Probiotici: dobrobiti živih bakterija

Probiotici: dobrobiti zivih bakterija Zive kulture ovih prijateljskih bakterija u obliku fermentisane hrane koristili su jos i nasi preci jer su znali da mogu uveliko pomoci u prevenciji i lecenju mnogih bolesti.U danasnje vreme interesovanje za probiotike postaje sve vece. Razlog tome su brojna naucna otkrica koja dokazuju delotvornost probiotika na gotovo ceo organizam. Dobre bakterije "za zivot" Rec "probiotik" potice od grckog "pro bios", sto u doslovnom prevodu znaci "za zivot".Prvi put su je koristili “Lilley” i “Stillwell” 1965. godine, kako bi opisali materije koje je lucio jedan mikroorganizam, a koje su podsticale rast drugog. Vise od 1.000 razlicitih vrsta bakterija zivi u nasem probavnom traktu i pomazu nam da rastvorimo hranu i apsorbujemo hranjive materije. Antibiotici (anti bios - ubice zivota), odnosno lekovi namenjeni unistavanju destruktivnih bakterija, istovremeno mogu ubiti i zdravu crevnu floru koja nam pomaze pri varenju. Zbog toga nakon uzimanja antibiotika doktori cesto savetuju uzimanje probiotika kako bismo ponovno naselili probavni trakt zdravim bakterijama. Probiotici su takodje korisni kod zaustavljanja proliva povezanog s uzimanjem antibiotika, od kojeg godisnje u bolnicama umire veliki broj ljudi. Medjutim, to nije sve. Istrazivanja potvrdjuju da probiotici mogu pomoci i kod mnogih drugih zdravstvenih problema: jacaju imunitet sprecavaju infekcije ublazavaju, cak i kompletno lece alergiju i astmu povecavaju otpornost na stres stite od vaginalnih infekcija potpomazu mrsavljenju ublazavaju zelucane tegobe uspesno lece dermatitis, ekcem i psorijazu Pomazu kod probavnih i zelucanih tegoba Probiotici pomazu kod raznih vrsta probavnih smetnji. Odlicno pomazu kod bolova u stomaku, grceva, nadutosti, proliva i zatvora. Mogu biti korisni za osobe sa sindromom iritabilnog creva. U jednom istrazivanju su pacijenti primetili osetno ublazavanje simptoma kao sto su bol u stomaku i neredovna stolica nakon sto su dobili dodatak koji sadrzi bakterijski soj Bifidobacterium infantis. Probiotici pomazu cak iako osoba nema konkretnih zdravstvenih problema. Cuvaju zdravlje mokracnog sistema Brojna istrazivanja pokazuju da je probiotike dobro uzimati ako patite od infekcija mokracnog sistema. Redovna upotreba probiotika moze spreciti napad losih bakterija na mokracni sistem. To se postize odrzavanjem populacije zdravih bakterija u organizmu.Infekcije mokracnog sistema vrlo su ceste, narocito kod zena.Vecina infekcija nestaje uz antibiotike, ali istrazivanja pokazuju da ih se oko 30 do 40 odsto moze i vratiti. Redovnim uzimanjem probiotika mozete spreciti ponovnu pojavu ove bolesti. Sprecavaju vaginalne infekcije Bas kao probavni trakt i nasi se intimni organi oslanjaju na krhku ravnotezu dobrih i losih bakterija. Kada se ta ravnoteza poremeti moze doci do nekih veoma cestih i neugodnih infekcija. Bakterijska infekcija intimnih organa moze dovesti i do gljivicne infekcije. Nedavna istrazivanja su otkrila da L. Acidophilus moze spreciti vaginalnu infekciju i pomoci u slucajevima vec nastalih infekcija kod zena. Pritom treba napomenuti da su probiotici u tim istrazivanjima bili korisceni u obliku vaginalnih cepica, a ne kao dodatak ishrani. Cuvaju zdravlje majke i fetusa Probiotici mogu imati posebnu ulogu u majcinom zdravlju, buduci da su trudnice posebno osetljive na vaginalne infekcije. S obzirom na to da je bakterijska vaginoza jedan od faktora koji uzrokuju prevremeni porodjaj, probiotici su se jos jednom pokazali kao potencijalno blagotvorni, ali ovoga puta i za zdravlje fetusa. Jacaju imunitet Jedna od glavnih funkcija zdravih bakterija je podstaknuti imunolosku reakciju. Na primer, u jednom istrazivanju sprovedenom na studentima pokazalo se da su svi koji su dobili fermentisani mlecni napitak umesto mleka imali povecanu proizvodnju limfocita, koji oznacavaju snagu imuniteta. Konzumirajuci namirnice bogate probioticima i odrzavanjem kvalitetne crevne flore, mozete ojacati vas imunoloski sistem. Potpomazu mrsavljenju Na Univerzitetu Stanford istrazivaci su 2006. godine otkrili da gojazni ljudi imaju drugacije crevne bakterije od ljudi prosecne telesne tezine. To je bio prvi znak da crevna flora igra ulogu u odrzavanju zdrave telesne tezine. U istrazivanju sprovedenom na zenama u postporodjajnom periodu, dodatak probiotickih bakterija lactobacillus bifidobacterium pomogao je u smanjenju velicine struka. Smanjuju rizik od alergije i astme Istrazivanje PANDA (Probiotics and Allergy) sprovedeno 2007. godine dokazalo je da postoji cvrsta veza izmedju crevne flore i alergija. Istrazivaci su odabrali zene koje su patile od sezonskih alergija ili ciji su partneri patili od alergija, tako da su i njihova deca imala veliku sansu za razvoj alergija i astme. Trudnice koje su uzimale probiotike tokom trudnoce imale su 80 odsto manju pojavu alergija, dermatitisa i astme kod dece. Ako vase dete vec ima alergiju, astmu ili dermatitis, jos nije prekasno. I u takvim slucajevima istrazivanja pokazuju povoljan utjicaj probiotickih bakterija. Izvori probiotickih bakterija Osnovni izvori probiotickih bakterija su fermentisani proizvodi poput kefira, kiselog kupusa, domaceg termicki neobradjenog sira ili jogurta koji sadrzi probioticke bakterije. Ako vam je potrebna velika doza probiotickih bakterija, posebno nakon terapije antibioticima, ili u slucajevima lose probave, alergije ili astme, mozete ih kupiti u apotekama u obliku praha ili tecnosti. Pritom svakako pripazite da ne sadrze vestacke boje, arome, konzervanse, gluten ili laktozu. Izvor: alternativazavas.com Foto: Naypong/FreeDigitalPhotos.net, renjith krishnan/FreeDigitalPhotos.net, winnond/FreeDigitalPhotos.net alternativazavas.com Vecini ljudi pomisao na probiotike priziva slike jogurta koje vidimo na reklamama, ali dobrocudne bakterije ipak nisu marketinski trik ili obican modni trend u ishrani. Vecini ljudi pomisao na probiotike priziva slike jogurta koje vidimo na reklamama, ali dobrocudne bakterije ipak nisu marketinski trik ili obican modni trend u ishrani.

