Testirali smo: Huawei Ascend P1

Dok se na MWC-u predstavljeni i dugo očekivani Ascend Quad D konačno ne pojavi, prvi nosilac Huaweijeve najnovije familije gedžeta ostaje Ascend P1.

Huawei je na domaćem tržištu konzumentske elektronike do sada bio poznat mahom po jeftinim uređajima srednjeg ili nižeg ranga, no stvari su se u poslednje vreme prilično promenile. Od pomenutog Ascend Quad D-a, koji je prema prvim najavama već trebalo da se pojavi i koji ćemo ipak morati da čekamo do jeseni, očekuje se da za Huawei napravi mesto u vrhu trenutnog smartfone tržišta.

Stvari na papiru stoje dosta dobro, Ascend Quad D ozbiljno je uzburkao strasti, ali dok se ne pojavi moraćemo da se zadovoljimo nešto slabijim modelom. Ascend P1 specifikacijama i izradom podseca na flagship modele od pre godinu dana, no Huawei misli da za njega i dalje ima mesta na tržištu, što nije ni malo pogrešno.

Izrada

Posle velikog broja uređaja koje smo videli i probali mesta za iznenađenja je malo. Plastika u najrazličitijim izvedbama dominira kao materijal od kog su uređaji izrađeni, a P1 nije izuzetak.

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Radi se o kombinaciji matirane pozadine i sjajne površine na bokovima i ispod ekrana, sve to u crnoj boji kada je model koji smo imali na testu u pitanju. Inace, P1 dostupan je i u beloj i crvenoj boji.

Kad smo kod plastike valja istaći da je realizacija krajnje zadovoljavajuća, te sam uređaj deluje i ponaša se kompaktno, matirana pozadina znatno doprinosi ugođaju kada je rukovanje u pitanju. Drugim rečima, Huawei je uspeo da P1 dovede do nivoa u kom plastika kao takva ne smeta, a to nije nešto što uvek uspeva, čak popularnijim i skupljim modelima drugih proizvođača.

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Ono što P1 pak izdvaja je izuzetno tanak profil od 7,7 milimetara. Debljina ili bolje rečeno tankoća kućišta trebalo bi da je rekordna na tržištu, a narušava je nešto deblji donji deo koji pri korišćenju ostaje na dnu šake i ne primećuje se previše. Bočne strane kućišta zaobljene su ka sredini što doprinosi iskorošćavanju ovakvih dimenzija kada je držanje u pitanju.

Jedina ozbiljnija zamerka kada je korišćenje ove sprave u ovom kontekstu u pitanju je reklo bi se prejaka vibracija prilikom korišćenja kapacitivnih dugmića. Pritisak na neko od ovih dugmića protrešće telefon toliko da je zvuk koji proizvodi nemoguće ne primetiti, uz osećaj da je vibracija prejaka za kućište takvih dimenzija i mase (110 grama).

Ekran i unutrašnjost

Huawei se u slučaju P1 opredelio sa OLED panel, a radi se o Super AMOLED ekranu dijagonale 4,3 inča i rezolucije 540x960 piksela. Zahvaljujući rezoluciji i dijagonali P1 ima relativno dobru gustinu tačaka što umanjuje nedostatke ovog tipa panela, a slika koju ovaj uređaj proizvodi je veoma dobra, ako imamo na umu da se ne radi o modelu sa vrha ponude.

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Drugim rečima, oštrina koju imaju 720p ekrani u ovom slučaju je nedostižna, ali je u svojoj klasi ovaj ekran veoma dobar.

Ono što je dobra posledica ultra brzog razvoja čipova je činjenica da su dva jezgra sada standard za uređaje srednjeg ranga. U slučaju P1, radi se o dva jezgra na 1,5GHz (TI OMAP 4460, plus PowerVR SGX540 grafika) i jednom girabajtu RAM-a.

Hardverskih resursa prema tome je dovoljno skoro za sve što vam može pasti na pamet, internog prostora za podatke je 4GB, a proširivost je moguća SD karticom do 32GB.

