Neobična istorija jednog od najpoznatijih viralnih snimaka

Video, nazvan "badday.mpg", počeo je da kruži internetom davne 1997. godine, i to putem imejla. Smatra se da je u pitanju jedan od prvih viralnih snimaka u istoriji interneta, koji se i danas redovno pojavljuje na društvenim mrežama. Za njegovu uspešnost zaslužno je to što poseduje nekoliko važnih karakteristika viralnih klipova: traje samo 30 sekundi, nudi perspektivu voajera, sadrži izliv besa, kao i prikaz destrukcije materijalnog dobra.

Ipak, mnogi korisnici interneta vremenom su primetili jednu neobičnu stvar: kompjuter nije uključen u struju, a "iznervirani" muškarac se zapravo smeška. Da li je u pitanju nameštaljka?

Protagonista videa, Vini Ličardi, nije znao da je postao zvezda interneta sve dok od svojih kolega nije čuo da su na televiziji videli kako razbija kompjuter. Video snimak koji je napravio sa svojim kolegama nekako je završio na MSNBC-u, i delile su ga hiljade ljudi.

Ličardi je u to vreme radio za tehnološku kompaniju Loronix u Koloradu, u kojoj je video snimljen. Ipak, on u to vreme nije bio frustriran, kako se verovalo, s obzirom na to da je kompanija bila i više nego zanimljivo mesto za rad. Primera radi, zaposleni bi ostajali posle radnog vremena da zajedno igraju igru Quake do sitnih sati.

Loronix je u vreme nastanka videa radio na razvoju DVR tehnologije za sisteme nadzornih kamera, i bio im je potreban snimak koji će klijentima demonstrirati potencijal te tehnologije. Ličardi i njegov šef Piter Jankovski dobili su u tu svrhu analognu kameru, i započeli snimanje.

Prvo su snimili Ličardija ispred bankomata, kako se pretvara da pljačka kompaniju, što je pokrenulo lavinu daljih ideja.

S obzirom na to da se u kompaniji nalazio veliki broj pokvarenih kompjuterskih kućišta i perifernih uređaja, neki od njih odneti su u boks, i snimanje je počelo.

Ličardi je počeo da udara tastaturom po slomljenom monitoru i praznom kućištu, dok je Jankovski to uredno beležio kamerom.

Video su snimili iz dva pokušaja.

"Toliko smo se smejali tokom prvog, da smo morali malo da se priberemo i uozbiljimo, i snimimo drugi", rekao je Ličardi.

Video je prebačen u format MPEG-1, tako da nije najbolje radio na Windows Media Playeru, pa samim tim u prvi mah nije dospeo do velikog broja ljudi. Narezan je na promotivni disk, zapakovan sa brošurom, i kompanija je ubrzo zaboravila na njega.

U narednih nekoliko godina, badday.mpg počeo je da kruži brojnim kompanijama, usput stvarajući velike probleme.

"Znate, vaš video nam ruši servere", glasile bi poruke upućene kompaniji Loronix.

Uprkos tome što ga ne prepoznaju na ulici, Ličardi kaže da je osetio čudne posledice svoje slave.

"Jednom prilikom, dok sam putovao avionom, razgovarao sam sa čovekom čiji je video takođe postao viralan. Rekao mi je da je video moj video, a onda se javila osoba iza njega, koja je takođe potvrdila da je videla snimak. Isto je rekla i stjuardesa, a nakon nje su nastavili da se javljaju ljudi kojima je poznat snimak. Fascinantno je koliko je ljudi videlo taj video", rekao je.