Žive kulture ovih prijateljskih bakterija u obliku fermentisane hrane koristili su još i naši preci jer su znali da mogu uveliko pomoći u prevenciji i lečenju mnogih bolesti.U današnje vreme interesovanje za probiotike postaje sve veće.

Razlog tome su brojna naučna otkrića koja dokazuju delotvornost probiotika na gotovo ceo organizam.

Dobre bakterije "za život"

Reč "probiotik" potiče od grčkog "pro bios", što u doslovnom prevodu znači "za život".Prvi put su je koristili “Lilley” i “Stillwell” 1965. godine, kako bi opisali materije koje je lučio jedan mikroorganizam, a koje su podsticale rast drugog.

Više od 1.000 različitih vrsta bakterija živi u našem probavnom traktu i pomažu nam da rastvorimo hranu i apsorbujemo hranjive materije. Antibiotici (anti bios - ubice života), odnosno lekovi namenjeni uništavanju destruktivnih bakterija, istovremeno mogu ubiti i zdravu crevnu floru koja nam pomaže pri varenju. Zbog toga nakon uzimanja antibiotika doktori često savetuju uzimanje probiotika kako bismo ponovno naselili probavni trakt zdravim bakterijama. Probiotici su takođe korisni kod zaustavljanja proliva povezanog s uzimanjem antibiotika, od kojeg godišnje u bolnicama umire veliki broj ljudi.

Međutim, to nije sve. Istraživanja potvrđuju da probiotici mogu pomoći i kod mnogih drugih zdravstvenih problema:

• jačaju imunitet
• sprečavaju infekcije
• ublažavaju, čak i kompletno leče alergiju i astmu
• povećavaju otpornost na stres
• štite od vaginalnih infekcija
• potpomažu mršavljenju
• ublažavaju želučane tegobe
• uspešno leče dermatitis, ekcem i psorijazu

Pomažu kod probavnih i želučanih tegoba

Probiotici pomažu kod raznih vrsta probavnih smetnji. Odlično pomažu kod bolova u stomaku, grčeva, nadutosti, proliva i zatvora. Mogu biti korisni za osobe sa sindromom iritabilnog creva. U jednom istraživanju su pacijenti primetili osetno ublažavanje simptoma kao što su bol u stomaku i neredovna stolica nakon što su dobili dodatak koji sadrži bakterijski soj Bifidobacterium infantis. Probiotici pomažu čak iako osoba nema konkretnih zdravstvenih problema.

