Deset osobina bezbrižnih ljudi

Foksuirani su na sadašnjost

Najveća razlika između onih koji se previše i brinu i ovih drugih jeste to što ljudi koji se ne brinu previše imaju neverovatnu moć ostajanja u sadašnjosti, odnosno ne razmišljaju o onome što bi moglo da se desi. U njihovom govoru retko možete čuti „Šta ako...“. Takvi ljudi obično sagledaju problem i odmah nalaze rešenje, a naučno je dokazano da im mozak brzo radi, dok neko ko se brine nije u stanju da sagleda problem s distance.

Primer: Vaše dete se vraća kući s lošim ocenama. Previše brižne majke će odmah razmišljati da će zbog toga imati loš prosek što dovodi do toga da će teže upisati srednju školu – „Obično bolje uči, pametan je, ovo je samo period“, brižni će reći sebi. S druge strane, bezbrižni će odmah prepoznati problem i podstaći dete da više uči.

Mozak im radi drugačije

Nedavna studija je pokazala da mozgovi bezbrižnih i brižnih potpuno drugačije funkcionišu u stresnoj situaciji. Istraživanje je obuhvatilo 71 ženu koje su gledale slike uznemirujućeg sadržaja, a za to vreme se merila njihova moždana aktivnost. Mozgovi onih koji su pozitivnije razmišljali bili su manje aktivni od brižnih. Ovo pokazuje da oni koji se previše brinu imaju problem da pozitivno razmišljaju u teškim situacijama i zapravo ispoljavaju negativne emocije.

Više rizikuju u životu

Brižni ljudi teže donose odluke, što je logično ako uzmemo u obzir njihove strahove. Bezbrižni nemaju strah od neuspeha, čak iako imaju strahove u glavi oni rade na tome da ih što pre reše i stalno idu dalje.

Perspektivni su

Bezbrižni nemaju najgori scenario u glavi čak i kada se loše stvari dešavaju. Na primer: Brižna osoba se brine da će izgubiti posao. Takva osoba će odmah imati najpesimističniji scenario u glavi da će ostati bez krova nad glavom i živeti ispod mosta. Bezbrižni će se već fokusirati na traženje novog posla.

Ulaze u srž problema

Brige vas kao vir uvlače i oduzimaju vam kontrolu. Dok se vi brinete, bezbrižni će već biti deset koraka ispred vas u rešavanju problema. Ne dozvolite da budete uvučeni u vir briga i problema jer tek onda nećete znati kako da pomognete sami sebi.

I bezbrižni brinu, ali u određeno vreme

Psiholozi savetuju strategiju zvanu „stolica briga“, koja funkcioniše na sledeći način: odvojite 15 minuta tokom dana kada ćete saom razmišljati i izneti svoje brige. Izvan tih 15 minuta ne dozvolite sebi da se previše brinete i budete pesimistični. Potrudite se da ovih 15 minuta uvek provodite na istom mestu. Tako ako vas obuzme osećaj brige uvek sebi možete reći „Misliću o tome kasnije“.

Imaju više samopouzdanja

Pesimistima uvek fali samopouzdanje da neće moći da se uhvate u koštac sa stvarima koje bi mogle da pođu po zlu. Bezbrižni poseduju samopouzdanje da loše stvari prihvataju kao izazove sa kojima se u životu moraju susresti.

Oni uvek vide svetlo na kraju tunela

Nije kao da bezbrižni ljudi jašu jednoroge ili su nepopravljivi optimisti, ali jednostavno znaju (jer je i na milion primera potvrđeno) da posle kiše uvek dolazi sunce kome se oni raduju.

Sebi postavljaju uvek prava pitanja

„Da li je to moj problem i kako da ga rešim“; „Da li imam kontrolu nad njime?“; „Da li radim sve što mogu kako bih rešila tu situaciju“; „Ako je ova situacija neizbežna onda nema razloga da se brinem previše“

Prihvataju negativne emocije kao simptom

Previše brižni ljudi nisu u skladu sa svojim emocijama, pa one negativne često odbijaju da prihvate, smatrajući da ne treba da budu deo nas. Bezbrižni i psihološki zdravi ljudi negativne emocije posmatraju kao znak i žele da znaju šta uzrokuje te emocije, da li je to posao, ljubav, neplaćeni računi, nevažno ali tome će posvetiti svoju pažnju.