Cloud tehnologije – za i protiv

Pod cloud tehnologijama se, najopštije rečeno, podrazumeva skladištenje podataka putem Interneta na udaljenu lokaciju (kod tzv. cloud provajdera), kao i pristupanje tim podacima i aplikacijama putem Interneta.

U poslovnoj sferi je osnovna ideja veoma jednostavna – da firme koriste sofver koji im je potreban, a da ne moraju da brinu o infrastrukturi koja je potrebna za korišćenje takvih resursa (kompjuterska oprema, zaposleni koji će je održavati i sl.).

Ovaj model je naišao na odličan odziv u proteklom periodu budući da će, prema podacima magazina Forbs, vrednost cloud tržišta na globalnom nivou do 2020. godine narasti na više od 500 milijardi dolara.

U Srbiji koncept još nije potpuno zaživeo i ima još prostora za rast:

"O cloud tehnologijama slušamo već dugo, ali sam koncept nije još uvek sasvim zaživeo kod nas. Pre svega mislim na drugačiji način planiranja nabavke, korišćenja softvera i na iskorišćenje novih mogućnosti koje cloud pruža u svakodnevnom poslovanju. Od skora predstavljen Microsoft Cloud Solution Provider program koji omogućava plaćanje Cloud rešenja na mesečnom nivou smatram važnim korakom u ovom pravcu“, kaže direktor firme Extreme Alan Albulj.

Kako objašnjavaju profesionalci, među glavnim kriterijumima za odabir opcija - cloud ili "on premises" (podaci i aplikacije na sopstvenoj infrastrukturi) nalaze se isplativost, zakonske regulative, sigurnost podataka, ali i strategija.

Kada je isplativost u pitanju, postoje argumenti na obe strane. Cloud suštinski pruža mogućnost iznajmljivanja softvera na određeni period, najčešće mesečno. Inicijalna investicija je jako mala, a nove verzije softvera se dobijaju na korišćenje automatski. S druge strane, zagovornici on premises pristupa kažu da iako je inicijalna potrebna investicija za infrastrukturu veća, pažljiva analiza troškova u nekom dužem vremenskom periodu može dovesti do zaključka da je ova opcija isplativija – zavisno od veličine firme, njene delatnosti i planova za razvoj.

Za određene industrijske grane i delatnosti država propisuje stroga pravila o čuvanju podataka (kao npr. u bankarstvu ili zdravstvu), na koji se način podaci moraju čuvati i gde. Nekada je zahtev striktan – da podaci moraju biti fizički u okviru date institucije, pa onda cloud nije opcija za procese koji barataju kritičnim podacima.

Polemika u IT javnosti o sigurnosti podataka u cloud-u ne jenjava. Jedna strana tvrdi da veliki cloud provideri zasigurno imaju više resursa i razvijeniji sistem zaštite nego što bi bilo koja firma samostalno mogla da obezbedi (naročito kada su u pitanju mala i srednja preduzeća). Druga strana pak tvrdi da su se propusti događali i kod velikih providera, a i da će se događati opet. Stručnjaci kažu – analizirajte konkretne potrebe svog preduzeća. Izbor će zavisiti od toga koliko su vam podaci koje smeštate u cloud kritični za poslovanje i koliko poverenja imate u datog providera.

Jedan od argumenata na strani clouda je i fleksibilnost tj. mogućnost dodavanja novih korisnika usled rasta firme.

U cloud okruženju to praktično znači samo proporcionalno povećanje cene, dok se kod on premises aplikacija uobičajeno pri inicijalnom postavljanju prognozira budući rast, pa je tako neminovno da u nekom trenutku firma plati više resursa nego što joj je potrebno. Fleksibilnost se ne odnosi samo na broj korisnika – pod njom se podrazumeva i mogućnost praćenja razvoja samog poslovanja – promena u procesima firme često zahteva i promenu softvera.