Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju

Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju Budite aktivni na poslu Sedenje tokom duzeg vremenskog perioda moze biti veoma stetno za vase zdravlje, cak i ako redovno vezbate u vreme kad ne sedite, sudeći prema Dzin Stonu, autoru knjige “Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju”. Ako ceo dan boravite za racunarom, napravite pauzu barem svakih 45 minuta i malo prosetajte. Hladan tus Hladni tusevi poboljsavaju cirkulaciju, osnazuju kozu, osnazuju imuni sistem, poboljsavaju raspolozenje i osvezavaju vase telo. Tusiranje hladnom vodom povećava nivo glutationa, jednog od prirodnih telesnih antioksidansa. Idealno trajanje hladnog tusiranja je pet minuta s tim da vodu pustate u intervalima od trideset sekundi. Negujte prijateljstva Ljudi koji imaju snazne socijalne veze poseduju najsnazniji imunoloski sistem i manje je verovatno da će oboleti od nekog upalnog procesa. To sto imate jako malo ili gotovo pa nijednog prijatelja stavlja vas u kriznu grupu koja ima 50 odsto veće sanse da će imati srcani udar. Na nedeljnoj bazi nastojte razgovarati s najmanje dve osobe koje ne poznajete, i to uzivo, izbegavajući Fejsbuk i i-mejl prepiske . Ne izbegavajte beli luk Beli luk snizava krvni pritisak i nivo holesterola , bori se protiv infekcija i deluje kao snazan antioksidant . Ljudi koji redovno konzumiraju beli luk imaju dvostruko manje sanse za oboljenjem . Jedite ga sirovog ili kuvanog , ali pazite na to da mu prilikom pripremanja hrane ne ' sprzite ' sve korisne sastojke. Praktikujte popodnevni odmor Broj i efikasnost imunoloskih ćelija koje se bore protiv oboljenja povećava se sa vise sna kojeg dobijete, dok je nedostatak sna povezan s napadom na zdravlje koje podrazumeva nakupljanje kalcijuma u srcanim arterijama te ogranicavanje proizvodnje ljudskog hormona rasta koji je potreban za obnovu tela. Nastojte praktikovati popodnevni odmor, idealno je od 13 do 15 casova kada je telu odmor najpotrebniji. Dopustite sebi koju casicu Umereni unos alkohola povećava dugovecnost i smanjuje rizik od srcanih bolesti za 20 do 50 odsto. Ljudima koji piju umereno statisticki je potrebno mnogo manje hospitalizacije i susreću se s mnogo manjim zdravstvenim poteskoćama u poredjenju sa opstom populacijom. Konzumirajte jogurt Probioticke ili “dobre” bakterije koje zive u nasem telu imaju koristan uticaj na mnoge gastrointestinalne uslove - takodje snizavaju krvni pritisak i holesterol te osnazuju imuni sistem. Pojedite barem jednu porciju jogurta dnevno kako biste doprineli svom zdravlju. Vezbajte jogu Joga ili neke druge vezbe koje se odnose na regulisanje disanja ili procisćavanje misli osnazuju i uravnotezuju imunoloski sistem te ga stimulisu da se efikasnije pobrine za mikrobe zbog kojih obolevamo. Ovim vezbama takodje mozete ublaziti neke faktore bolesti srca, kao sto su visoki krvni pritisak, visok nivo sećera u krvi i gojaznost. Smanjite unos kalorija Manji unos kalorija u telo ima pozitivni ucinak na sveukupno zdravlje. Dijeta u sklopu koje se u telo unosi 25 odsto manje kalorija zasluzna je za smanjenje holesterola, nivo triglicerida u krvi i krvnog pritiska. No, kako biste izbegli manjak vitamina, pobrinite se da ono sto unosite u telo bude nutritivno bogato. Izbegavajte sećer, pobrinite se za konstantan unos proteina u telo i pojacajte konzumaciju povrća. Klonite se stresnih situacija Previse stresa plodno je tlo za bolesti, poput insomnije, nedostatka energije, boli u kicmi, proliva, zatvora, depresije, nadutosti, grceva, promene apetita, pospanosti, razdrazljivosti, osipa, iritacija koze, sindroma iritabilnog creva, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Vezbanje barem triput nedeljno, duboko disanje uz aromaticne sveće ili smejanje s prijateljima moze uciniti cuda za smanjenje stresa. izvor i foto: magazin net; stockimages/freedigitalphotos.net magazin.net Ako ste se ikad pitali kako to da postoje ljudi koji se nikad ne razboljevaju, odnosno kakve zivotne navike oni praktikuju - evo odgovora. Ako ste se ikad pitali kako to da postoje ljudi koji se nikad ne razboljevaju, odnosno kakve zivotne navike oni praktikuju - evo odgovora.

