Google da obriše ružnu prošlost

Od prošlosti se na internetu teško može pobeći. To, ipak, pokušava da učini stotinak Španaca koji su od tamošnje Agencije za zaštitu podataka zatražili da se iz internet pretrage obrišu svi rezultati sa njihovim imenom i svim drugim informacijama o njima.

Taj zahtev došao je do najvišeg španskog suda koji je, umesto odluke, slučaj prosledio Evropskom sudu pravde od kojeg je zatražio da se izjasni da li su pretraživači dužni da uklone podatke iz pretrage čak i kada sami nisu odgovorni za postavljanje takvog sadržaja na svetsku mrežu. Španske sudije pitale su kolege iz Evropskog suda pravde i da li se pritužbe moraju podnositi u Kaliforniji, gde je sedište najvećeg pretraživača, ili nezadovoljni to mogu da učine u svojoj zemlji.

Među onima koji su se ovim povodom obratili nadležnima nalazi se i jedan plastični hirurg koji je želeo da se otarasi podataka o loše urađenim operacijama, dok je drugi muškarac tražio brisanje vesti da mu je vraćena kuća oduzeta zbog neplaćanja osiguranja što se i dalje pojavljuje u pretragama vesti na Googleu. Osnova za zahtev španskih građana moglo bi da bude takozvano pravo da se zaboravi koje je Evropska komisija, posle višegodišnje oštre rasprave, predložila početkom 2012. ali se Evropski parlament još nije izjašnjavao.

I dok se čeka odluka zakonodavaca, prema jednom tumačenju ovo pravo bi omogućilo ljudima da zahtevaju da se iz pretrage obrišu sve stranice koje sadrže nepoželjne informacije o njima, tačnije da se ne pojavljuju uvek kada neko ukuca njihovo ime na pretraživačima. Prema drugom mišljenju, pak, smisao „prava da se zaboravi” jeste da se poverljivi lični podaci zaštite od zloupotreba, a ne da se spreči iznošenje subjektivnog mišljenja o nekome, što bi ugrozilo slobodu izražavanja na svetskoj mreži.

U odgovoru na zahteve Španaca Google se poziva na zakon o elektronskoj trgovini EU iz 2000. godine i kaže da oni ne mogu da uklone sadržaj koji nisu sami proizveli već su samo domaćini takvog sadržaja.

„Podržavamo pravo da se zaboravi i verujemo da postoji način da se primeni na posrednike kao što su pretraživači, i to tako da štiti i pravo na privatnost i pravo na slobodu izražavanja”, navodi se u pismu portparola Googlea.

Ovo nije prvi slučaj da neko traži zaštitu na ovaj način. Na zahtev Maksa Mozlija, bivšeg šefa Formule jedan, Google je iz pretrage morao da ukloni stotine stranica sa informacijama o njegovom privatnom životu. Međutim, iako se ne vide u pretrazi, ti podaci ostaju na sajtovima koji su ih objavili. Pre tog slučaja, iz pretrage su brisane samo stranice za koje postoji sudska odluka da sadržaj na njima nije u skladu sa zakonom.