Kako pobediti strah od samoće?

Kako pobediti strah od samoce? Kada se javlja strah od samoce? Strah od samoce moze biti vezan za gubitak drage osobe. U tom slucaju osobi je potrebno vreme da se adaptira na novonastalu situaciju. Kada nekog izgubimo stalno recikliramo osecaj tuge i boli na nacin da razmisljamo o toj osobi, vidimo njegovu ili njenu sliku pred svojim ocima, cujemo njegov glas. Tada nam se cini da bol nikada nece proci. Drustvo drugih nam pomaze da razmisljamo o necem drugom i intenzitet boli nije toliko jak. Dok ponovo ne ostanemo sami. Strah od samoce moze da se javi u mnostvu drugih situacija. Razlozi su cesto iracionalni. Na primer: osoba koja veruje da boluje od neke bolesti (umisljeni bolesnici) moze osetiti vrlo intenzivan strah od samoce, jer nece biti nikoga ko bi joj pomogao i pozvao lekara ako se nesto lose dogodi; mala deca koja se boje cudovista ako ostanu sama (sto predstavlja normalnu razvojnu fazu) osoba koja kada je sama nema nikakvu inicijativu i veruje da je nesposobna za samostalan zivot, jer je paralizovana anksioznoscu; osoba koja veruje da nije zasluzila da bude s drugima, da nije dovoljno dobra ili zanimljiva pa se zato povlaci, ali se istovremeno boji samoce; osoba koja duboko veruje da ce u zivotu ostati sama, pa pristaje na partnerski odnos koji joj ne odgovara sto moze biti povezano s uverenjem "ja ne vredim ako nisam u vezi"… S obzirom na sve navedene primere kojih moze biti mnostvo, jer su uzroci straha od samoce vrlo individualni i terapijski proces je individualan. Terapeut u radu s klijentom prvo radi na otkrivanju uverenja koja se nalaze iza straha. Ta se uverenja povezuju s licnom istorijom klijenta u smislu roditeljskih poruka, traumaticnih iskustava itd. Strah od samoce najcesce je simptom, a u terapeutskom radu trazimo njegov osnovni uzrok i radimo na tome da ga razresimo. Paralelno, osoba moze osvestavati nacine kako da se brine za sebe, kako da bude sa sobom, kako da uziva u tim trenucima, kako bi naucila da to vreme moze biti itekako prijatno i opustajuce. Kada osoba resi uzrok to se odrazava na situaciju i sada i ovde i fobicna reakcija izostaje. Kako mozemo pomoci sebi? U situacijama kada je sa strahom povezana i neka vrsta poremecaja raspolozenja (npr. depresivni poremecaj) uz psihoterapiju moze se prepisati i terapija medikamentima. U situacijama kada oseti strah od samoce osoba moze, kako bi sebi olaksala situaciju: da nazove blisku osobu i podeli s njom svoj strah da se bavi hobijem da izgovori pozitivne afirmacije poput: "imam sve kapacitete za uspeh", "ja mogu da olaksam situaciju"… pogleda dobar film procita knjigu ode u setnju… Vazno je napomenuti da je sve navedeno ublazavanje simptoma, pa je stoga psihoterapija trajnije i uspesnije resenje. U situacijama kada strah osecamo zbog gubitka voljene osobe potrebno je da prodjete proces tugovanja kako bi se adaptirali na zivot bez te osobe. U tom slucaju potiskivanje tuge nikako nije preporucljivo. Autorke: Tatjana Gjurkovic, dipl. psiholog i Jelena Vrsaljko, dipl.soc.rad Izvor: ordinacija.hr Foto: Sira Anamwong/FreeDigitalPhotos.net ordinacija.hr Postoje ljudi koje osecaj straha obuzima na samu pomisao da ce biti sami i koji ih navodi da stalno traze kontakt s drugim ljudima, sto naravno moze predstavljati realan problem u njihovom funkcionisanju. Neki ljudi rade puno kako bi izbegli da budu sami. Ljudi se boje da budu sami i to gotovo fobicno izbegavaju. Kada su sami kompulzivno traze bilo cije drustvo. Strah od samoce najcesce je simptom, a u terapeutskom radu trazi se njegov osnovni uzrok i radi na tome da se razresi.

