Internet vlada svetom

Internet je nametao, a i dalje nameće, brojna pitanja. Da li se ispunio san njegovih tvoraca koji su hteli slobodnu i nesputanu mrežu? Da li internet i dalje dovodi u pitanje naše viđenje moći? Do koje mere je internet izmenio uvrežene ideje o vlasništvu, vrednostima i stručnosti? Da li se jednakost koju je internet obećavao i najavljivao sudarila sa ljudskom prirodom, odnosno našom urođenom željom za profitom i kontrolom?

Za odgovorom na ta pitanja traga BBC-jev novinar Aleks Krotoski.

Jednakost svih - jedan od osnovnih ciljeva

Jedan od velikih ciljeva interneta bio je da sve i svakog dovede u isti položaj.

Da bi se shvatio originalni duh jednakosti kojim je internet bio prožet, treba se vratiti na mesto i u vreme obožavanja idealizma, tačnije u Kaliforniju 60-tih godina prošlogh veka, rodno mesto hipi pokreta. Komentatori tog vremena govorili su da niko ne zna šta se zbiva u San Francisku, Meki srećnih hipija koji uglačanu siluetu američkog materijalizma razbijaju vrhunskim oružjem - ljubavlju.

Usred idealizma šezdesetih pojavio se ogranak slobodarstva, političke filozofije po kojoj bi pojedinci morali da budu slobodni da čine šta god žele sa sobom i svojom imovinom sve dok ne ugrožavaju istu slobodu drugih. Novoiznikla ideja odbacivala je državnu kontrolu, pravni sistem i cenzuru naglašavajući istovremeno važnost slobodne volje pojedinca.

Iako su ideje alternativnih pokreta izbledele, njihovi ideali su počeli da cvetaju na najmanje očekivanom mestu. Kompjuteri su ranije bili zabran vlada, vojske i velikih korporacija.

No, tokom sedamdesetih godina pojavili su se manji i jeftiniji modeli računara koji su tu tehnologiju počeli da guraju u ruke običnog sveta u imućnim krajevima, poput Kalifornije.

Rani internet

Ubrzajmo točak vremena i pohrlimo u 1985. godinu. Novo slobodarstvo pronašlo je neočekivano utočište u onome što se može nazvati rani internet.

"Izvor", prva onlajn zajednica na svetu formirana je na obodu alternativnog društva San Franciska. Stjuart Brand je bio jedan od osnivača "Izvora":

"Mislim da smo pošli od pretpostavke da je revolucija u toku i da ne moramo da je podstičemo. Najviše nas je nosila znatiželja: šta će se dogoditi ako zagolicamo ovo, šta ako pokušamo ono ili nešto sasvim deseto. Jednostavno je došlo do preklapanja ljudi koji još uvek nisu bili ni bogati ni moćni ali su na pretek imali životne snage i svesti da se pred njima otvara prostor neviđenih mogućnosti."

Mnogi priznaju da je "Izvor" u rani kompjuterski umreženi svet udahnuo ideju da "sve može da prođe". I to je tačno.

Ali, ono što je zaista ojačalo izazov ustoličenom poretku bila je odluka jednog od članova "Izvorove" mreže da tu ideju pretoči u radikalni ustav slobode na internetu.

Pojava 'proroka' sajber prostora

Sajber prostor je dobio svog proroka, a to je bio Džon Peri Barlou, gitarista kutlnog rok sastava Grejtful Ded.

"Vlade industrijalizovanog sveta, vi iznureni divovi od mesa i čelika. Ja dolazim iz sajber prostora. U ime budućnosti tražim od vas bivših da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli među nama i nemate vrhovnu vlast nad mestima našeg okupljanja. U sajber prostoru stvorićemo civilizaciju uma, čovečniju i pravedniju od sveta kojeg su vaše vlade stvorile."

Prema Barlouovom onlajn manifestu, samoizražavanje ne sme biti ograničavano:

"Nije to bilo traženje da se ljudima da sloboda, već pre poruka: Čoveče, mi smo već slobodni i ima da se namučite da nas uhvatite. Znate, ljude ne morate da mnogo držite pod kontrolom ako kontrolišete ono u šta veruju. A to činite ako pod kontrolom držite ono čemu imaju pristup. Ako možete da kontrolišete ono što ljudi mogu da znaju, sve ostalo je prilično lako."

Za malenu internet zajednicu je do tada sve bilo dobro da bolje biti ne može. Ali još uvek nisu imali globalnu mrežu.

Korisnici su morali tačno da znaju gde su informacije pohranjene i kako da svojim kompjuterima narede da do tih informacija dođu. Da bi se stvorila planetarna kompjuterska mreža neko je morao da stvori zajednički jezik koji bi povezao podatke uskladištene u računarima širom sveta.

Presudno pronalaženje zajedničkog jezika

Taj neko bio je Tim Berners Li koji je 1980. godine radio u evropskoj Organizaciji za nuklearna istraživanja, CERN-u:

"Izumeo sam mrežu zato što mi je bila potrebna i što je njeno nepostojanje bilo uzrok ogromne frustracije. Radio sam u CERN-u, zanimljivom okruženju ljudi iz različitih zemalja i sa raznorodnih univerziteta. Kako nisu radili za istu firmu, svi su imali različite kompjutere i različite kompjuterske programe, pa je njihova dokumentacija bila pohranjena u nizu različitih sistema. To znači da niste mogli da dođete do informacije iz jednog od njih ako ste istovremeno radili na nečem sasvim drugom. Morali ste da uzmete podatke iz jednog sistema, zapišete ih, odšetate do drugog sistema i onda te informacije ponovo ukucate."

