanje u našoj zemlji. Kod nas termin “e-Goods” još uvek ne postoji, i mi se zapravo bavimo izradom kompjuterskih programa i obradom podataka. Mislim da je time dovoljno rečeno. Sa druge strane, kao pravno lice iz Srbije koje vodi poslovanje na internetu nailazimo na prepreke na bukvalno svakom koraku. Počev od trivijalnih problema kao što je nemogućnost korišćenja PayPal naloga koji se najčešće koristi u online prodajama, do toga da nijedna ozbiljna banka u svetu ne želi da nam dozvoli da imamo pravi merchant account (sposobnost samostalnog procesiranja kreditnih kartica) i da nam kao pružaocima usluga iz Srbije vrlo često i blokiraju naloge i sredstva.

Na svu sreću, kupce iz razvijenih zemalja, koji ipak predstavljaju apsolutnu većinu, interesuje samo kvalitet softvera i ništa više.

Puno se priča o primeni irskog modela u Srbiji. Koje je tvoje mišljenje o koracima koji treba da se preduzmu da bi se podstaklo preduzetništvo, pogotovo u sferi novih tehnologija? Da li misliš da Srbija može da bude kao Irska?

Prilično je nezahvalno davati ocene šta je sve to što našu zemlju koči, jer je 90% problema u domenu politike, a tek 10% u domenu tehnologije i klasičnog preduzetništva. Tužno je što za razliku od Irske mi nemamo apsolutno nikakvu nacionalnu strategiju razvoja IT sektora. Osim toga, dogod jedan najnormalaniji telefonski razgovor sa USA bude koštao kao pola prosečne plate, teško da ćemo moći da pričamo o stvaranju uslova za razvoj ICT-a u Srbiji…

Ipak, uprkos par neuspelih pokušaja u bliskoj prošlosti, ja i dalje čvrsto verujem da bi jedan ozbiljan, politički nepristrasan i kvalitetno koncipiran IT inkubator i tehnološki park odigrao značajnu ulogu u stvaranju malih timova koji bi konkurisali svojim proizvodima i uslugama na globalnom tržištu, a samim tim privukli veće kompanije da prebacuju razvoj kod nas. Mi kvalitetne programere imamo, ali nema ko da ih usmeri. To počinje još na fakultetu, ali ne učenjem Cobola i Fortrana...

Internet poslovanje

Reci nam nešto više o svojim servisima?

Radimo na razvoju RIA aplikacija (tzv. Rich Web/Internet Application). Imamo nameru da proizvod koji razvijamo vec duže vremena, Vivvo (News and Media Publishing CMS) postigne nivo koji za sada ni jedna komercijalna aplikacija naše branse pod PHP platformom nije - da priblizi enterprise-level aplikaciju SME trzistu. Ono što posebno želim da postignem je zavidan nivo usability-ja i jednostavnost u korišćenju, uprkos prilično naprednoj tehnologiji koja stoji iza tog proizvoda i samim tim moćnih i naprednih opcija kontrole sistema. Pokušavamo da pravimo aplikacije koje su okrenute isključivo korisniku – moglo bi se reći da nam je Apple uzor u tome. Ukoliko bar malo budemo uspeli da pomerimo granice trenutno komercijalnih News Publishing sistema – biću prezadovoljan.

Čim završimo Vivvo, već postoji par novih aplikacija za koje smo razvili tzv. proof of concept. Imamo ozbiljnu ekipu, i ozbiljne ambicije. Tek će se čuti za nas.

Koji su to uobičajeni problemi na koje si do sada nailazio u prodaji softvera? Ima li nekih anegdota? Iz kojih zemalja imaš najviše kupaca?

Uobičajeni problemi su vezani za kradje softvera i warez (piratsku) scenu. Načina ima mnogo – phishing, crackovani brojevi kreditnih kartica, refund politika velikih Credit Card kompanija... Rad na globalnom tržištu nosi sa sobom i dosta kontakta sa ljudima koji, koriste vašoj kulturi, nepoznate tehnike “solicitinga”, uključujući i “Hello, I’m really poor and I really like your software – can I get it for $30?”, što je bar meni krajnje simpatično :). Inače, procentualno najviše kupaca ima iz USA, što je i logično, ali smo imali i kupce iz zemalja iz kojih to nikad ne bih očekivao - Bugarske, Rusije, Indije, Indonezije, Filipina...

