Nelegalan softver - 64% javnih preduzeća

Osim zakonskih akata na polju zaštite autorskih prava i suzbijanja piraterije, radi i Poreska Uprava, koja od početka godine kontroliše uglavnom velika i srednja preduzeća. Veliki poreski obveznici su, kaže Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske Uprave, uglavnom oni koji koriste legalan softver, dok je kod malih preduzeća, koja do sada nisu kontrolisana u većoj meri situacija drugačija.

Ukupan broj kontrola obavljenih tokom ove godine iznosi 161, a one pokazuju da se u 57 posto preduzeća koristi piratski softver.

Najviše problema ima kod softvera iz oblasti projektovanja i inženjeringa, rekao je on.

Poreska Uprava od ove godine ima posebnu jedinicu za legalnost softvera, koju čine 25 inspektora, a koji su pored poreskih obveznika kontrolisali i neka od javnih preduzeća. Rezultat je, prema njegovim rečima, jako loš. Od 11 javnih preduzeća, nelegalan softver koristilo je čak 7.

Vidojević je rekao da Poreska Uprava očekuje da će se stopa piraterije u Srbiji smanjiti, u planu je dalja obuka i usavršavanje inspektora, sistem daljinske kontrole i nastavak edukativnih aktivnosti.

Iz ove institucije napravili su i edukativni film koji može pomoći preduzećima da provere da li poseduju nelegalan softver, a koji možete videti ovde.

Odeljenje MUP-a Srbije za borbu protiv visokotehnološkog materjala takođe radi na tome da se procenat od 74 posto, koliko je piraterija zastupljena na domaćem tržištu prema poslednjim podacima, smanji, a načelnik ovog odeljenja, Saša Živanović, kaže da su policijski službenici demotivisani time što su kazne izrečene za dela iz ove oblasti previše blage, te, prema njegovim rečima, deluju stimulativno.

Sa druge strane, razvoj informacionih tehnologija pogoduje pirateriji, naročito pristup brzom internetu, koji je smanjio obim ulične piraterije, ali učinio da svako može relativno brzo da preuzme bilo koji sadržaj sa mreže.

Ono što je pohvalno, a što je istakla Lidija Stojanović, pomoćnica ministra poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, sektor tržišne inspekcije, je da se domaći titulari sve više ohrabruju da uđu u postupak i traže zaštitu svojih autorskih prava.

Ona je rekla i da se očekuje implementacija zakona o optičkim diskovima, a da je tokom ove godine zaplenjeno oko 30 hiljada piratskih diskova, ali i da nije bilo nijedne prijave za prodaju piratskih diskova u okviru maloprodajnih objekaka, tokom ove godine.

Da je neophodno strože sankcionisanje smatra i Jugoslav Pirić, generalni direktor kompanije Microsoft Srbija koji je rekao da usvojena strategija razvoja intelektualne svojine daje prostor za dalje unapređanje pri sprovodjenju zakona.

On je istakao da Microsoft ima obavezu da podrži sve napore u oblasti intelektualne svojine, a da borba sa piraterijom daje jasan znak međunarodnoj zajednici da Srbija želi da uredi svoj prostor i sebe predstavi kao zemlju u koju vredi ulagati, jer se prava intelektualne svojine štite.

Pirić je istakao da bi obaranje stope piraterije za samo 10 posto donelo dodatnih 29 miliona dolara državnom budžetu, a da su prema trenutnom rejtingu prema stopi piraterije iza Srbije samo Crna Gora i Albanija.

Na globalnom nivou situacija se pomera ka boljem, rekao je on, jer je 2010. godine u odnosnu na godinu pre primećen pozitivan pomak sa stopom piraterije 42 posto, odnosno 4 procenta manje u odnosu na 2009. godinu, a da su tome u velikom meri doprinele velike zemlje koje se snažno suprotstavljaju ovoj pojavi, među kojima je i Rusija.

Vrednost svetskog tržišta softvera iznosi 59 milijardi dolara, a efekat piratskog softvera iznosi između 450 i 650 milijardi dolara, što je 2,5 miliona izgubljenih radnih mesta, smatrekao je Pirić.

U Srbiji stopa piraterije u poslednje tri godine stagnira, ali se izvesno očekivati da sprovede akcije od početka godine urode plodom, te da kada budu poznati podaci iz 2011. godine, primeti pozitivan trend.

Autor: Jovana Milićević