Tim Berners Li je počeo da radi na radikalno novom sistemu za povezivanje različitih računarskih sistema koje je koristila CERN-ova multinacionalna radna snaga. Godine 1989. šefovima je predao nacrt pod varljivo svakidašnjim naslovom: "Predlog za upravljanje informacijama":

"Napisao sam kratak dopis o ideji i dostavio ga nadležnima. Ispostavilo se da je moj tadašnji šef u uglu svog primerka kratko konstatovao: Nejasno ali uzbudljivo. Zato mi je možda i dozvolio da u slobodno vreme radim na tom projektu."

Posle takvih skromnih početaka, prva internet stranica, ona CERN-ova, pojavila se na mreži avgusta 1991. godine.

Internet mreža, zamišljena kao rešenje za konkretan tehnički problem koji je mučio stručnjake evropske Organizacije za nuklearna istraživanja, otvorila je svakome koje imao kompjuter potpuno novi informacioni univerzum.

Munjeviti prodor

Jedan od potencijala koje internet ima u uspostavljanju ravnopravnosti ili ravnoteže postao je zapanjujuće primetan u roku od svega desetak godina. Internet je, naime, uspeo da potkopa vekovima staru ideju autorskih prava i svojine.

Godine 1999. na internetu se pojavio majušni softver pod imenom Napster. Korisnici su sada mogli da sa drugima razmenjuju i dele muziku. I, jednim klikom na miša, muzička piraterija je postala globalni fenomen.

Stotine hiljada ljudi su ohrabreni da prvi put u životu prekrše zakon slušajuću muziku iz kolekcija drugih korisnika interneta, umesto da kupuju CD-ove. Muzička industrija je postala prva od mnogih koje su otkrile da je internet u stanju da uništi ušančene modele poslovanja.

Oni koji su se na taj način ogrešili o zaklon, nisu se plašili posledica, kao što je to rekla jedna strastvena obožavateljka novog pristupa muzičkim izvorima:

"Tužiće sve u uzrastu od trinaest do trideset godina? Sve se plašim."

Rast YouTubea

Drugi kompjuterski program omogućio je zainteresovanim da preko interneta razmenjuju slike i zvuk.

YouTube je internet sajt koji svakome omogućava da na internet postavi video snimak. Prvi video zapis se na YouTubeu našao 2005. godine da bi danas ovaj sajt beležio više od milijardu ulazaka dnevno.

No, jedna stvar postaje očigledna: korisnički generisani svet samopromocije je za etablirane industrije manje pretnja a više raj za ispašu.

To je način da se novi glasovi, novi likovi otkriju i eksploatišu, tvrdi komentator kulturnih dešavanja Li Zigel:

"Možete vi da, na primer, uzdrmate hijerarhiju muzičkog biznisa. Ali ćete jednom, kada postanete slavni, morati da na kraju krajeva ipak potpišete ugovor sa nekom muzičkom kućom. Stare hijerarhije su još uvek tu. Samo svim sredstvima pokušavaju da se prilagode novoj situaciji."

Spor oko Napstera

Stare hijerarhije su svakako pronašle način da se prilagode Napsteru, internet sajtu za razmenu muzike. Sve je bilo gotovo 2001. kada je, posle dvogodišnje borbe na sudu, Napster prvo sputan a potom i zatvoren.

Među onima koji su se digli na oružje protiv Napstera bili su i mnogi muzičari čiji su prethodnici imali za cilj da internetom oslabe vlast i moć autoriteta. Sada su stali rame uz rame sa muzičkom industrijom. Muzika može da bude i divlja i anarhična, ali je za mnoge, poput američkog rok benda Metallica, ipak ozbiljan biznis.

Zamislimo da je sajber prostor svemir u kojem je svaka internet stranica zasebna planeta čiju veličinu određuje broj poseta korisnika interneta. Pred nama bi se našao mlečni put sačinjen od miliona sićušnih tačkica na noćnom nebu kojim bi dominirala šačica planetarnih džinova.

Hijerarhije i elite interneta

U Britaniji se preko Googlea mesečno pretražuje 38 miliona puta, svaki treći Britanac ima stranicu na Facebooku, internet sajt za aukcijsku prodaju e-Bay beleži 21 milion poseta mesečno, a Amazon, robna kuća u vidu internet sajta, 16 miliona.

Internet, faktički, ima jedan pretraživač, jednu robnu kuću, jednu knjižaru i jednu socijalnu mrežu.

Li Zigel, komentator kulturnih dešavanja:

"U kapitalističkom društvu za sve postoji konkurencija. Honda se takmiči sa Tojotom, Pepsi Kola sa Koka Kolom. Da li to potvrđuje da je internet, uprkos svih priča o preduzetničkoj i kulturnoj slobodi, ipak ograničen? Mislim da će i internet steći vekovne kulturne obrise. Uvek će postojati hijerarhije i elite. Kao i druge tehnologije, internet nije magični lek za ljudsku prirodu. Pre je pojačalo ljudske prirode, i njenih dobrih i njenih loših strana."

Da li onda pojavljivanje na internetu tih novih blokova moći znači da su prošli dani interneta kao faktora nivelacije svih i svega?

Internet je nesumnjivo izmenio svet u kojem živimo. Ali je ništa manje nesumnjivo usledila i kontrarevolucija. Internet je postao kolonija novih stražara i novih elita.

Završna reč pripada tvorcu interneta Timu Bernersu Liju:

"Ono što mene zabrinjava je postojanje neke vrste kontrole iz centra. U nekim zemljama to je vlada, u drugim su to kompanije. Trebalo bi da sve vreme budemo na oprezu kada su takve pretnje u pitanju ili će celokupan internet postati toliko zastrašujući da ćemo se plašiti da ga koristimo."