Savremene boginje vina: Tri sestre koje mešaju posao i zadovoljstvo

U Dalmaciji je obično svako imao svoje bure vina u dvorištu. Vino se proizvodilo iz hobija, za lične i potrebe prijatelje. Vođen malo većim entuzijazmom, Ilija je hteo da prenese svojoj najstarijoj kćerci Nadi tu strast još dok su živeli u Benkovcu.

Sticajem okolnosti, Nadu je životni put doveo u Vranje, gde je započeta jedna lepa ženska vinska priča. Kada je i deda Ilija došao u Vranje, nastavio je sa svojim starim hobijem. Količine su ubrzo i prevazišle nivo hobija, pa je preduzimljiva Nada došla na ideju da započnu sa komercijalnom proizvodnjom vina. Dragan je preuzeo brigu oko pokretanja proizvodnje, a ubrzo je ćerkama prepustio posao. One su u tome bile prilično vešte, pa se tako 2009. godine pojavilo prvo flaširano vino vinarije Aleksić, i to kaberne sovinjon Kardaš berba 2007, koji je i danas jedno od najprepoznatljivijih vina ove kuće: „To mi je od naših vina omiljeno, možda sam i emotivno vezana za njega jer je prvo“, objašnjava Maja, koja, iako tehnolog po struci, zajedno sa Draganom upravlja vinarijom. O proizvodnji vina brine Jelena Živanović, takođe tehnolog.

"Od samog početka sam prepoznala žensku energiju koja nas je dovela do velikog uspeha koji imamo danas“, kaže Jelena, dodajući da je njen favorit sovinjon Arno.

Tiho i nenametljivo, istovremeno vrlo profesionalno i ozbiljno, tri sestre polako grade mesto za svoju vinariju na vinskoj mapi Srbije. Prošle godine većina prodaje vina bila je realiziovana na lokalnom nivou, ali su za kratko vreme uspele da plasiraju svoja vina u mnoge prestižne restorane širom zemlje, naročito u Beogradu. Od skoro je započeta i prodaja vina izvan Srbije. Takođe, obavezne su učesnice skoro svih važnih vinskih događaja.

Iako ih neko možda može doživeti kao inferiorne, jer su kao žene od svega tridesetak godina priličan izuzetak u domaćem vinarstvu, one i po tom pitanju imaju vrlo jasan stav: „Ima mnogo izreka na temu da je žena kao vino, a mi kažemo da žena i vino imaju isti razvojni put – treba im negovanje i pažljivo čuvanje, pa tek onda mogu da postaju bolje s vremenom i da dostignu punu zrelost. I to mogu samo ona sa najboljim potencijalom. Mi se razvijamo kao i naša vina, tako da s vremenom zajedno postajemo bolji“, poručuje Dragana uz osmeh, dodajući da ona najradije pije njihov rose Barbara.

Kroz Kardaš, Arno, Bonacu, Sevdah, Žuti cvet i druge, ukupno jedanaest etiketa, sestre Aleksić predstavljaju svoje viđenje stilova vina koje ljubitelji vina prepoznaju. Vole da kažu za svoja vina da su „ženskih ruku delo, ali to ne znači da su meka i preterano ženstvena, već da su prefinjena“. Njihovi stilovi variraju od svežih, lepršavih vina sa hrskavim kiselinama, rađenih od skoro zaboravljene smederevke i tamjanike, preko punog, karakternog sovinjona i dva polusuva šardonea, do moćnih kabernea i vranca koji je još uvek u podrumu čekajući pravi trenutak da se pojavi. U skladu sa celom pričom koja prati ovu vinariju, polusuvi roze takođe nosi žensko ime – Barbara. Za jesen su najavljena dva nova vina - Amanet i Kardaš limited.

Polako su počele da pristižu i nagrade za vina sa ozbiljnih internacionalnih takmičenja, kao potvrda da je vinarija Aleksić na dobrom putu. Njene ambicije rastu, ali to deluje zdravorazumski. „Cilj nam je prvenstveno da podižemo kvalitet i da stvaramo autentična vina. Osim toga, i da podignemo svoje vinograde. Trenutno uzimamo grožđe od kooperanata, sa kojima imamo ozbiljne višegodišnje ugovore i vrlo tesnu saradnju“, kaže Dragana.

Samu vinariju teško je promašiti ukoliko vas put nanese u pravcu Vranja, jer je smeštena na samom ulazu u grad na izlazu sa auto-puta. Izgradnja vinarije započeta je 2009. godine i danas se nalazi na površini od 1.000 kvardata, raspoređenih na tri nivoa.

Degustaciona sala, uređena po aktuelnim dizajnerskim trendovima, delo je mlade, nagrađivane dizajnerke Jovane Živković. Ovaj atraktivan deo vinarije može da primi oko stotinu posetilaca za degustaciju vina, ali i za kompletan gastronomski doživljaj autohtonih domaćih jela, od kojih veliki deo dolazi upravo iz kuće Aleksića. Posete vinariji i degustacije vina moguće su svakog dana, ali uz prethodnu najavu za veće grupe.

Sa preradnim kapacitetom od 300.000 litara i delom za odležavanje vina u hrastovini kapaciteta oko 26.000 litara, ova mlada vinarija jasno stavlja do znanja da njene visoke pretenzije imaju ozbiljnu podlogu.

"Baviti se vinom nije nimalo lak ni naivan posao, ali daje mnogo toga lepog“, kažu ove mlade vinarke, čije se ambicije ne zaustavljaju samo na vinu. One idu dalje, pa su ove godine postale zvanični distributeri za kompaniju Pronektar alternative koja se bavi distribucijom proizvoda neophodnih u proizvodnji vina (letvice, čips, granule…), a koja je potfilijala prestižne kuće Radoux, inače poznate u svetu po proizvodnji vrhunskih barik buradi.

Sudeći po ovako dobrom startu, neće biti nikakvo čudo ako sestre Aleksić stignu prilično daleko.

izvor i foto: Wine Style; Vinarija Aleksić, arhiva