Nesvakidašnja ispovest: Preživela silovanje, ali kaže da nije žrtva

Govorila sam, i pisala o svom silovanju toliko puta do sada da imam utisak da pripada davno prošlom vremenu. To je samo jedna od stvari koje su mi se desile u životu i učinile da budem ono što jesam. Zaista ne pridajem tome više težine nego nekim drugim stvarima. Bilo je užasno, ali…

Kada kažem tako nešto, drugi se ljute što umanjujem tome značaj.

Kao da od toga pokušavaju da naprave srž onoga što jesam. Žele da živim u strahu i da se kajem. Žele da od toga naprave katastrofu zahvaljujući kojoj će moći da napišu scenario o mom statusu žrtve i nepravdi (u kom će, pretpostavljam, oni biti heroji koji će me spasti, jadnu damu u nevolji).

Žele da to bude ono što će me definisati.

Neka hvala. Sasvim mi je dobro.

Samo da kažem, za svaki slučaj, da je bilo užasno. Svaka stvar u vezi toga bila je užasna i moj oporavak bio je dug, bolan i veoma neprijatan. (Sasvim sam sigurna da se na osnovu toga može napraviti film koji bi bio hit).

Ali to je u mojoj prošlosti. Jedna od stvari koje su učinile da budem ono što jesam, ali ne i to što zaista jesam.

Ja sam Alisa Rojs, žena, majka, prijatelj, pisac, trener, kuvarica, verovatno u pidžami, jer volim da se osećam prijatno. Zabavna sam, kontemplativna, kreativna, ljubazna, sportskog duha, ponekad iznervirana i imam vrlo izraženo seksualno biće.

Na pitanje da opišem sebe, nikad ne bih upotrebila reči “žrtva silovanja”.

Bilo je teško na sastancima. Reči “žrtva silovanja” ostavljaju snažan utisak na ljude. Često sam se plašila da će neki muškarac, ako mu budem rekla šta mi se dogodilo, pobeći. Zato što sam na neki način oštećena. (Na kraju krajeva, to je ono što se u većini slučajeva govori kada je silovanje u pitanju, zar ne? “Uništio joj je život”.) Ili da će biti super nežan prema meni, što zaista ne želim.

Obično bih čekala da tokom razgovora naiđe prilika da im to saopštim, obično kada bismo govorili o nečijem silovanju koje se provlači po medijima. Rekla bih “O, da, to se i meni desilo. Hoćeš još jedno pivo?” Onda bih ih pogledala da bi videla izraz njihovog lica. Pokušavala sam da ga dešifrujem, tražeći znake straha, gađenja, sramote, panike ili držanje princa na belom konju.

Odgovor kom sam se nadala bio je “Šta, desilo ti se šta? I da, još jedno pivo bi bilo super, dušo”.

Žudela sam za partnerom koji bi o mom silovanju razgovarao potpuno indiferentno, kao da se radi o vremenskoj prognozi, ali sa naučnom znatiželjom da shvati vremenske šablone. Koji ne bi rekao “O, bože, jadno stvorenje”, ili, ne daj bože “Nikada te više neću stezati dok vodimo ljubav”, ili, još gore “Kraj”.

Ali kad god se u medijima govori o silovanju, provlači se neka verzija rečenice “Uništio joj je život”. Kao da bi ona, od sada pa nadalje, do kraja svog života bila “Suzi Džejn, žrtva silovanja”.

Ja, Alisa Rojs, nisam žrtva silovanja.

Zaista bih cenila kada bi mediji – i društvo u celini – prestali da prave toliku katastrofu od silovanja do te mere da postaje ono što definiše žrtvu, a ne silovatelja.

Jeste užasno i treba da se trudimo na sve moguće načine da zaustavimo silovanje. Ali tako što ćemo sprečiti silovatelje. A ne obeležiti žrtve kao uništenu i oštećenu robu, govoreći im da su obeležene za ceo život.

Kažimo im da nije njihova krivica i da su u toj priči pobednici. Da se život nakon silovanja nastavlja. Da to nije nešto što ih definiše. One će to prevazići i pomoći ćemo im. Da će njihova budućnost biti puna ljubavi, seksa i slobode i da ćemo – zajedno – stvoriti svet koji je vredan tih snažnih duša. Da, kao ljudi, imamo mnoštvo iskustava koja se prepliću.

Ja sam ovako zadivljujuća duša ne zbog svog bola i patnje, već zbog toga što jesam.

Ljuta sam što sam silovana i što moj silovatelj nikada nije uhvaćen. Muka mi je od toga što ljudi silovanju ne pridaju nimalo značaja, odnosno što ljudi nalaze različite izgovore da ga počine. Toliko me izluđuje što ljudi silovanje povezuju sa seksom, kada ono to nije, ono je okrutni zločin koji nema veze sa seksom. Što ljudi ne shvataju da je svaki seksualni akt koji se odvija bez saglasnosti partnera – silovanje.

Individua je jedina osoba koja odlučuje šta će učiniti sa svojim telom, a svako ko joj oduzima to pravo čini nasilje nad njom. Silovanja se događaju sve vreme, dečacima, devojčicama, muškarcima i ženama. Zapenim kada pričam o ovim stvarima, jer su toliko bitne.

Mene, kao individuu, ne definiše činjenica da sam silovana. Definiše silovatelja. Želim da definišem silovatelje njihovim postupcima. Ako me već definišete silovanjem, neka to budu reči poput preživela, optimista, alhemičar, žena vatrenog karaktera, strasna ljubavnica.

Foto: Global Panorama/flickr.com