Kada internet pomaže diktatorima?

Pokazalo se da je doprineo širenju demokratije, što se posebno odrazilo na Bliski istok i severnu Afriku. Takođe, pomaže ljudima da se organizuju na nov, brz i uvek uzbudljiv način.

Vael Gonim, centralna figura egipatskih protesta, objasnio je to ovako:‚‚Ako želite da oslobodite društvo i proširite granice slobode, dajte mu internet!“.

Međutim, šta se dešava kada se internet koristi kako bi se sprečili demokratski procesi? Kada diktatori koriste medije da bi držali stanovništvo u zabludi promovišući vladine blogere i onlajn aktiviste? Najkraće, može li internet povećati njihovu moć?

O opsesiji SAD da implemetira demokratiju uz pomoć interneta, ali i o događajima na Bliskom istoku i Severnoj Africi, kao i kakav je doprinos Facebooku u svrgavanju nedemokratskih režima, na sajtu CNN-a objavljen je intervju sa Evgenijem Morozovim, autorom knjige ‚‚Internet obmana , tamna strana slobode interneta“.

Kakva je uloga interneta u egipatskim protestima?

Ne može se poreći da je internet odigrao važnu ulogu u protestima u Egiptu. Omogućio je građanima da komuniciraju, odnosno da izraze nezadovoljstvo postojećim režimom. Moramo imati u vidu da egipatska vlada nije imala dovoljno znanja niti sposobnosti da uguši demokratski potencijal interneta. S druge strane, nije uspela da prednosti interneta iskoristi za sopstvenu dobrobit.

Egipatske vlasti su se borile sa korisnicima interneta, što nije slučaj sa drugim zemljama poput Irana, Rusije i Kine.

Nijedan sajt nije zabranjen, čak se nisu potrudili da pronađu mehanizam da upravljaju javnim mnenjem. Na neki način protestantima se posrećilo, jer su imali vladu koja je ignorisala internet.

U slučaju Kine i Rusije primenjena je aktivna propaganda koja se zasniva na uočavanju foruma i blogova gde su pokrenute osetljive teme. Rusija, kao i Kina, najbolje su izgradile sistem kako bi neutralizovale ili umanjile demokratski potencijal interneta.

Ipak, Rusija, za koju se smatra da je više demokratska zemlja nego Kina, koristi veštije i manje vidljive taktike u borbi sa neistomišljenicima. Kina je jednostavno zabranila određene sajtove.

Koliko je teško definisati određeni onlajn sadržaj kao propagandu?

U tome i jeste problem. Poruke novih medija koje dolaze iz autokratskih država ne mogu se definisati kao izvor manipulacije. Veoma je teško zakljućiti da iza njih stoji vlada.
Širenje prorežimskih poruka postalo je lakše u eri blogova i društvenih mreža, odnosno, lakše je navesti ljude da veruju u informacije koje se plasiraju na internetu. Oficijalni mediji su izgubili kredibilitet.

Država za plasiranje poruka na internetu koristi PR agencije, naravno sve to je tajno.

Može li internet da ojača autokratski režim?

Definitivno postoje slućajevi kada ih internet nije oslabio onoliko, koliko smo mi devedesetih mislili da hoće.

Problem nastaje kada čak i pod lupom interneta nije moguće videti šta se dešava u tim zemljama. Visoka stopa nezaposlenosti, nedostatak osnovnih životnih namirnica izrodile su nezadovoljstvo vladom koja guši napredak tih društava. Nije moguće da se propagandnim porukama reši problem nezaposlenosti. Zato mislim da se ne možemo nadati da internet može ojačati vlasti u autokratskim državama.

Međutim, režimi koji uživaju relativnu popularnost, mogu koristiti internet kao bitan instrument za jačanje svoje pozicije.

Niko ne može reći da internet donosi dobro ili loše?

Oni koji podržavaju slobodu i demokratiju i bore se za uspostavljanje demokratskih vrednosti lakše mogu da uoče negativne strane interneta.

Ne samo što uviđaju da se novi mediji koriste za podršku diktatorima, već razvijaju i kritički odnos prema zapadnim kompanijama koje ove vlade snabdevaju tehnologijom za kontrolu.
Takođe, ako se izuzme poduhvat u Egiptu, kritike se mogu izneti i na račun Fejsbuka.

Šta bi Facebook trebalo da promeni?

Sporna je kontrola imena. To znači da sajt blokira svakoga ko koristi pseudonim ili lažno ime. To znači da ako otkriju da ste kineski disident koji koristi pseudonim, banovaće vas, što i se desilo popularnom kineskom aktivisti Majklu Anti.

To je dobro poznat problem i nešto što Facebook odbija da uradi jer bi otežalo prodavanje reklama.