Budite aktivni na poslu

Sedenje tokom dužeg vremenskog perioda može biti veoma štetno za vaše zdravlje, čak i ako redovno vežbate u vreme kad ne sedite, sudeći prema Džin Stonu, autoru knjige “Tajne ljudi koji se nikad ne razboljevaju”. Ako ceo dan boravite za računarom, napravite pauzu barem svakih 45 minuta i malo prošetajte.

Hladan tuš

Hladni tuševi poboljšavaju cirkulaciju, osnažuju kožu, osnažuju imuni sistem, poboljšavaju raspoloženje i osvežavaju vaše telo. Tuširanje hladnom vodom povećava nivo glutationa, jednog od prirodnih telesnih antioksidansa. Idealno trajanje hladnog tuširanja je pet minuta s tim da vodu puštate u intervalima od trideset sekundi.

Negujte prijateljstva

Ljudi koji imaju snažne socijalne veze poseduju najsnažniji imunološki sistem i manje je verovatno da će oboleti od nekog upalnog procesa. To što imate jako malo ili gotovo pa nijednog prijatelja stavlja vas u kriznu grupu koja ima 50 odsto veće šanse da će imati srčani udar. Na nedeljnoj bazi nastojte razgovarati s najmanje dve osobe koje ne poznajete, i to uživo, izbegavajući Fejsbuk i i-mejl prepiske .

Ne izbegavajte beli luk

Beli luk snižava krvni pritisak i nivo holesterola , bori se protiv infekcija i deluje kao snažan antioksidant . Ljudi koji redovno konzumiraju beli luk imaju dvostruko manje šanse za oboljenjem . Jedite ga sirovog ili kuvanog , ali pazite na to da mu prilikom pripremanja hrane ne ' spržite ' sve korisne sastojke.

Praktikujte popodnevni odmor

Broj i efikasnost imunoloških ćelija koje se bore protiv oboljenja povećava se sa više sna kojeg dobijete, dok je nedostatak sna povezan s napadom na zdravlje koje podrazumeva nakupljanje kalcijuma u srčanim arterijama te ograničavanje proizvodnje ljudskog hormona rasta koji je potreban za obnovu tela. Nastojte praktikovati popodnevni odmor, idealno je od 13 do 15 časova kada je telu odmor najpotrebniji.

Dopustite sebi koju čašicu

Umereni unos alkohola povećava dugovečnost i smanjuje rizik od srčanih bolesti za 20 do 50 odsto. Ljudima koji piju umereno statistički je potrebno mnogo manje hospitalizacije i susreću se s mnogo manjim zdravstvenim poteškoćama u poređenju sa opštom populacijom.

Konzumirajte jogurt

Probiotičke ili “dobre” bakterije koje žive u našem telu imaju koristan uticaj na mnoge gastrointestinalne uslove - takođe snižavaju krvni pritisak i holesterol te osnažuju imuni sistem. Pojedite barem jednu porciju jogurta dnevno kako biste doprineli svom zdravlju.

Vežbajte jogu

Joga ili neke druge vežbe koje se odnose na regulisanje disanja ili pročišćavanje misli osnažuju i uravnotežuju imunološki sistem te ga stimulišu da se efikasnije pobrine za mikrobe zbog kojih obolevamo. Ovim vežbama takođe možete ublažiti neke faktore bolesti srca, kao što su visoki krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i gojaznost.

Smanjite unos kalorija

Manji unos kalorija u telo ima pozitivni učinak na sveukupno zdravlje. Dijeta u sklopu koje se u telo unosi 25 odsto manje kalorija zaslužna je za smanjenje holesterola, nivo triglicerida u krvi i krvnog pritiska. No, kako biste izbegli manjak vitamina, pobrinite se da ono što unosite u telo bude nutritivno bogato. Izbegavajte šećer, pobrinite se za konstantan unos proteina u telo i pojačajte konzumaciju povrća.

Klonite se stresnih situacija

Previše stresa plodno je tlo za bolesti, poput insomnije, nedostatka energije, boli u kičmi, proliva, zatvora, depresije, nadutosti, grčeva, promene apetita, pospanosti, razdražljivosti, osipa, iritacija kože, sindroma iritabilnog creva, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Vežbanje barem triput nedeljno, duboko disanje uz aromatične sveće ili smejanje s prijateljima može učiniti čuda za smanjenje stresa.

izvor i foto: magazin net; stockimages/freedigitalphotos.net