Kada se javlja strah od samoće?

Strah od samoće može biti vezan za gubitak drage osobe. U tom slučaju osobi je potrebno vreme da se adaptira na novonastalu situaciju. Kada nekog izgubimo stalno recikliramo osećaj tuge i boli na način da razmišljamo o toj osobi, vidimo njegovu ili njenu sliku pred svojim očima, čujemo njegov glas. Tada nam se čini da bol nikada neće proći. Društvo drugih nam pomaže da razmišljamo o nečem drugom i intenzitet boli nije toliko jak. Dok ponovo ne ostanemo sami.

Strah od samoće može da se javi u mnoštvu drugih situacija. Razlozi su često iracionalni. Na primer:

• osoba koja veruje da boluje od neke bolesti (umišljeni bolesnici) može osetiti vrlo intenzivan strah od samoće, jer neće biti nikoga ko bi joj pomogao i pozvao lekara ako se nešto loše dogodi;
• mala deca koja se boje čudovišta ako ostanu sama (što predstavlja normalnu razvojnu fazu)
• osoba koja kada je sama nema nikakvu inicijativu i veruje da je nesposobna za samostalan život, jer je paralizovana anksioznošću;
• osoba koja veruje da nije zaslužila da bude s drugima, da nije dovoljno dobra ili zanimljiva pa se zato povlači, ali se istovremeno boji samoće;
• osoba koja duboko veruje da će u životu ostati sama, pa pristaje na partnerski odnos koji joj ne odgovara što može biti povezano s uverenjem "ja ne vredim ako nisam u vezi"…

S obzirom na sve navedene primere kojih može biti mnoštvo, jer su uzroci straha od samoće vrlo individualni i terapijski proces je individualan. Terapeut u radu s klijentom prvo radi na otkrivanju uverenja koja se nalaze iza straha. Ta se uverenja povezuju s ličnom istorijom klijenta u smislu roditeljskih poruka, traumatičnih iskustava itd.

Strah od samoće najčešće je simptom, a u terapeutskom radu tražimo njegov osnovni uzrok i radimo na tome da ga razrešimo. Paralelno, osoba može osveštavati načine kako da se brine za sebe, kako da bude sa sobom, kako da uživa u tim trenucima, kako bi naučila da to vreme može biti itekako prijatno i opuštajuće. Kada osoba reši uzrok to se odražava na situaciju i sada i ovde i fobična reakcija izostaje.

Kako možemo pomoći sebi?

U situacijama kada je sa strahom povezana i neka vrsta poremećaja raspoloženja (npr. depresivni poremećaj) uz psihoterapiju može se prepisati i terapija medikamentima.

U situacijama kada oseti strah od samoće osoba može, kako bi sebi olakšala situaciju:

• da nazove blisku osobu i podeli s njom svoj strah
• da se bavi hobijem
• da izgovori pozitivne afirmacije poput: "imam sve kapacitete za uspeh", "ja mogu da olakšam situaciju"…
• pogleda dobar film
• pročita knjigu
• ode u šetnju…

Važno je napomenuti da je sve navedeno ublažavanje simptoma, pa je stoga psihoterapija trajnije i uspešnije rešenje. U situacijama kada strah osećamo zbog gubitka voljene osobe potrebno je da prođete proces tugovanja kako bi se adaptirali na život bez te osobe. U tom slučaju potiskivanje tuge nikako nije preporučljivo.

Autorke: Tatjana Gjurković, dipl. psiholog i Jelena Vrsaljko, dipl.soc.rad
Izvor: ordinacija.hr
Foto: Sira Anamwong/FreeDigitalPhotos.net