Prijavite nelegalni materijal na internetu preko „Net patrole“

Mobilna aplikacija kreirana je u okviru programa „Razvoj kapaciteta sistema za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zloupotrebe dece putem interneta“ koji , uz finansijsku podršku Vlade Velike Britanije, realizuju Fondacija „Fond B92“, „Net patrola“ i UNICEF.

Aplikacija „Net patrola“ predstavlja dodatak već postojećem servisu „Net patrola“ koji funkcioniše u okvirima Centra za bezbedni internet Srbija. Instalacijom aplikacije korisnicima će biti omogućeno da linkove sa nelegalnim i štetnim sadržajima šalju jednostavno i lako, korišćenjem „podeli“ (share) funkcije u okviru svakog Android operativnog sistema.

Kao i slanje prijava putem uobičajenog veb-formulara, korišćenje mobilne aplikacije „Net patrola“ sasvim je anonimno, a aplikacija ne prikuplja bilo kakve identifikujuće podatke o svojim korisnicima, tipovima njihovih priključaka na internet, niti o vrstama mobilnih telefona koje koriste.

Razvoj mobilne aplikacije „Net patrola“ uslovljen je potrebom da se odgovori na znatno povećanje ukupnog broja domaćinstava koja internetu pristupaju upravo putem pametnih telefona. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2015. godini čak 67,9% ispitanika izjavilo je da koristi mobilni telefon kao uređaj za pristup internetu; jedini uređaj koji po obimu korišćenja prevazilazi telefone jeste personalni kompjuter (80,1%).

Globalni i nacionalni trend upotrebe mobilnih telefona za pristup internetu je još uvek u porastu zbog čega postoji potreba da se korisnicima omogući da lako prijave postojanje nelegalnih sadržaja, tako da oni mogu biti pravovremeno uklonjeni sa interneta, a informacije o sadržajima prosleđene nacionalnim državnim organima, kao i internacionalim organizacijama poput Europola i Interpola, čime se obezbeđuje sprovođenje zakona, usporava širenje nelegalnih materijala i zaštita žrtvi svih rasa, godišta i oba pola.

Tokom 2015. godine, međunarodna organizacija INHOPE, čiji je član i Net patrola od novembra 2013, uklonila je preko milion pojedinačnih materijala, fotografija i video snimaka, koji sadrže različite oblike zloupotrebe maloletnog lica u pornografske svrhe.

Net patrola je elektronski mehanizam za prijem prijava o postojanju nelegalnog materijala dostupnog najširoj javnosti putem interneta (tzv. površinski internet). Servis je počeo sa radom u avgustu 2013. godine. Pod nelegalnim materijalima podrazumevamo svaku instancu i oblik seksualno eksplicitnih materijala (fotografija i video snimaka) koji prikazuju maloletnu osobu oba pola. U kontekstu rada servisa Net patrola, Centar za bezbedni internet, odnosno Fondacija „Fond B92“ koji upravlja radom Net patrole, kao polazište definisanja nelegalnosti određenog materijala podrazumeva relevantne tačke Krivičnog zakona Republike Srbije.

Ključni ciljevi Net patrole jesu efikasno uklanjanje nelegalnih materijala sa interneta tako da ovakav sadržaj bude što kraće dostupan najširoj javnosti, posebno maloletnima; kvalitetna saradnja sa državnim i drugim institucijama, organizacijama, kompanijama i pojedincima na kontinuiranom radu u podizanju svesti o štetnosti ovakvih materijala i zajedničkom radu na sprečavanju širenja dostupnosti nelegalnih sadržaja, kao i na radu čiji je cilj konzistentno umanjenje rizika da maloletne osobe na području Republike Srbije postanu žrtve ovog vida zloupotrebe.

Bezbedniji dan na Internetu se ove godine obeležava pod sloganom "Odigraj svoju ulogu za bolji Internet". Evropski zavod za statistiku Evrostat je, najavljujući ovaj događaj, objavio da je prošle godine jedan od četiri korisnika interneta u Evropskoj uniji (EU) imao problem u pogledu bezbednosti na mreži. "Udeo korisnika interneta u EU koji su doživeli određene bezbednosne probleme na mreži- poput virusa, zloupotrebe ličnih podataka, finansijskih gubitaka ili pristupa dece veb stranicama sa neprimerenim sadržajem, 2015. godine iznosio je 25 odsto", navodi se u izveštaju, objavljenom na zvaničnom sajtu Evrostata.

Drugim rečima, 75 odsto korisnika nije imalo nikakvih problema. Zbog straha u pogledu bezbednosti na netu, pojedini korisnici mreže u EU izbegavaju da određene aktivnosti obavljaju preko interneta. Tako, gotovo jedan od njih pet lani nije kupovao onlajn (19 odsto), ili nije koristo elektronsko bankarstvo (18 procenata), a 13 odsto nije koristilo bežični internet preko mobilnog uređaja van kuće.

Zemlje u kojima su bezbednosni problemi najčešći su Hrvatska (42 odsto), Mađarska (39), Portugalija (36), Malta (34) i Francuska (33 procenata). Najmanje problema imali su korisnici u Češkoj (10 odsto), Holandiji (11), Slovačkoj (13) i Irskoj (14 odsto), navodi se u istraživanju Evrostata. Najčešći problem za korisnike interneta u 2015. bili su virusi ili neka druga vrsta kompjuterske infekcije (crv ili trojanski konj), a s tim problemima, koji uzrokuju gubitak podataka i vremena, lani se suočilo 21 odsto korisnika mreže u EU.

Najveći procenat korisnika koji su "zakačili" virus na mreži bio je u Hrvatskoj (41 odsto), zatim u Mađarskoj (36), Portugaliji (33), Francuskoj (29), i Bugarskoj i Malti sa po 28 procenata). Nasuprot tome, najmanje problema sa zarazom kompjutera, ispod 10 procenata, imali su Holanđani (6,0 odsto), Česi (8,0) i Slovaci (9,0). U poređenju sa 2010. godinom, u svim zemljama, osim u Hrvatskoj, pao je udeo korisnika koji su zbog računara zaraženih virusom ili nekom drugom infekcijom izgubili podatke ili vreme. Najveći napredak, kada je smanjenje zaraze računara u pitanju, od 2010. do 2015. godine registrovala je Slovačka, koja je taj postotak oborila za 38 procentnih poena - sa 47 odsto u 2010. na 9,0 odsto u 2015, a slede Bugarska (-30 procentnih poena) i Letonija (-24 procentnih poena). Kada je reč o izbegavanju nekih internet usluga iz sigurnosnih razloga, onlajn kupovinu najviše izbegavaju Rumuni (35 odsto), Šveđani (34), Portugalci (33).

Usluge internet bankarstva zbog straha u pogledu bezbednosti ne koristi 27 odsto Nemaca, 26 odsto Portugalaca i 24 odsto Italijana. Od bežične konekcije na internet van svog doma najviše strahuju Holanđani (22 odsto), Letonci (22) i Španci (20 odsto), navodi se u izveštaju Evrostata.