Kako još američke kompanije pomažu autokratskim vladama da opstanu?

Sada smo na početku debate da li bi Facebook i druge društvene mreže trebale da primene detekciju lica.

Na primer, nakon protesta u Iranu 2009. godine vlada je zahvaljujući Flickru sakupila fotografije svih učesnika. Zatim su fotografije objavljene na vladinom sajtu kako bi građani mogli da prijave demonstrante.

Postavlja se pitanje šta će se desiti za pet godina kada će tehnologija toliko napredovati da će tehnologije za prepoznavanje lica biti toliko unapređene da vlade mogu jednostavno uzeti fotografije i propustiti ih kroz određeni softver koji bi uporedio lica sa fotografijama na Facebooku ili Googleu.

Već sada smo blizu toga.

U Egiptu kompanija Narus, čiji je vlasnik kompanija Boing koja ne samo što im omogućava da kontrolišu i proveravaju internet saobraćaj, već im daje mogućnost i da prepoznaju disidente. Da li bi Boing trebalo da poseduje i snabdeva ovom tehnologijom? Mislim da ne.

Ljudi iz Stejt Departmenta su u jednu ruku kritikovali cenzuru interneta u Kini, dok su na drugoj strani podržavali tehnologiju koju je Cisco prodao kineskoj vladi. Na kraju, američki zvaničnici su toj kompaniji dodelili nagradu za inovaciju.

Ako Stejt Department želi da promoviše demokratiju putem interneta, šta bi trebalo da uradi?

Neophodno je postaviti osnovne principe. Do sada, previše se pažnje poklanjalo pokušaju stvaranja male Silicijumske doline unutar Stejt Departmenta. Nekoliko mladih ljudi koji su vrsni poznavaoci tehnologije slabo poznaju geopolitičke prilike. Vrlo su naivni kada je u pitanju sloboda na internetu, te izostavljaju mogućnost da ovaj novi medij može postati bojno polje.

Nakon događaja u Egiptu mnogi zastupaju tezu da internet vodi ka slobodi. Kakvo je Vaše mišljenje?

Mislim da je verovatno pogodno za neke režime, ali za neke ne. Moramo shvatiti da se autoritarni režimi međusobno razlikuju. I za Siriju i za Singapur tvrdimo da su autoritarne države, iako nemaju ništa zajedničko.

Internet svakako neće rešiti sudbinu mnogih režima. Jedino što bi se moglo desiti je da ako autoritarne vlade opstanu, u buduće će više pažnje obraćati na aktivnosti na internetu.

Šta je navelo Siriju da usred nemira odblokira pristup Facebooku i Youtubeu?

Mislim da je u pitanju vrlo lukava strateška odluka. Ne neki način su omogućili opoziciji da se čuje i njihov glas, međutim tako ih i provociraju, ali vrlo mudro.

Krajnji rezultat je da je policija Sirije mogla da prati protivnikr bolje, i imala mogućnost da ih locila i uhapsi ako treba.

Ovo je bila mnogo pametnija odluka nego egipatkih vlasti, koje su ukinule pristup Facebooku na pet ili šest dana, onda kada se se mase već našle na trgu.

Samo pet do sedam odsto Egipćana ima Facebook profil. Šta je uzrok da tako mali broj ljudi iz tog regiona koristi društvene mreže?

Ne možemo se oslanjati samo na statističke podatke. Mnogi ovi protesti iznedrili su kritičku masu koja će se tek pojaviti. Nije neophodno da cela populacija bude na Facebooku da bi protest bio uspešan.

U prilog tome govori i podatak da broj onih koji u Jemenu koriste socijalne mreže je svega 1.7 odsto.

Kako ste došli do toga da treba da budemo skeptični po pitanju uloge interneta u svetu?

Ja sam iz Belorusije. Kondoliza Rajs ju je jednom nazvala poslednjom izdanicom tiranije u Evropi. Tako da sam uvek pokušavao da shvatim kako osloboditi zemlju kao što je Belorusija.

U jednom momentu dok sam živeo u Evropi, bio sam član nevladine organizacije „Onlajn tranzicija” koja je bila aktivna u bivšem sovjetskom bloku. Obučavali smo ljude kako da uz pomoć blogova i socijalnih mreža pomognu demokratske promene. Tri godine sam putovao po regionu pokušavajući da shvatum potrebe aktivista i da ih naučim da neophodnim veštinama, tako da sam ja bio jedan od onih cyber utopista koje u svojoj knjizi napadam.

Međutim, vlade koje smo želeli da smenimo, su vremenom postale pametnije. Mislili smo da će jedino zabranjivati određene sajtove, ali postalo je jasno da se služe istim alatkama kao i mi.

Izvor: CNN