Opis igre: Wasteland 2

Wasteland 2 je, premda nominalno naslednik igre Wasteland (izašle sada već tako davne 1988. godine), za ogromnu većinu igrača najadekvatnije opisati kao istinskog, duhovnog naslednika legendarnih Fallout 1 i 2 igara. Nakon podužeg perioda tokom koga je ovaj naslov budio sećanja na divnu prošlost i nade u lepšu budućnost – što će reći, kickstarter/eary access faze – konačno je finalni produkt ugledao svetlo dana tačno na ulazu u poslednju trećinu septembra.

Wasteland 2 je jedan od članova tetrarhije od kojih puno očekujemo svi mi koji smo odrasli na RPG igrama kao što su Fallout, Baldur’s Gate, Planescape Torment i sličnim. Uz njega, tu su još Divinity: Original Sin, Torment: Tides of Numenera i Pillars of Eternity.

Naravno, to što je neka igra duhovni naslednik nekadašnje legende nije garancija ili merilo njenog kvaliteta, ali može da bude dobar indikator, posebno ukoliko imamo situaciju da se radi o ambicioznim developerima koji primarno žele da proguraju svoju viziju na tržište, a nisu (barem ne u toliko izrazitoj meri) vođeni profitom. Najnoviji primer je Planetary Annihilation, duhovni naslednik Total Annihilationa, koji ipak uz sve što je doneo nije najbolje osmišljen proizvod. Slične bojazni se pojavljuju za Elite: Dangerous ili Star Citizen, igre koje su po svemu naslednici čuvene Elite ili pak simbioze Elite, Wing Commandera i Eve: Online naslova.

No, ako se po jutru dan poznaje, RPG tetrarhija će biti izuzetno uspešna, ne samo tržišno, već i u smislu oživljavanja duha igara koje su nekada dominirale PC tržištem.

Wasteland 2 je izometrijski RPG u kome vodite svoj tim. Za razliku od izvođenja na koja su nas pomalo navikli (neki bi rekli, kojima su nas razmazili) u poslednjim godinama, ovo je kombinacija izvođenja u realnom vremenu i potezne taktičke borbe. Da, isto kao Fallout, samo što ovde vodite tim. I to je možda pravi, najadekvatniji i najtačniji opis Wasteland 2 igre – ovo je Fallout, samo što vodite nekoliko karaktera na ekranu.

Startovanje igre odmah odaje vrlo jasnu sliku o kakvom se RPG-u radi. Ne samo da će vas dočekati šala vezana za DLC („Kupite crvene čizmice za samo 49,99 dolara“, nakon čega vas igra obavesti da vam developeri nikad neće tražiti takve stvari), već će vas, što je daleko ozbiljnije, dočekati enormno kompleksan sistem kreiranja karaktera. Iskreno, najveći problem ovakvog sistema je što je toliko kompleksan, a igra toliko raznovrsna i obimna, da zapravo nema puno šanse da kreirate idealnog karaktera. I to je takođe nešto što karakteriše i samu igru.

Ona nijednog trenutka nije idealna, ni po kojoj osnovi. Nema idealnu grafiku, nema idealne načine za pobeđivanje svih protivnika, nema idealnu radnju koja omogućava da heroji dobrice zaštite sve princeze i pobede svakog zloću. Puno puta ćete biti pred izborom da li uraditi stvar A ili B, sa svim jasnim i nejasnim posledicama takve odluke, o čemu možete saznati tek nakon puno, puno vremena. Ili nikada, osim ukoliko ne odigrate igru ponovo, sa drugačijim izborom.

Stvari poprimaju nešto problematičniji okvir imamo li u vidu da je dužina igre ogromna (preko 60 sati) i da zapravo ogroman deo nećete ni videti tako brzo. Situacije mogu doneti efekat frustracije kada, recimo, shvatite da je vaša družina prilično neefikasna iako ste mislili da je spremna za bilo kakav izazov, kada shvatite da je neki skil izuzetno važan ili recimo prisustvo nekog karaktera/klase, ali je za to previše kasno i za to plaćate penale tokom čitavog igranja, a možete komotno zaći i u ćorsokak.

Atributi, skilovi i slično su jasno opisani, ali male su šanse da ćete imati jasnu predstavu o njihovoj upotrebnoj vrednosti pre nego što se zaputite makar jednom u pustoš.

U svakom slučaju, dobro se pripremite, naoružajte strpljenjem i budite spremni na svakojake izazove. Naravno, ne možete imati sve varijante likova. Infiltrator, Snajperista, Tabadžija, Bolničar(ka), Pregovarač, Haker, Obijač, Lovac, ili bilo koja kombinacija navedenih, su samo neki od izbora – a broj slotova u družini je ograničen.