Anegdota ima dosta, i po pravilu su vezane za duhovite i neuobičajene pokušaje krađe softvera. Jednu, meni najduhovitiju, sam objavio i na svom blogu. Sa druge strane, situacije vezane za naš rad u kancelariji su neuporedivo zanimljivije, jednu sam bas nedavno pustio na YouTube.

Šta misliš o čitavom Web 2.0 tržištu, velike cifre koje su opet u igri kod kupovina drugih kompanija... Da li je ovo Web 2.0 zapravo Bubble 2.0 koji će da prođe isto onako kako je prošao i Bubble 1.0 2000. godine ili nije sve tako naduvano?

Internet je trenutno u jednoj izuzetno značajnoj fazi svoje evolucije. Pojavljuju se aplikacije i servisi koje po svojoj arhitekturi mogu uspešno da zamene rad na desktop računaru i to će definitivno promeniti način na koji ljudi koriste Internet. Web 2.0 je postao buzzword koji ljudi koriste da opišu širok dijapazon online aplikacija i aktivnosti. Mislim da je precizniji izraz ”participatory Web” za ono što se pod Web 2.0 servisima podrazumeva. Web 2.0 su ljudi, a ne aplikacije. Korišćenje kolektivne inteligencije (Wikipedia), mrežni interaktivni servisi (Google Spreadsheet) i social bookmarking (Digg) su samo primer toga u šta će Internet da evoluira. Da bi shvatili o kojim ciframa je ovde reč - pogledate primer MySpace-a, koji je prošlog novembra imao po 150.000 novih registracija (korisnika) dnevno.

Samim tim kod velikih korporacija se stvara žestoka borba za korisnike,  i što je neuporedivo bitnije - njihovu lojalnost. To rezultuje akvizicijama servisa koji su stvorili veliku bazu lojalnih korisnika. Najsvežiji primer je naravno YouTube. Cifre jesu naduvane ako to posmatrate kroz realnu cenu akvizitirane kompanije na marketu, ali ako bolje pogledate da velike korporacije zapravo dobijaju ogromnu bazu lojalnih korisnika, to je daleko od klasičnog balona kakav je prvi ”dot kom” bum pre šest-sedam godina bio.

O sebi

Da li imaš kompaniju koja je tvoj uzor i zbog čega?

Kao što rekoh - Apple. Imaju jednostavnost i korisnički doživljaj svojih proizvoda koji je nenadmašiv. Ali oni su ipak nešto što je svetlosnim godinama udaljeno od svih ostalih, pa je možda i malo nerealno sto ih spominjem.

Mogao bih isto reći da su mi uzor svi oni timovi čiji je moto “stay small”. U poslednje vreme se jako veliki broj developera i start-up firmi oduševljava ‘37signals’ konceptom, iako ja tu ne vidim neki preterani razlog kovanju u zvezde. Pre bih istakao jedan tim iz Kanade čiji je osnivač Beograđanin – ComponentArt, koji razvija fenomenalne generičke komponente za .Net platformu.

Koji ti je omiljeni sajt i servis na Internetu?

Umem jako često da se “izgubim” na Wikipediji. Krenem da citam nešto što sam tražio, i onda tri sata kasnije shvatim da čitam nešto potpuno deseto. Zato sam uveo novo pravilo prilikom čitanja Wikipedije – nema kliktanja na interne linkove, može lako da ode ceo radni dan :).

Kaži nam nešto više o sebi, koja su tvoja oblasti interesovanja (sem Interneta),  šta radiš kada ne radiš...?

Kad je neko u poziciji product managera jednog start-upa, teško da ostaje išta slobodnog vremena. I kad ne radim – razmišljam o razvoju naših aplikacija. Zamor i stres je vremenom priličan, tako da sve više počinjem da cenim “going nomad” filozofiju. Definitivno mi je želja da kupim kolibicu u blizini nekog planinskog jezera i spakujem svoj laptop i satelitsku antenu :). Pošto Internet ne poznaje “sorry, we’re closed” način poslovanja kada ste mali i nedovoljno pozicionirani, radi se 0-25h. Ono malo vremena koje uspem da ugrabim (obično jedna ili dve subote ili nedelje u mesecu), gledam da provedem što dalje od Beograda, interneta, mobilnog telefona i računara. Ranije sam se bavio free-climbingom i trekingom, jer mnogo volim planinu. Sada se zanimam rolerima, ronjenjem, skijanjem i (na žalost) sve manje i manje planinarenjem.