Peti mesec trudnoće

Šta se dešava s bebom?

Rekli smo da u četvrtom mesecu čuje vaš glas, a sada već reaguje i na spoljne zvuke. Puštajte joj muziku, pričajte s njom. Ukoliko vam je ovo prva trudnoća, oko 18. nedelje osetićete neko neobično treperenje u stomaku (kao leptirići ili mehurići). To su pokreti vaše bebe. Iako je mališa počeo odavno da se mrda, vi njegovu (ili njenu) aktivnost tek sada počinjete da osećate. Ako vam je ovo druga ili treća trudnoća, prepoznavanje bebinih pokreta počinje nešto ranije (oko 16. nedelje). Inače, u ovom periodu trudnoće beba i nije tako aktivna, spava i do 20 sati na dan. Sve je veća i veća, ali je za sada prilično mršava. Ima oko 23-25 cm, što je polovina od porođajne dužine, a teška je oko 380 gr, ili samo 12% porođajne težine. Pa računajte.

Šta treba da uradite od pregleda?

Ovo je period kada treba uraditi ultrazvučni pregled – “genetski sonogram drugog trimestra”, naročito važan za trudnice koje nisu bile na “genetskom sonogramu I trimestra” (11 – 14.ng). Analizu iz krvi koja se zove “tripl” test, radite samo ako ste preskočili “dabl” test.

Pored posmatranja ultrazvučnih znakova za procenu rizika od Daunovog sindroma, za vreme ovog ultrazvučnog pregleda treba detaljno pogledati i kako je beba građena (njen spoljašnji izgled i građu unutrašnjih organa, uključujući i njeno srce tj. fetalnu ehokardiografiju).

Uočavanje nekog od ultrazvučnih znakova Daunovog sindroma na plodu ne znači da je plod mongoloid. Svaki od ovih markera ima svoj numerički faktor koji se uključuje u dotadašnji rezultat rizika od Daunovog sindroma dobijen „dabl“ ili „tripl“ testom. Tek kada se proračuna ukupni rizik (rezultat „dabl“ ili „tripl“testa, uz eventualno uočene ultrazvučne znake), donosi se odluka da li je neophodno proveriti hromozome ploda uzimanjem plodove vode za analizu (amniocenteza). Amniocenteza se u Bolnici „Analajif“ radi od 16. do 20. nedelje trudnoće, a rezultati se dobijaju za 8 do 10 dana.

Ovo je vreme kada vam se radi ginekološki pregled prstima, radi procene kvaliteta grlića i donošenja eventualne odluke o serklažu.

Dr sci.med. Vojislav Živanić
Opšta bolnica “Analajf“