I kakvo je to samo iskustvo! Bez obzira kakvu družinu budete vodili, vaš zadatak je da čuvate ono malo što je ostalo od reda u pustišima Arizone (kasnije i Kalifornije). Stvari su vrlo jasne i prepoznatljive svima koji igraju postapokaliptične igre – godinama nakon nuklearne katastrofe, ono malo što je ostalo od civilizacije je iseckano što teritorijalno, što vrednosno, podeljeno u mnoštvo frakcija koje se međusobno bore zbog resursa, religije (da, i ona će biti faktor prilikom igranja) i mnoštva drugih faktora koji iz ljudi izvlače iskonske, animalne instinkte.

Borbi ima napretek, i nemojte misliti da ćete moći da izbegnete intenzivnu upotrebu pušaka, toljaga, bombi, snajpera i raznih drugih ubojitih sredstava dok sprovodite pravdu (ili množite nepravdu) efikasnošću koja bi i Teksa Vilera posramila. Imajte u vidu da je borba prilično brutalna – od toga da možete da pogodite svog člana družine ukoliko je na liniji paljbe (friendly fire), preko posledica borbe kao što su potres mozga ili krvarenje, do toga da se oružje može zaglaviti. Istovremeno je i veoma zahvalna i nagradiće vaš entuzijazam, volju da se isproba nešto na drugačiji način, izmenjenu taktičku postavku...

Nije nikakva retkost da jedna ista borba rezultuje drastično drugačijim ishodima u zavisnosti od vaše postavke i tima, gde ćete doživljavati da vam pogine neki član družine (ili nekoliko njih) u istoj borbi kojoj ste pre ili posle pristupili na potpuno drugačiji način i tom prilikom jedva da je neko okrznut.

Nažalost, nije sve tako lepo i sjajno – ali je to makar do dizajna. Obzirom da igra radi sa procentima, uvek je moguć Save exploit tako što ćete, recimo, da biste obili neka vrata učitati poziciju X puta dok vaš karakter sa Lockpicking skilom ne obavi operaciju uspešno. Ovakve stvari utiču na igranje i da se ne lažemo svi ćemo ih koristiti, ali je bitno spomenuti ih kako biste bili spremni na to.

Druga stavka koja će vas možda iznervirati jeste količina kliktanja koje je potrebno vršiti. Ne samo što ima više članova družine, već je potrebno dosta vagati među njima i kliktati za najjednostavnije operacije. Međutim, to je deo Wasteland 2 i Fallout nasleđa.

Interakcije su ključna odlika svih legendarnih RPG-ova, pa je tako i ovde. Nailazićete na raznolike likove i dešavanja, od divljaka koji obožavaju nuklearku, preko mutiranih biljaka i životinja, do raznolikih likova i trgovaca kojih ćete se sećati dugo, dugo vremena nakon što završite igru. Svako ima neku svoju priču, neki svoj put.

Grafički, igra je možda tek nešto iznad proseka. Nivo detalja je takav da ćete kada gledate izbliza videti razne nedostatke na modelima i teksturama, ali zapravo nećete ni gledati detalje iz tolike blizine (iako se radi o 3D naslovu) već ćete 99% vremena provoditi sa maksimalnom udaljenošću kamere od likova. Okruženja su...sumorna i tmurna.

ve u svemu, tehnikalije igre nisu na naročito visokom nivou. Što nismo ni očekivali, iskreno govoreći. Korektno – to je najbolja reč koja sumira sve u ovom aspektu koji za samu igru zaista, zaista nije naročito bitan. Kao i u mnogo čemu drugom, ovde je samo dovoljno da kvalitet bude takav da zadovoljava određeni nivo – a Wasteland to zadovoljava, i preko toga.

Wasteland 2 je biser igračke industrije. Ne one mejnstrim industrije koja teži da i bukvalno industrijalizuje svoj krajnji proizvod, već onog dela koji je dugo bio pritisnut upravo mejnstrim industrijom. Wasteland 2 je krik koji se čuje u tmurnoj noći, ali ne krik užasa i straha, već urlik zadovoljstva i samoostvarenja kakav se verovatno oteo iz grudi Spartaku kada je jedne noći pre 2000 godina uspešno zbacio okove sa sebe i odlučno poveo svoje drugove stazama slobode, makar ih ta staza vodila u smrt, uzdrmavši temelje rimske države.

Naravno, Wasteland 2 ima i svojih slabih strana. Pre svega, tu su pomenuti bagovi i tehnički problemi. Međutim, najozbiljnije konceptualne mane koje bismo mi istakli su sporedni kvestovi i (de)stimulisanje istraživanja.

Kompletan tekst pročitajte na portalu Benchmark.rs.