Čuvaju zdravlje mokraćnog sistema

Brojna istraživanja pokazuju da je probiotike dobro uzimati ako patite od infekcija mokraćnog sistema. Redovna upotreba probiotika može sprečiti napad loših bakterija na mokraćni sistem. To se postiže održavanjem populacije zdravih bakterija u organizmu.Infekcije mokraćnog sistema vrlo su česte, naročito kod žena.Većina infekcija nestaje uz antibiotike, ali istraživanja pokazuju da ih se oko 30 do 40 odsto može i vratiti. Redovnim uzimanjem probiotika možete sprečiti ponovnu pojavu ove bolesti.

Sprečavaju vaginalne infekcije

Baš kao probavni trakt i naši se intimni organi oslanjaju na krhku ravnotežu dobrih i loših bakterija. Kada se ta ravnoteža poremeti može doći do nekih veoma čestih i neugodnih infekcija. Bakterijska infekcija intimnih organa može dovesti i do gljivične infekcije. Nedavna istraživanja su otkrila da L. Acidophilus može sprečiti vaginalnu infekciju i pomoći u slučajevima već nastalih infekcija kod žena. Pritom treba napomenuti da su probiotici u tim istraživanjima bili korišćeni u obliku vaginalnih čepića, a ne kao dodatak ishrani.

Čuvaju zdravlje majke i fetusa

Probiotici mogu imati posebnu ulogu u majčinom zdravlju, budući da su trudnice posebno osetljive na vaginalne infekcije. S obzirom na to da je bakterijska vaginoza jedan od faktora koji uzrokuju prevremeni porođaj, probiotici su se još jednom pokazali kao potencijalno blagotvorni, ali ovoga puta i za zdravlje fetusa.

Jačaju imunitet

Jedna od glavnih funkcija zdravih bakterija je podstaknuti imunološku reakciju. Na primer, u jednom istraživanju sprovedenom na studentima pokazalo se da su svi koji su dobili fermentisani mlečni napitak umesto mleka imali povećanu proizvodnju limfocita, koji označavaju snagu imuniteta. Konzumirajući namirnice bogate probioticima i održavanjem kvalitetne crevne flore, možete ojačati vaš imunološki sistem.

Potpomažu mršavljenju

Na Univerzitetu Stanford istraživači su 2006. godine otkrili da gojazni ljudi imaju drugačije crevne bakterije od ljudi prosečne telesne težine. To je bio prvi znak da crevna flora igra ulogu u održavanju zdrave telesne težine.

U istraživanju sprovedenom na ženama u postporođajnom periodu, dodatak probiotičkih bakterija lactobacillus bifidobacterium pomogao je u smanjenju veličine struka.

Smanjuju rizik od alergije i astme

Istraživanje PANDA (Probiotics and Allergy) sprovedeno 2007. godine dokazalo je da postoji čvrsta veza između crevne flore i alergija. Istraživači su odabrali žene koje su patile od sezonskih alergija ili čiji su partneri patili od alergija, tako da su i njihova deca imala veliku šansu za razvoj alergija i astme. Trudnice koje su uzimale probiotike tokom trudnoće imale su 80 odsto manju pojavu alergija, dermatitisa i astme kod dece. Ako vaše dete već ima alergiju, astmu ili dermatitis, još nije prekasno. I u takvim slučajevima istraživanja pokazuju povoljan utjicaj probiotičkih bakterija.

Izvori probiotičkih bakterija

Osnovni izvori probiotičkih bakterija su fermentisani proizvodi poput kefira, kiselog kupusa, domaćeg termički neobrađenog sira ili jogurta koji sadrži probiotičke bakterije. Ako vam je potrebna velika doza probiotičkih bakterija, posebno nakon terapije antibioticima, ili u slučajevima loše probave, alergije ili astme, možete ih kupiti u apotekama u obliku praha ili tečnosti. Pritom svakako pripazite da ne sadrže veštačke boje, arome, konzervanse, gluten ili laktozu.

Izvor: alternativazavas.com
Foto: Naypong/FreeDigitalPhotos.net, renjith krishnan/FreeDigitalPhotos.net, winnond/FreeDigitalPhotos.net