Kamera

Pokušaj izdvajanja u svojoj klasi prisutan je i kada je kamera u pitanju, budući da Huawei u P1 ugrađuje prednju od 8Mpx, upotpunjenu dual blicom i HDR-om, dok je prednja kamera sposobna da snima materijal od 1,3Mpx.

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Kvalitet snimljenih fotografija u momentima kada svetla ima dovoljno je veoma dobar. Fotografije snimljene ovim telefonom krajnje su upotrebljive, čak i ako imate zahteve koji su nešto viši od prosečnih.

Kao i u slučaju vibracije dugmića, postoji detalj na koji Huawei nije obratio pažnju, a to su prejaki zvuci pri korišćenju kamere koje nismo uspeli da isključimo.

Android

Ako volite fabrički Android, Ascend P1 mogao bi imati plus.

P1 podrazumevano koristi fabrički Android 4.0, što je u oba smisla krajnje pohvalno. Ipak, "stock" ugođaj nije jedina opcija, pa je moguće aktivirati "3D Home", koji predstavlja zamenu za podrazumevani home ekran i launcher.

3D Home izgleda drugačije od fabričkog, no razlike se većinom tiču izgleda i 3D tranzicionih efekata. Ono što pak nije kao u fabričkoj postavci je brzina, 3D u slučaju P1 ne funkcioniše preterano brzo, a s vremena na vreme dogodi se da okruženje zastane na par milisekundi (drugim rečima "secka").

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Preporuka je dakle ostanak na fabričkoj postavci koja sama po sebi funkcioniše odlično i koju je Google u verzijama 4 doveo na ozbiljno kvalitetan nivo.

Kad smo kod Googlea i nove generacije Androida, primetno je da je i Huawei nastavio po starom kada su tasteri u pitanju, što znači postojanje Menu tastera koji je, kao što smo već pisali, Google poslao u penziju.

Kao i Samsungovom slučaju, ostaje da vidimo kakve će posledice ovakva odluka imati kako aplikaciju budu sve kompatibilnije sa preporukama koje su stigle sa ICS-om. Ako želite da vidite aktivne aplikacije i dalje morate držati Home taster, dakle, sve je po starom, iako je relativno Android nov.

Kupovina

Ono što bi pre bilo kakve analize i zaključivanja trebalo raščistiti je da je Ascend P1 daleko od bilo kakvog konteksta kineskih drugorazrednih telefona.

Huawei Ascend P1 (Photo: B92)

Sve zajedno, P1 je krajnje zanimljiv uređaj, relativno dobre izrade, dobrog ekrana, kamere i performansi, uz fabrički Android. Ostaje da Huawei čuje primedbe i sugestije korisnika kada se radi o malim stvari koje proizvod čine potpunim u pitanju. Ono što nismo pomenuli je baterija koju nažalost nije moguće menjati, ali koja obezbeđuje jedan dan automonije pri aktivnom korišćenju svega što P1 može.

Cena je pored kvaliteta drugi bitan faktor kada su aspiracije ka tržištu u pitanju, a konkretnih detalja koliko bi P1 mogao da košta u slobodnoj prodaji još uvek nema. Kod Telenora, koji nam je ustupio uređaj na test, P1 košta 52 hiljade dinara.

Ono što je još zanimljivije je odnos sa konkurencijom, a verovatno najrelevantniji model sa kojim bi P1 imalo smisla porediti je Samsung Galaxy S2. U zavisnosti od paketa koji koristite, P1 je par hiljada dinara jeftiniji, dok bez ugovorne obaveze S2 košta 6 hiljada više.

HTC Desire S je već ozbiljno skuplji, pa ostaje pitanje da i biste, imajući na umu sve dobro i loše što P1 ima da pokaže dodali još koju hiljadu i kupili Samsung. Odluka nije jednostavna, a ostaje utisak da je Huawei mogao da učini dodatni napor i cene spusti još malo kako bi izbor bio lakši i očigledniji.